На Хитлера из Африке

Југословенске поморске снаге формиране у Александрији 1. маја 1941. прва су наша оружана формација која је организовано приступила савезницима у рату против нациста. Прву Краљеву јединицу од 126 људи чинили су морнари који су избегли из Боке 16. и 17. априла на подморници „Небојша“, торпиљаркама „Дурмитор“ и „Кајмакчалан“, као и 29 хидроавијатичара са девет авиона.

Ова борбена група базирала је при енглеском броду за подморнице „Мидвеј“ и у рат против нацизма се укључила практично одмах после формирања.

Капетан бојног брода Иван Керн, Словенац, био је први командант Краљеве морнарице у Александрији.

– Крајем маја команду флотиле на Блиском истоку преузео је капетан корвете Јосип Саксида, који је на Блиски исток дошао енглеским авионом „сандерленд“ из Боке – прича Владимир Пожег, истраживач и поблициста. – Он је, уз два смењивања, остао на челу флоте Краљеве морнарице све до 15. септембра 1945, када је последњим бродом допловио са Малте и то је био крај Краљеве морнарице.

Краљеви бродови су пловили у ратним дејствима под командом енглеске Средоземне флоте, док су пилоти са девет авиона били под командом РАФ.

Почетком 1942, после „Каирске афере“, када је пала влада у Лондону а генерал Душан Симовић смењен, генерал Бора Мирковић је део официрског састава „превео“ у друге савезничке јединице, али се ова јединица није угасила. После пада Италије састав је ојачао и прешли су на Малту, где им је враћен и део бродова.

У јуну 1944. године, после разговора Тито – Шубашић, кренуло се ка удруживању две морнарице у коначном ослобађању земље, наводи Пожег. Почетком септембра Југословенска влада у Лондону донела је Указ о садејству Краљевих морнара у ослобађању Јадрана, а 30. септембра уведен је положај заједничког команданта морнарице и на захтев Тита на то место именован је Иван Керн, јунак из априлског рата.

Тито је 15. маја 1945. у чин генерал-мајора унапредио Ивана Керна, а 25. маја наредио је повратак целе флоте у земљу. Крајем августа спојене су две флоте и у Шибеник су са Малте и лука у Италији допловиле корвета „Нада“, седам моторних топовњача, торпиљерке „Кајмачкалан“ и „Дурмитор“, затим „Т1“ и „Т5“, подморница „Небојша“, миноловци „Орао“, „Мељине“ и „Мљет“, помоћни бродови „Бели орао“, „Вила“, „Анте Старчевић“ и 4 моторна чамца.

На бродовима се вратило 179 људи са Малте, 100 из Таранта и само 20 одсто краљевих официра и 30 одсто подофицира који су служили на Блиском истоку. Остали нису хтели под комунистичку власт. Цео састав Краљеве морнарице је током рата иначе нарастао на преко 1.200.

УСПЕСИ

Југословенска флота све време је са савезницима учествовала у рату у Средоземљу. Задаци су били различити – од прихвата оборених пилота до евакуације британских војника, као што је било 1942. године код Ел Аламејна.

Од битака уписаних у историју Другог светског рата издваја се подвиг поручника бојног брода Благоја Ушчумлића, који је командовао југословенском корветом „Нада“. Он је 22. фебруара на Атлантику заједно са енглеским бродовима учестововао у потапању немачке подморнице „У-300“. Ушчумлић је у свом званичном извештају детаљно описао акцију. Према његовим тврдњама, југословенски брод је бацио бомбе на немачку подморницу.

ПУЧ 27. МАРТА

Капетан корвете Јосип Саксида имао је надимак „чувар Краљеве морнарице“. Захваљујући њему флота се није припојила Енглезима и остала је под југословенском заставом. Овај официр био је једини морнарички официр који је учествовао у пучу 27. марта. Био је ожењен Београђанком, на Сењаку је имао кућу, а историја га памти и по томе што је после пуча 27. марта у Радио Београд донео „писмо краља“ којима подржава пучисте. Писмо је, наравно, било лажно, а прочитао га је поручник корвете Јаков Јововић, чији је глас толико личио на краљев да је и краљ Петар признао „да није веровао шта прича када се чуо“.

Новости