Соња Бисерко: „Москва на НАТО гледа као на непријатељску организацију коју треба укинути“

Нови Сад — Председница Хелсиншког одбора за људска права Соња Бисерко позвала ЕУ да „престане да оклева“ и да што пре интегрише земље Западног Балкана под своје окриље

„Ако ЕУ настави да оклева са пријемом нових чланица, Русија ће наставити да шири свој утицај. Земље Западног Балкана морају у што краћем року постати део ЕУ, а ЕУ мора да спусти лествицу за пријем и да престане да оклева“, казала је Бисерко на промоцији књиге „Фарбање демократије“, аутора Бориса Варге.

Она је оптужила и Запад и Русију за садашњу кризу у Украјини и оценила да Запад није довољно уложио у стабилизовање демократије у Украјини, док Русија подржава сепаратистичке тенденције у тој земљи и у њима активно учествује.

„Није било за очекивати да ће Русија мирно гледати приближавање Украјине Западу и НАТО-у. Али, улазак Русије на Крим показује њену рањивост а не њену снагу. НАТО и ЕУ су у експанзији последњих деценија, а Москва на НАТО гледа као на непријатељску организацију коју треба укинути“, оценила је Бисерко.

Према њеним речима, Пољска, Словачка, Мађарска, Румунија, Србија, Азербејџан а можда и Црна Гора су земље које су посебно угрожене у најновијим тензијама између великих сила.

Она је оценила да се показало да је либерална демократија „на дугачком штапу“ када је реч о земљама источне Европе.

„Погрешна је била процена да ће посткомунистичке земље постати преко ноћи неолибералне демократије. Неке од тих земаља теже повратку на некадашње ауторитарне системе, а сама Русија тежи ревизионизму“, казала је Соња Бисерко.

Аутор књиге Борис Варга рекао је да се од 28 бивших земаља источног блока, само њих 12 интегрисало у ЕУ. Према његовим речима, Русија је 2008. године консолидовала ауторитарни режим и вратила се на стање из 1989. године.

„Крим, источна и јужна Украјина и Закарпатје то су потенцијална жаришта у Украјини. Али, то се све могло предвидети и знало се да је Русија спремна да уради нешто симетрично Косову, али што ће њима одговарати“, казао је Варга.

Он је оценио да у зони интереса некадашњег Совјетског Савеза постоје бројни „замрзнути конфликти“.

Новинарка Сешка Станојловић оценила је да је ЕУ предуго оклевала да прими земље Западног Балкана у своје чланство и у НАТО. Према њеним речима, од 2004. године унутар ЕУ опао је ентузијазам за њено проширење, због кризе унутар саме Уније.

Политиколог Душко Радосављевић оценио је да се Русијом у Србији ретко ко озбиљно бави у домену јавне политике. Политиколог Павел Домоњи оценио је да у Србији постоје претпоставке за развој „рђаве политичке легуре“.

Књига Бориса Варге „Фарбање демократије“, у издању Хелсиншког одбора за људска права у Србији, садржи збирку текстова који се односе на збивања у евроазијском простору.

Бета