Реци ми о чему размишљаш, па ћу ти рећи од чега ћеш се разболети

Ни за кога није тајна да су наше мисли, емоције и здравље међусобно тесно испреплетени. Али, колико су чврсто повезани научници и психолози су успели да утврде тек релативно недавно. Краћа анализа текућег емоционалног стања ће нам омогућити да схватимо да ли можемо доспети у ризичну групу и како да изађемо на крај с постојећим болестима.

У традиционалној медицини се обично сматра да се болест појављује приликом поремећаја нормалне животне делатности човековог организма у вези са спољашњим факторима као што су вируси, неправилна исхрана, неповољна еколошка ситуација или с унутрашњим, наследним болестима. Међутим, као што многи могу да потврде, није све тако једноставно.

Немају све болести очигледну узрочно-последичну везу. Узмимо, рецимо, рак. Нико не схвата у потпуности шта представља импулс за почетак развоја ове болести. Све што знамо јесте да тело престаје нормално да функционише, да у људском организму долази до поремећаја. Већ сад многи онколози светског имена признају да стрес и негативно емоционално усмерење човека могу довести до развоја ове болести.

У вези с тим активно су почели да се развијају мешовити правци у медицини и психологији који проучавају утицај психолошких фактора на настанак и ток телесних болести. Стручњаци за психосоматку препоручују да се будна пажња посвети текућим болестима… И мислима.

Ево неколико узрочно-последичних веза између болести и унутрашњих осећања:

Артритис се појављује код људи који су врло захтевни према себи, који се целог живота не руководе својим жељама, већ речју „треба“, „мора“. То су добри, исправни људи који су сами себе уградили у зид од обавеза и осећања дужности.

Кратковидост се дешава људима који се плаше промена у будућности, који не желе да „виде“ шта их очекује. Они су интелектуалци и конзервативци по природи. Свему новом претпостављају уобичајени круг најближих људи и рођака, често могу претерано да се усредсређују на ситнице и да не виде оно што их се не тиче.

Упала је често изазвана страхом и јарошћу. Појављује се кад се разилазе наше деловање и жеље, у случају немогућности остварења онога што је замишљено.

Гастритис се појављује код људи који су због околности морали да угуше свој гнев и да живе у неодређеном, нервозном стању, немајући могућности да одговоре ономе ко их је увредио. Праћен је осећањем безнадежности и потиштености.

Хроничне главобоље дешавају се самокритичним људима с високим нивоом интелекта, који због неких разлога морају да гуше своје праве емоције. Кад би желели да вичу морају да се осмехују, кад треба да се супротставе – да сервилно климају главом или да ћуте.

Вишак тежине може представљати узвратну реакцију на страх и човекову жељу да се сакрије од околине. Многим људима који по сопственом мишљењу пате од вишка килограма потребна је заштита, они такође не могу да прихвате себе и своје место у овом свету онаквима какви јесу.

Прехлада врло лако може да се појави услед самосажаљења због повређеног самољубља, као и у случају недостатка снаге и времена за послове за које је потребна стална пажња.

Међу најзанимљивијим ауторима који болести посматрају кроз призму психосоматике могу се издвојити италијански психолог, оснивач онтопсихолошке школе Антонио Менехати, Лиз Бурбо – канадски психолог, аутор многобројних бестселера и оснивач једног од највећих центара за развој личности на Квебеку, као и Американка Луиза Хеј, аутора књига о поп-психологији, чији је један од најпознатијих радова „Исцели свој живот“.

Сва емоционална стања се пре или касније одражавају на наше стање. Радост, мир, захвалност и љубав нам доносе здравље. А гнев, завист, мржња и страх нас, напротив, разарају. Зато се потрудимо да у здравом телу буде само здрав дух. Јер, као што смо схватили, све је међусобно повезано.

Аљона Ракитина – Глас Русије