«Москва је одлучила Титову судбину» (Део 2)

tito3

Двадесет трогодишња илегалка Херта Хас, Словенка аустријског порекла, радила је у обавештајном центру Коминтерне у Загребу и била је један од најбољих стручњака за израду лажних докумената. У партијској каријери није напредовала само због комунистичких убеђења и познавања марксистичке идеологије, већ и због умећа да у илегали ради у условима потпуне конспирације.

Како је сама говорила недуго пред своју смрт 2010. године: «Умела дам да радим многе ствари. У овом одговорном и важном послу требало је вешто бајати над израдом важних докумената у људским животима. Јер, ови људи су у земљи и иностранству превозили забрањене и опасне материјале.»

Крајем 30-их година СССР је требало да изабере између Јосипа Броза Тита и Петка Милетића, у то време најутицајнијег човека међу југословенским комунистима. Јосип Копинич је учинио све што је било могуће како би Тито дошао на чело ЦК Комунистичке партије Југославије.

Херта је помагала Титу 1938. године кад је позван у Москву, где се одлучивала његова судбина. Хасова се тек 2008. године осмелила да каже нешто о томе како је Тито дошао до Москве преко Истамбула:

Преко границе нису пуштали без новца. А што је главно, требало је доказати легалност ових финансија. Предложила сам да се новац из иностранства пребаци на Титов лажни пасош. Да не бисмо довели у опасност наш конспиративни стан одлучили смо да се сместимо на Јадранској обали Хрватске недалеко од градића Цриквеница. Нашла сам курира и послала сам га у Италију. Али, нисмо знали колико времена треба да стигне банкарска уплата, мислили смо дан-два. Сваки дан смо ишли у банку у месташце Сељце и питали смо службенике за свој новац. То је трајало две недеље. Тих дана нам се десило нешто што никад нећу заборавити. Било је врло тешко наћи место у хотелу и сместили смо се у собицу која се налазила поред кухиње.

Херта и Тито су се нашли у клопци, зато што су сва испарења и тешки мириси из кухиње доспевали у њихову собу. Прозори се нису отварали, Тито је био веома нервозан и у једном лепом тренутку је изгубио свест. Херта Хас се сећала:

Нисам знала шта да радим. Тада сам имала свега педесетак килограма. Како сам могла да подигнем одраслог мушкарца? У соби смо имали само флашу млаке воде. Излила сам је на Тита, она сам сишла доле и замолила за још хладне воде. Поново сам га попрскала и Тито је отворио очи. Затим је Јосип Броз с тешком муком дошао до кревета. Не сећам се да је за време борбе против фашиста друг Тито било кад пао у несвест. Посебно у време кад сам радила у штабу. Сви су тачно знали да смо овде ми, а тамо је наш противник с којим треба да се боримо. Било је врло напето радити у илегали.

Херта Хас потврђује да је Јосип Броз био управо онај човек који се родио у хрватском селу Кумровецу. Колале су многе легенде о томе да је Коминтерна Тита заменила пољским племићем, да је Тито умро у Москви и да је Коминтерна послала у Југославију његовог двојника. Херта Хас се на крају свог дугог живота сећала:

Тито је веома добро говорио руски и немачки. А енглески језик је учио у затвору. Неки су често питали како је Тито могао да говори енглески, где га је учио. Још увек чувам мали речник енглеског. Купила сам га давно, кад смо Тито и ја тражили неке речи.

Херта је уништила мит о томе да је Тито ратовао у Шпанији. Јер, у неким књигама се тврди да је Броз Тито учествовао у ликвидацији троцкиста и да му је то помогло да се избави супарника у борби за лидерство у Комунистичкој партији Југославије.

(Наставак следи)

Константин Качалин – Глас Русије