УБИЈЕН ДЕЧАК ОД ЧЕТИРИ ГОДИНЕ

Радни наслов записа:

Жетва смрти у Поморављу Косовском

Место записа: Клокот

Време записа: Петровдан, 2003.

Казивач: Даница Весић

     Ево тако је код нас Срба. Стрес на Космету. Све су жртве жалосне али ова смрт је најжалоснија. Када се чула пуцњава албанског митраљеза српске породице су биле у страху. Знало се да ће бити тужних гласова. Чудан глас се сазнао да је убијен дечак од четири године. То је свакога заболело. Заборавише се, не сасвим, и друге жртве. Како је мајка издржала када је чула. Терористи га у црну земљу ставише. Ово је ударац за сваког Србина, за цео српски народ. Где ли ће душа том злочинцу, ако је има…

  …Када су дошли падобранци ја сам се уплашила. Али… Деда ми је причао да су за време Другог светског рата, ту где је стара Морава, ту Талијани држаја од Мораву, на ’вамо, а Бугари овде поред моје куће, на тамо…

Бесповратни кредити за Арбанасе

,,Ја сам продао. Колико сам пара узео није

важно. Али сам продао. За које паре није важно.

Углавном сам продао. Питају људи: одакле њему

паре? Имају шиптари неку организацију која им

даје по триста хиљада марака паре. Није то неки

кредит. Дају им бесповратно. Неким породицама,

које немају куће, или које они изаберу. – казује
Момчило Пржић

Не могу да се исхране лебом

Кућу одржавам. Овако ’оћу да је упропастим

за годину дана. Морамо да купујемо на вересију

у продавницу. Имамо млади кадар још, требамо

да их запослимо. Оне куће што праве вреде 30-40

хиљада марака. А могу да направе фабрику,

монтажну. Да запослимо 30-40 људи младих.

Људи кукају, имају децу, не могу да их исхране

лебом. Они праве куће и онима што су продали.

Овако више се не може. Ова власт не штити нас

уопште. – казује Милорад Весић

Траг Звездарнице – Зоран Ђорђевић