Филмски језик заштите Косова

Са покретачем Иницијативе, српским драматургом и филмским критичаром Димитријем Војновим разговарао је новинар «Гласа Русије».

Када се анализирају српски филмови о Косову, снимљени од краја 80-х година, види се два правца. С једне стране је југословенски «Бој на Косову» из 1989. године. С друге стране је, например, српски документарни филм «Косма» из 2013. године – без патетике, али с живим људима и њиховим проблемима. Ако министар културе Србије Иван Тасовац одобри иницијативу филмских уметника, који прилаз толико сложеном питању, као што је Косово, чини Вам се логичнијим?

Мислим да наравно ти филмови имају свој утицај на друштво. Не треба их сматрати једном врстом пропаганде, него као могућност да код наших грађана и код стране публике очува свест о Косову и Метохији, као делу нашег простора, становницима ове провинције као нашим грађанима и о проблемима са којима се људи доле суочавају и наравно са културном заоставштином која ће увек чинити Косово и Метохију делом нашег простора.

Ови филмови могу бити играни или документарни, могу у крајној линији и анимирани. Сматрам да филмови о Косову и Метохији треба да буду једна врста заштићене теме. Као што постоје неки заштићени жанрови, као, условно речено, дечији филм. 

Није тајна да је у светској филмској уметности створена довољно непривлачна «слика» српског народа. Можемо, рецимо, да се сетимо филм из 2011. године «У кавезу», где су Срби злочинци, док су Албанци – жртве «црне трансплантологије». П одаци сп ецијалног извештача ПАСЕ Дика Мартија сведоче о противном, међутим… Како планирате да се борите против таквог «имиџа»?

Да, Срби су заиста у западним филмовима негативне личности, које је лако ставити у филмове, који не претендују на демонстрацију неке историјске истинитости. Односно, то су неке «эгзотичне» негативне личности. То значи да ће се предрасуде о Србима, које су се раније базирале на одређеним догађајима из прошлости, повећавати. Односно, Србе чека иста улога, која је раније припадала Арапима, а затим и Русима. Косовско питање у политичком смислу остаје отворено, али у филмском свету, оно је, изгледа, већ решено: Срби су – «лоши момци». Ту држава мора да се умеша, и то не само подржавајући снимање филмова, али и путем отворених писама филмским продуцентима, у којима би било стриктно наведено да нас покушавају да оцрне. Свакако, филмови не могу сами од себе да промене свест људи, али могу да постану део синергетского ефекта, односно, стимулишу радозналост, захваљујући којој ће гледаоци пожелети да сазнају истину.

У интервјуу «Гласу Русије» Емир Кустурица, који је такође потписао текст Иницијативе, казао је да Србија издваја «0,68% буџета за културу». Што да се ради у таквој ситуацији, вреди ли да се рачуна на суфинансирање?

Нама је јасно да ће једна од основних препрека бити аргумент да новца нема. Међутим, проблем наше културе до сада није био везан искључиво за недостатак новца. Проблем је у томе које су идеје подржаване и каква је расподела тог новца била. Друго, ова иницијатива може да се покрене у разним формама и при разним министарствима. Ми смо предложили Министарству културе једну оквирну идеју и од њих очекујемо да нам узврати са конкретним предлозима. Нас неће задовољити одговор да је идеја симпатична, а новца нема. Пре неколико дана имали смо експозе премијера Србије у коме је изнео програм своје Владе. Он је између осталог говорио о значају Косова и културе. Ми нудимо један предлог који би могао да повеже та два сегмента.

Рецимо, Никита Михалков и Емир Кустурица су иначе велики пријатељи. Међутим, због нечег то не обухвата филм… Да ли би Вас интересовала сарадња с руским колегама?

Апсолутно. Руско тржиште је врло велико и постало је врло самостално. Руски филмови и аутори имају глобални домет и резултате,  и то не само у погледу уметничког филма у којем је руски филм увек био снажан, већ и погледу комерцијалног филма. Русија сваке године има по свој аутентични блокбастер, а истовремено постоје филмови који постижу велике успехе и на фестивалама. Руска кинематографија има низ занимљивих фондова који су нама делимично и били узор приликом дефинисања ове иницијативе. Подсетићу да Русија има фондове који су посвећени одређеним темама, као што је био фонд за финансирање патриотског филма. Сматрамо да је сарадња српске кинематографије и руске зачуђујуће лоша, заиста нема никаквог разлога да руска кинематографија буде мање заступљена у сарадњи са српском кинематографијом од неких западноевропских фондова. Нарочито због тога што је југословенски филм у Совјетском Савезу у појединим жанровима имао врло добру гледаност, сад имамо Кустуричиних филмова који се редовно налазе на репертоару руских биоскопа и мислим да би српски филмови врло вероватно били интересантни руској публици. У том смислу треба обновити сарадњу руског и српског филма.

Тимур Блохин – Глас Русије
[fblike url=“https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98-%D0%9D%D0%90-%D0%9E%D0%9A%D0%A3%D0%9F/217610008298759?ref=hl“ style=“standard“ showfaces=“true“ verb=“like“ font=“arial“]