О неетичности коришћења Мајкрософтових производа на универзитетима

Универзитети и истраживачи широм света имају проблем са Мајкрософтом. Није у питању само то што компанија купцима намеће скуп и застарео софтвер. Коришћењем производа као што је Мајкрософтов Outlook сервис е-поште потенцијално се крши етички уговор који су истраживачи потписали са субјектима (истраживања) када су обећали да ће штитити њихову приватност.

Открића о шпијунској делатности америчке Агенције за националну безбедност и британског Владиног штаба за комуникације (GCHQ) свуда су навела људе да се упитају да ли су њихови подаци безбедни. Али, за разлику од многих других, истраживачи се суочавају са озбиљним етичким импликацијама ако је одговор „не“.

Када истраживач жели да спроведе истраживање, он мора да га изнесе пред комисију за етичка питања. Комисија даје све од себе да научна пракса штити приватност и безбедност истраживачких субјеката.

Медицински истраживачи прикупљају осетљиве информације о нашим крхким органима, психолози о нашем уму, правници о нашим злочинима а социолози о нашим приватним животима.

У свом истраживању о медијским активистима, ја редовно пишем мејлове о хаковању, контра- надзору, револуцији и политичким протестима. Те поруке е-поште садрже сумњиве кључне речи које би лако могле покренути рачунаре НСА. Па чак и они који не раде у истој или сличној области више не могу бити сигурни да нису под присмотром.

Да Гугл, Епл, ПејПал, Фејсбук и други предају информације шпијунским агенцијама јесте алармантно, али ниједна фирма није од Мајкрософта више учинила да осигура да НСА и GCHQ имају приступ приватним информацијама – нико више од Мајкрософта, компаније коју универзитети, укључујући мој, ангажују за обраду својих докумената и електронске поште.

Мајкрософт је рекао да – у оквиру пројекта „Призма“ – обезбеђује НСА са „директним приступом“ личним метаподацима. Мајкрософт је чак помогао да НСА заобиђе шифровање на  Outlook-у и помогао је да ФБИ „разуме“ како појединци на њему остају анонимни.

Мајкрософт такође поседује Скајп и утростручио је број прикупљених позива када је Скајп повезао са НСА под Призмом.

Ја користим Мајкрософтов Ворд на мом универзитетском рачунару да бих написао овај чланак и када га завршим послаћу га на уређивање помоћу програма Microsoft Outlook. Ја користим оба ова програма да пишем и расправљам о питањима која се тичу приватних политичких уверења субјеката мог истраживања.

Према њима сам обавезан, али не могу гарантовати да је садржај моје комуникације с њима или у вези њих остао поверљив.

Ако су озбиљни у вези етичког истраживања, универзитети би требало да размотре напуштање Мајкрософтовог пакета програма. Универзитети уместо њега треба да користе непрофитне, транспарентне и високо шифроване софтверске платформе које не предају податке и метаподатке владама.

Али ова етичка дилема превазилази напуштање Мајкрософт офис пакета програма. Требала би да нас изазове да потпуно преиспитамо поставку информационе технологије на универзитетима. То укључује програме који се користе за конструкцију аргумената на умреженим системима, који се, даље, користе за дистрибуцију налаза истраживања ка профитним клауд сервисима за чување података.

Знајући колико су универзитети одани Мајкрософту, ценим да је ово свифтовски скроман предлог (1). Софтвер представља године улагања у обуку, развој вештина и уговоре о лиценци. Многе моје колеге се боре са Мајкрософтовим софтвером, али је скоро исто тако несумњиво да би било који нови софтвер изазвао ригор мортис на универзитету.

Али практично или не, објављене информације о НСА би требало да универзитете натерају да осигурају да приватне информације не буду угрожене.

Силиконска долина је тренутно у стању гризодушја због саучесништва у овом глобалном скандалу, али то је сувише мало и сувише касно. Научници треба да следе владу Индије у покушају да престане са коришћењем Мајкрософтовог Хотмејла и Гугловог Џимејла у званичној комуникацији.

Живот после Outlook-а

Срећом, интернет активисти развијају шифроване, непрофитне, транспарентне и технолошки робустне информационе системе.

Идеја се већ примила. На Голдсмит Универзитету из Лондона више од 250 људи је раније ове године потписало петицију супротстављајући се ономе на шта су гледали као на присилу на Мајкрософтове сервисе и електронску пошту. А професор информатике Ендрју Клемент је организовао отворено предавање (teach-in) изазивајући сопствену институцију да користи шифроване алтернативе Мајкрософту.

Универзитети би требало да искористе своје трендсетерске капацитете и покрену велику сеобу с компромитованих приватних система на шифроване непрофитне сервисе.

Што би имало одјека у дужем периоду. Студенти ће се навићи на ове системе током студија и наставиће да их користе у каснијем професионалном животу. Као предавач који предаје о потенцијалима и замкама наших умрежених живота, поздравио бих такав приступ .

А ако их етички аргумент не привлачи, наши универзитетски лидери се могу загрејати за идеју одбацивања Мајкрософта тако што ће урадити cost-benefit анализу (трошкова и користи).

Заборавите на новац уштеђен на софтверу и подршци, замислите бесплатан публицитет што ће га универзитет добити од медија, ако поведе напад ? Видим наслове: „Универзитет одбацује комерцијалне софтверске платформе док владин надзор не престане.“  Такав бесплатан публицитет би нам само помогао са нашим квотама за упис.

Време је да се оконча наша зависност од надзирачког софтвера.

Напомене

1.  „… свифтовски скроман предлог“ : „За Свифтов Скромни предлог се просто не може рећи ништа оригиналније, нити ишта суздржаније, од много пута изнете оцене да је реч о најбриљантнијој и најбруталнијој политичкој сатири икада написаној на енглеском језику. У разним освртима, коментатори су јој давали шири или ужи опсег, у зависности од сопствених домета или политичких уверења, али неких већих мистификација или скретања ипак није било. Јасно је да није реч само о стању у Ирској, као ни о сиромашнима уопште, већ о људском стању, у условима које је пресудно обликовала трансформација познатог света у нешто ново: у масивни техничко-предузетнички систем, искључиво усмерен на што ефикаснију акумулацију моћи, без икаквог даљег смисла или користи.“ Више: http://anarhisticka-biblioteka.net/library/jonathan-swift-jedan-skroman-predlog

2. Линкови за размишљање: „Softver „Majkrosofta“ za naučnike“ , о томе како је Божидар Ђелић мало од српског богатсва уделио Мајкрософту и, о благородности и захвалности, како је: „Majkrosoft poklonio softver Srpskoj pravoslavnoj crkvi“

Аутор: Адам Фиш
Извор: http://phys.org/news/2014-05-microsoft-products-unethical-universities.html
Превео и приредио: Александар Јовановић + Срби на окуп