Нови алиби НАТО-а за бомбардовање СР Југославије

Након Обамине изјаве да је Косово добило независност после међународног референдума, Андерс Фог Расмусен тврди да је НАТО напао Југославију да би „спречио геноцид”

Генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен изјавио је јуче да је војна интервенција против Београда била у складу са Повељом УН као и да је имала за циљ спречавање геноцида. Његова изјава стигла је недуго после говора Барака Обаме у којем смо чули да је на Косову одржан легалан референдум о независност

Криза у Украјини и руска анексија Крима поново су покренуле приче о разлозима и легалности бомбардовања СРЈ и подсетиле нас на то колико се у рату олако и много претерује, измишља или грубо речено – лаже.

Поручујући естонијским студентима да се руска акцији на Криму и операције НАТО-а у Србији и Либији никако не могу поредити, Расмусен је казао:

„Покушавајући да одбране противзакониту анексију Крима, руски лидери су напали легитимитет НАТО операција у Либији и на Косову. На Косову је циљ био да се спречи геноцид, што је у складу са Повељом УН ”, поручио је Расмусен.

Напад алијансе на Србију није био у складу са поменутим актом светске организације јер он изричито налаже да је за сваку војну интервенцију против једне земља потребна сагласност Савета безбедности Уједињених нација, што НАТО није имао. Није тачно да је операција из 1999. имала за циљ спречавање геноцида јер су масовна кршења људских права и протеривања Албанаца уследила тек после првих бомби које су пале на Србију. НАТО агресија пре је била узрок а не последица хуманитарне катастрофе, како је то желео да представи Расмусен. Слободан Милошевић у Хагу није ни оптуживан за геноцид на Косову. Било би страшно и да је само један човек погинуо током окршаја на Косову, али се са бројем жртава манипулисало како у западним владама, тако и у западним медијима. НАТО, Стејт департмент и владе западних земаља готово да су лицитирали са бројем мртвих, често мењајући податке о жртвама: од тога да је на Косову нестало пола милиона људи, убијено 250.000 Албанаца и усмрћено 100.000 мушкараца. Новинари угледних листова и ТВ мрежа свакодневно су откривали по један нови масакр и упоређивали ситуацију на Косову са холокаустом што је требало да западно јавно мњење придобије за акцију против Србије. „Волстрит џорнал” је писање западних медија током сукоба на Косову касније назвао „опсесијом масовним гробницама”. Данас је опште прихваћено да се са подацима о мртвима и несталима на Косову грубо претеривало. У реалности, настрадало је неколико хиљада људи на свим странама, нестало је и убијено до десет хиљада људи, а сам НАТО је током акције усмртио око 600 цивила, што албанских, што српских.

Расмусен није једини западни лидер који настоји да агресију представи као хуманитарну интервенцију, али остаје чињеница да су током те операције гађане болнице, телевизије, мостови и амбасаде и да су на цивилне циљеве падале бомбе са осиромашеним уранијумом. Да не заборавимо да је алијанса гађала албански избеглички конвој код Ђаковице и тако усмртила више десетина људи. Коначно, није јасно како је напад на Србију спречио геноцид када је довео до етничког чишћења: после доласка НАТО-а на Косово, из покрајине је морало да побегне 200.000 Срба.

Пре и за време бомбардовања много се у западним медијима говорило о албанским избеглицама што је у пропагандном рату требало да оправда рат против Србије, која није напала ниједну страну земљу. Новинари су после доласка међународних снага на Косово заборавили да извештавају о српском егзодусу или каснијим жртвама.

Пре десет година дошло је до новог егзодуса, када је током напада албанских екстремиста убијено осам Срба, протерано њих 4.000 а православни храмови спаљени. Обамин измишљени референдум и Расмусеново „спречавање геноцида” не могу да избришу да се напад на Србију догодио противно међународном праву, односно без резолуције СБ УН. Они, ипак, могу да подсете колико је пропаганда у сваком, а посебно у „праведном рату” или морално чистом рату из доктрине Тонија Блера – прљава.

Ј. Стевановић – Политика