Ко су ”Кротки Лафови”, и шта су учинили да их Св. ава Јустин назове таквим именом?
Истина Православља стоји насупрот неистине, лажи. Циљ ове наше скромне странице је да укаже на те не истине, на лажи које перфидно бивају промовисане као истина од стране многоучених савремених фотељ-богослова (теолога). На жалост, као и увек током историје Цркве Христове, ти промотери неистина и лажи су углавном архијереји, епископи.
”Кротки Лафови” је надимак који је Св. Ава Јустин дао светогорцима који су храбро иступили против самовоље и странпутовања константинопољског (цариградског) патријарха. ”Кротки Лафови” су симбол борбе за Истину и чистоту вере Православне. Зато, трудимо се да идемо стопама тих светогорских монаха, ”Кротких Лафова” и светог оца нашег аве Јустина.
Надамо се да ће овај интернетет ”блог” (презентација) успети да својим садржајем оправда тај светојустиновски надимак ”Кротки Лафови”.
Елем, читаоче ових редова, ”кротки лафе”, хајде да прочитамо шта Св. ава Јустин пише у ”Хришћанском Животу” (Година 6, октобар, децембар 1927. број 10 и 12 стр. 194-205):
+ + +
“ … Дивни Господ Христос оставио је слободу Цркви, али слободу ограничени светошћу, саборношћу и апостолношћу. Јерарси газе свету слободу Цркве, ако не раде свето, саборно, апостолски. Доносе ли одлуке које нису свете, ни саборне, ни апостолске, они гоне душу Цркве, гоне вечност и боговечност. Православно срце може Христа ради ћутке и са радошћу поднети све увреде, сва гоњења, али кад васељенскост, кад саборност гони из Цркве Патријарх, и то Васељенски патријарх, реците – које живо православно срце неће од туге проплакати и проговорити у одбрану свете и апостолске саборности? А цариградски Патријарх употребљава неапостолска, несаборна средства да наметне грегоријански календар… Али готово свуда наилази на отпор, на протесте, а где – где и на бунтове. И још се труди такав свој рад и правда позивајући се на дисциплину, на саборност у Цркви. Такву апологију представља његова посланица о 17. фебруару ове године (1927.)… На ову окружницу светогорци су одговорили – одбијањем новога стила. Кротки лафови Истине православне устали су смело да бране саборност молитве, јединство молитве православне: не помињу Васељенског патријарха на литургији нити на проскомидији. Тада је употребљен званични апарат полицијски грчке државе: гувернер Свете Горе затворио је у Солуну 19 јеромонаха из Свете Горе, који су јавно говорили против начина на који Цариградски патријарх хоће да наметне нови календар. Они су још у затвору. Од светогорских манастира једино је Ватопед примио нови стил, али се зато братија разделила у два табора. А многи светогорци и даље не помињу Васељенског патријарха; на проскомидији нико, а на Великом Входу ретко ко, и то кад мора. Чак су многи монаси одбили да примају Свето Причешће и анафору из руку оних јеромонаха који помињу Патријарха. Лавра Светог Атанасија не пушта на капију оне који на питање о календару изјаве да су за нови.
Заиста су почела апоккалиптична времена, јер изнутра из Цркве почињу да гоне свету, апостолску саборност. Много је немира посејао по православно свету “Свеправославни Конгрес Цариградски“; немир сеје и патријарх Васељенски по Светој Гори. “Васељенски“ чувар Светог црквеног предања – први је раскинуо молитвено јединство православне Цркве. Ако ми данас славимо Светог Николу, Грчка црква га је славила пре 13 дана. Зар тиме није разбијена саборност молитве. Разбио је Васељенски Патријарх. Господе, у име чега? …Ми православни не схватамо положај патријарха механички, папистички. Сам патријаршијски положај ни најмање не даје гаранције да ће патријарх механички и аутоматски бити ималац и чувар свете Истине Христове. И од њега се траже лични подвизи; и то више од њега него ли од ма ког другог. Јер “коме је много дано, од њега ће се много искати“ (Лк. 12,48 ). Јер ко на гори стоји, мора блистати као сунце, да би осветљавао и обасјавао све нас доле у низини. Да патријаршијски положај аутоматски не чини човека непогрешивим у истинама вере, доказ су патријарси – јеретици.“
+ + +
Свети ава Јустин нам, у овом (скраћеном) чланку, каже да се ”Кротки Лафови” боре за чистоту вере Цркве Христове не послушношћу, то јест не испуњавању наређења да се пређе на ”нови” грегоријански, папски календар и ”не помињањем” свога претпостављеног, патријарха цариградског.
У следећем издању, осврнућемо се на литургијско-богослужбено значење ”ПОМИЊАЊА” то јест, шта значи када ђакон, свештеник или епископ ”помиње” својег поглавара на богослужењу и какви услови треба да буду испуњени да би ”не послушност” била врлина а не грех!
Ако вам се свидео чланак, поделите га својим познаницима како би смо сви заједно учествовали у просветљавању наших ближњих и знали како да се одупремо епидемији новачења и не православног фотељ-богословља.
Унесите вашу имејл адресу у поље са десне стране и”кликните” на * FOLLOW * тиме ће те бити ”претплаћени” односно добиће те имајл када год неки нови чланак буде објављен. Надамо се да ћете нам се придружити!
Напомена: Читања Светих Отаца би требало да буде саставни део живота у Христу сваког верника. Стојимо Вам на располагању да Вам пошаљемо електронском поштом (имејл) – а по нашим могућностима – у ПДФ формату или линкове писанија Светих Отаца која говоре о изложеним богословским темама у овој интернет презентацији.
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
