МАРКО – Хуманоидни робот који говори

НОВИ САД – На Фестивалу науке, шестом по реду, који је јуче почео на централном платоу Кампуса Универзитета у Новом Саду, изложена су бројна научна достигнућа, а судећи по интересовању посетилаца једно од најатрактивнијих је хуманоидни робот МАРКО који може да говори.

МАРКО је настао као резултат рада мултинаучног тима састављеног од четрдесетак младих научника на челу са професором Браниславом Боровцем.

Робот МАРКО настао је у оквиру пројекта развоја роботике као средства за помоћ у превазилажењу тешкоћа у развоју деце, а пре свега је намење лечењу деце пболеле од церебралне парализе, рекао је Тањугу докторант Срђан Савић који ради на пројектовању механичких конструкција и на развоју управљачких алгоритама.
„Име робота МАРКО је уствари акроним који значи Мобилни, антропоморфни робот когнитивних особина“, рекао је Савић додајући да робот за сада има главу и руке, да је на Фрестивалу изложена само глава и да би комплетан пројекат требало да буде завршен до краја 2015 године.

По Савићевим речима за дизајнерско решење робота задужени су стручњаци са Академије ликовних уметности, а срцолики облик и плава боје главе резултат су тестирања у коме су учествовала деца па, како је казао, и не чуди да робот на први поглед подсећа на телетабиса.

Роботове руке имају антропоморфну структуру и могу да извршавају све покрете као човек, казао је Савић, појаснивши да су зглобови функционално ископирани као код човека.
„МАРКО прима гласовне команде и има систем за препознавање и синтезу говора, а фонд речи је довољан да се покрије конверзација у том аспекту и готово свакодневно се повећава“, рекао је Савић, додајући да се фонд речи допуњује захваљујући томе што је на роботу развијен дијалошки систем.

Врат, труп и ноге робота, како је казао Савић, испројектоване су и делови су предати на израду, па би ако буде све у реду, почетком наредне године робот могао бити комплетан.

Руководилац пројекта професор Бранислав Боровац казао је Тањугу да у свету не постоји такав тип робота и намењен за ту сврху. Он је као највећи проблем у реализацији пројекта истакао кашњење опреме која је искључиво из иностранства, а као добро посебно је нагласио да се механички делови раде код нас и то у Каћу у фирми „Унимет“, напомињући да су изузетно доброг квалитета.
„Робот је комплетно пројектован, али никада не знамо какве моторе ћемо добити и због тога стално каснимо, а било би добро да имамо готовог робота и да радимо на побољшању његовог софтвера“, рекао је Боровац.

Он је казао да су радом на том пројекту млади стручњаци показали да су достојни највећих изазова, а посебно је нагласио њихову истрајност у послу, рекавши да свакодневно, а често и викендом раде и дуже од предвиђеног времена на реализацији овог пројекта.

Сви они који су присуствовали презентацији комуникације, односно разговора са МАРКОМ могли су видети да он извршава гласовне команде, али и да одговара на неке од њих. Тако је на команду да гледа у лево, одговорио „гледам у леву страну“, али је знао и да одговори да му се спава и да не жели да се пробуди.
Када МАРКО буде потпуно завршен требало би да буде постављен у Дечијој болници у Новом Саду и између осталог, и због тога у тиму за његову израду налазе се и лекари из те здравствене установе.
Носилац пројекта је Факултет техничких наука у Новом Саду.

Танјуг