ГОВОРИТИ О “ГЕНОЦИДУ” А НЕ ЗНАТИ НИШТА О ГЕНЕТИЦИ МОЖЕ САМО ЗАГЛУПЉЕН ЧОВЕК ИЛИ ЗЛОНАМЕРНИ ИДИОТ У СЛУЖБИ СТРАНОГ ФАКТОРА

Очигледно је да су заговорници Сребреничког “геноцида” баш ти који немаји ни трунке основног знања о генетици јер да га имају не би такве глупости говорили. Зато жарко препоручујем онима који немају ни трунке основног знања, појма о генетици, да не узимају у своја уста реч “геноцид” уколико им је имало стало до себе и своје интелигенције, а прије свега до одкривања истине и са њом повезаног злочина. Наука генетике је јасна по питању генетских закона и не дозвољава никакво накарадно тумачење попут овога које иде у корист оних спољних фактора који бу конструкцијом геноцида да одврате од својих злочина и злих намера, примењивањем тактике завади па владај да би подчинили све својим похлепним нагонима, равних манијаку, како би под заставом глобализације спровели у дело неоколонијализам и подчинили све ресурсе света својим личним потребама за похлепом.
Генетика је наука о проучавању наследних особина у сврху одржавања старих или манипулацијом стварања нових сорти, а у животињском свету раса како би се обезбедило довољно хране човечанству које је у непрекидном порасту. У медицини генетика служи за проучавање наследних особина, како би се поправио здравствени стандард човека. Како видите, генетика је озбиљна наука без које човечанство не би могло опстати, а која је на “најбољем” путу да буде злоупотребљена називом геноцида тамо где то није нити научно гледано може бити. То је и омаловажавање жртава Хитлеровог геноцида, којег је спроводио у праксу стерилизацијом одраслих, како не би имали генетског наследника. Тако стерилизовани су били предвиђени за уништавање кроз рад, искориштавајући и последњи атом живота за изградњу трећег рајха, где их потом више не би било.
Захваљујући научној генетици и њеној практичној примени подигла се производња пшенице од 10 центи прије ту негде 100 година, на осамдесет и више захвалјујући новим сортама пшенице гаје се генетским путем стварају и унапређују захваљујући постојања различитог генетског материјала, којим се путем укрштања и селекције манипулише у корист особина које су од виталне потребе по човечанство ( на рачун стабљике жита путем укрштања и селекције стварала се нова сорта са кратком стабљиком и дугим класом како би се принос однодно род жита семена повећао-исто тако се на рачун лишћа повећавао проценат шећера у репи). То подразумева следеће; да би се добила нова сорта морају постојати различити генетски(наследни) фенотипови( Визуелна разлика или нека друга генетски (наследна особина) уочљива разлика. Да би се добило треће, морају прво постојати најмање два генотипа или фенотипа уколико се међусобним укрштањем намерава добити трећа генетска сорта, особина. Уколико се биљке не размножавају запрашивањем, онда се врши клонирање, а постоји и метода, прво клонирање па потом да би се добило довољно семенске робе врши се запрашивање између клонираних, рецимо трава за стадионе или украсног биља.
То тек толико површно о генетици да би се разумео појам геноцида.
Још једном, генетика је наука о наследности разноразних генетских типова. То значи у случају сребреничког такозваног геноцида да би морало на тој територији постојати у најмању руку два генотипа, два генетски различита народа то значи два народа која се разликују по генетским особинама А ТО ЗНАЧИ ДА БИ ТЕ ОСОБИНЕ МОРАЛЕ БИТИ НАСЛЕДНОГ А НЕ ВАСПИТНОГ КАРАКТЕРА! То значи да се физичким утицајем не може мењати наследни, генетски фактор. Ако једну репу засадимо у четвртасту посуду и присилимо да добије четвртасту форму, не значи да ће њено семе рађати четвртасту репу. За њен облик боју и садржај је одговоран наследни ген по којем се препознаје и генотип. Међутим, религиозна припадност нису генетске особине већ васпитне па према томе где нема различитих генотипа, најмањењ два, не може бити ни геноцида јер то би значило да један генотип уништава други што је у случају Сребреничког апсурда, јер не постоје на том подручју различити генотипи што би подразумевало и различите расне карактеристике, већ постоји само васпитни спољни, а не унутрашњи, генетски(наследни) фактор. Из тог разлога се не може говорити о геноциду, већ само о планским или спонтаним сукобима локално-васпитних популација и њеним жртвама истог генетског наслеђа. Те жртве су резултат пропагандноваспитних мера, а не сукоб из генетских разлога, па према томе не може се ни назвати геноцидом то што са појмом геноцида нема никакве везе. Између осталог под геноцидом се подразумева и из корена уништење једног генотипа(генетског наслеђа) генетски дефинисаног народа. Да би то карактеристику геноцида добило подразумевало би тотално истребљење једног генетско хомогеног народа што би подразумевало и планско истребљење деце и жена као и мушкараца како би се затрао генетски (наследни) траг. Тога у Сребреници није било. Према томе, говорити о геноциду не само да је глупост већ је то, гледано са научног аспекта и по човечанство опасно што носи у себи клицу поробљавања, која би могла довести до апокалипсе човечанства јер би се такозваним геноцидом оправдавали сви будући освајачки ратови, а при том почињени злочини прекривали лажним велом под именом геноцида и подметали другим, недужним народима. Ко говори и тврди да је у Сребреници извршен геноцид, ради у интересу неоколонијалистичког похода и пропаганде страног фактора, неоколонијалиста.

Душан Нонковић