Сергеј Лавров, Путинов „мистер њет“ за 21. век
ИАКО нису ни на једном обелодањеном списку западних санкција, главни „кривци“ за неочекивани расплет догађаја на Криму и затегнуте односе са Украјином су руски председник Путин и његове главне узданице – министри одбране и спољних послова Сергеј Шојгу и Сергеј Лавров. Они су, уједно, и два министра са најдужим стажом.
По природи посла, уз председника Путина, Лавров је највише цитирани руски политичар, који се нимало не устеже да јавно каже да главни режисери догађаја у Украјини седе у Вашингтону.
Као врло искусан дипломата, одлично образован, јасне и концизне мисли, али и бритке речи кад затреба, Сергеј Викторович Лавров (64) је сигурно неугодан партнер за преговоре у Вашингтону и Бриселу, али је зато у својој земљи уз Путина и Шојгуа већ годинама најпопуларнији политичар.
Ових дана се навршило десет година од када је Путин именовао Лаврова и пребацио га у Москву из Њујорка, где је пре тога десет година руководио руском мисијом у ОУН. После совјетског министра спољних послова Андреја Громика, који је заузимао ту дужност од 1957. до 1985, Лавров је најдуже на месту првог човека руске дуипломатије.
Они који пажљиво прате изјаве и интервјуе Сергеја Лаврова лако су могли да примете да критика понашања Вашингтона није од јуче, од почетка кризе у Сирији или Украјини. Још у мају 2007. Лавров је написао чланак за часопис „Русија у глобалној политици“ у којем је објаснио у чему су курцшлуси Москве и Вашингтона. Поручио је колегама у Вашингтону да је једнополарни свет и солирање САД прошлост. Митологија „једнополарног света“ дуго је опредељивала правац умова и понашања значајног броја држава. У тај мит су поверовали многи и на то су стављали политички улог, писао је Лавров.
Увек елегантни високи, црнокоси дипломата од каријере рођен је 21. марта 1950. у Москви. Његови родитељи су у совјетско време радили у спољној трговини, у моћном „Вњешторгу“. Иако у службеној биографији пише да је по националности Рус, у московским медијима се може прочитати да му је отац Јерменин родом из Тбилисија, а мајка Рускиња.
Као ђак је волео егзактне науке, посебно физику. Међутим, на изненађење вршњака определио се за дипломатију и 1972. добио је диплому Московског државног института за међународне односе. Рано се оженио, на трећој години факултета, са Маријом Александровном, будућом професорком руског језика и књижевности. Она га је касније пратила свуда по свету. Њихова ћерка Јекатерина је завршила факултет у САД.
Лавров говори енглески, француски и синхала језик, који је научио у Сри Ланки, где је био на служби од 1972. до 1976. године као совјетски дипломата. Од 1976. до 1981. од звања аташеа догурао је до другог секретара Одсека међународних економских организација МСП СССР-а, а у следећих седам година био је први секретар, а затим саветник, па старији саветник у сталном представништву СССР-а при ОУН.
Пад Берлинског зида сачекао је на месту заменика начелника Управе међународних економских односа СССР-а, а 1991. и 1992. управљао је том управом. Те године постао је и заменик министра спољних послова и истовремено директор Департмана међународних организација и глобалних проблема МИП.
СТРАСТВЕНИ ПУШАЧ Лавров је познат као страствени пушач. Док је био представник Русије у СБ ОУН супротставио се тадашњем генералном секретару ОУН Кофију Анану који је забранио пушење у згради ОУН. Лавров је тада казао да та зграда припада свим земљама и да се Кофи Анан не може понашати као газда.
Акредитиве сталног представника у ОУН предао је Бутросу Галију у септембру 1994. Од тада је био стално на Ист Риверу, док га 9. марта 2004. Путин није именовао за министра спољних послова Руске Федерације.
Међу пријатељима сви знају да Сергеј добро свира на гитари, а кад се опусти запева промуклим гласом. Осим тога, пише стихове. Управо он је написао химну студената института (факултета) који је завршио. Воли фудбал, навија за московски „Спартак“, а раније је знао да игра са својим пријатељима. Сергеј воли домаћу, руску храну, а од стране предност даје италијанској кухињи. Као сви Руси понекад попије вотку, а од страних воли да попије чашу шкотског вискија.
Једном годишње са колегама са студија по седам дана иде на „сплаварење“ гуменим чамцима. Једном приликом на таквом одмору је повредио око.
На многобројним преговорима, поготово у време распламсавања сиријске кризе, један број новинара је почео да назива Лаврова „министром њет“, као што су некада звали легендарног Андреја Громика. Лавров не коментарише такво писање, јер је за њега брањење руског државног интереса првенствени задатак.
Истине ради, мора се рећи да став министра спољних послова, као и дипломатије целе земље, зависи од првог човека у држави.
Бранко Влаховић – Новости