МУЧЕНИЦА СВЕТЛАНА

Радни наслов записа:
Жетва смрти у Поморављу Косовском
Место записа: Клокот
Време записа: Петровдан, 2003
Казивач: Стева Станковић

Нисам против тога да запишете, оно што ви мислите да треба, о смрти моје жене. Ја сам просветни радник. Радио сам у школи. Тако, радили смо. жена, покојна, радила је у стационару, на рецепцији. И ми, једна скромна, обична породица. Имамо двоје деце, ћерку и сина, Јулијану и Радомира. Ћерка је завршила средњу школу, економски смер, уписала се, ове године, у Нишу, на МЕГА-ТРЕНД менаџмент факултет. Веома су јаки и веома су добри. Полагала је пријемни. И то је добро прошло. Факултет се плаћа. Држава нема слуха за нас са Косова. Син је ученик трећег разреда средње школе, овде у Врбовцу. Путују у школу са пратњом. Мада једно време су престали.
Раније их је пратио Кфор, после полиција. Нисмо хтели децу да одвајамо. Овде смо од првог дана, и од оних хајки и бежанија. Нисмо то прихватили никако.

Поч. Светлана Станковић са ћерком, сином и дететом из комшилука

Онда када је дошао тај дан.Моја жена је радила на њиви од братове ћерке. Она је удата ту у комшилуку. Вероватно, да би и они нама помогли. Мада ја нисам био за то. Обично је ‘ена требала да буде кући, нема ко други у кући да ради, јер ми смо навикли на мало другачији живот. Мајка је стара. Плаћао сам раднике. Не знам… Тога дана, као да је нешто терало. Требао сам да идем на посао.
-Ја ћу да идем да им помогнем.
-Где ћеш? Где ћеш бре, жено, остани куђи.
-Ручак сам спремила. Све вам је спремно. Ја одо.
Док сам био на послу нисам ни чуо експлозију. Само сам чуо, после,чуо сам… Не могу. Не могу да причам…

Међународна полиција не истражује злочине

…Десет дана после трагедије ја уопште нисам био миран. Пуковник њихов, не могу да се сетим… Не желим да упамтим ниједно њихово име, који је био главни командујући у витинској општини, након три- четири дана је рекао да су привели неколико, три- четири лица, на које су сумњали да су починили злочин. Међутим, знам да су ме они то лагали, да ублаже мој револт. Ја у то не верујем, јер полиција уопште не ради. То је неспособна полиција. Уствари, они то неће. Исти су и ови из међународне полиције.

,,Тамо где је погинула
Светлана Станковић,
после пет-шест месеци
дошао је ,,кејфор“,
са својим багерима,
изорао то земљиште.
Међутим, сада то њуди
не могу да обрађују.
Направили су велике бразде.
Тражили су, наводно,
да нема још мина.
Нису нашли ништа.
Земљиште нису оставили
како је било.“
– казује Љубиша Весић

Траг Звездарнице – Зоран Ђорђевић