Пепе Ескобар: Меки рат НАТО-а против Русије

nato-rusija

Јадни НАТО. Проклети Совјети. Доброћудни Северноатлантски савез је две деценије утрошио „покушавајући да изгради партнерство“ са Русијом. Али сада је „јасно да су Руси прогласили НАТО за противника, тако да морамо почнети да на Русију гледамо, не више као на партнера, већ пре као на противника“ – према заменику генералног секретара НАТО-а, Александру Вербоуу, бившем америчком америчком дипломати, некада запосленом у Пентагону.

Врела лава ироније Пентагоновог плаћеника што закера да „Русија очигледно покушава да опет наметне хегемонију“ довољна је да и Везув посрами. Али, то је само мањи заплет у НАТО-овој верзији „Плаћеника“ (филм).

НАТО, још у процесу свакодневног понижавања од Паштуна с калашњиковима у Авганистану – сада разматра „нове одбрамбене мере“ да одврати „злу“ Русију од „агресије“ на чланице НАТО-а, углавном балтичке државе. А то ће значити распоређивање „знатнијег броја савезничких борбених снага у Источној Европи“ – углавном Пољској. Трајно. Или, на пентагонеском, биће „полутрајне ротације јединица за обуку“. Као да има икакве сумње да је Други хладни рат ту да остане.

НАТО ће „дебатовати“ питање у свом уобичајеном мутиводном моду – преко лета, а резултат ће бити обзнањен на састанку у септембру, којим ће председавати Император Барак Обама лично.

Сваки аналитичар неуграђен у Пентагонезе матрицу зна да кључне силе Европске уније, Немачка и Француска – које имају солидне економске и пословне везе са Русијом – никада неће купити овај нови спин за Други хладни рат. Што се тиче других значајних чланица НАТО-а, оне су једноставно шворц , и / или имају бољу ( економску ) рибу да прже код куће.

Обавештеној мисли је такође знано да, узнапредује ли Други хладни рат, освета ће бити цакана – Руси ће, само за почетак, једноставно утући Северну дистрибутивну мрежу, џаду за бекство НАТО-а од његовог бриљантног перфоманса у Авганистану.

Влад контемплатор

Ипак; НАТО и даље спинује немилосрдно; нема „ни трага од повлачења руских трупа с границе с Украјином“; САД шаљу „несмртоносну“ војну помоћ Украјини (какву ? бејзбол палице ?); у Пољску су послате америчке копнене снаге. И све ово да се бори против „сепаратиста“ и „проруских“ милитаната у источној Украјини.

Глупости. Ови људи треба да уче географију, да не помињемо сопствену повељу НАТО-а. Украјина чак није ни у НАТО-у, за почетак. И већина источних Украјинаца не жели да се припоје Руској Федерацији. Оно што они желе јесу јаке аутономне покрајине, без уплитања Кијева, у кадар федералне, финландизоване Украјине. Све што је потребно јесте да питате оне Украјинце који сада контролишу 23 града – а бројање се наставља – у Донбасу, где се ствара више од трећине БДП-а Украјине.

У међувремену, одрасли разговарају, за разлику од заговорника Обамине школе малолетничке дипломатије. Руски председник Владимир Путин и немачка канцеларка Ангела Меркел били су на телефону на Дан рада. Путин је још једном нагласио да Кијев треба да заустави своје опетоване „антитерористичке“ офанзиве, и покрене инклузивни национални дијалог. Што није вероватно.

Руски министар одбране Сергеј Шојгу такође се осетио примораним да подсети главу Пентагона, Чака Хагела, да Русија неће „напасти“ ништа , осим уколико Кијев не употреби своју војску против ненаоружаних цивила – што је управо оно што најновија провокација у Славјанску јесте.

Америчка земља мозгова махнито своди НАТО хистерију о „агресивној Русији“ на „одмерени одговор“. То може да превари само безнадежно неинформисане. После стварања неуспеле државе у Либији и фијаска у Авганистану, глобални Робокап НАТО, у својој потрази за „сврхом“ и смислом, не може да се заустави у стварању непријатеља.

Неки сјај се нуди преко онога што је описано као пребацивање „стратешке централне тачкае“ – из Авганистана ? – на Балтик, плус Пољску, Словачку, Мађарску и Чешку. Пентагон је, као и потпредседник Џо Бајден, обећао да ће „повећати тренинг“ с “ источним партнерима НАТО-а“.

Путин је, у међувремену, само применио Сун Цуа. Може бити и да прекрштених ногу мирно контемплира воду Волге. Далеко од глупости о „агресивној“ инвазији балтичких држава Москве. Узгред, то може да се уради у трен ока; и НАТО је никада не би видео да стиже. Али Москва не жели, или јој не треба, таква ескалација.

Закључак: глобални Робокап НАТО може опстати само ако се суочи са смртном претњом. Има ли боље платформе за „хармонизовање“ НАТО-а од „непријатељске Русије ? Или то, или лизање оних, Паштунима заражених, рана с Хиндукуша.

Аутор: Пепе Ескобар
Извор: http://www.atimes.com/atimes/Central_Asia/CEN-01-020514.html
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
[fblike url=“https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98-%D0%9D%D0%90-%D0%9E%D0%9A%D0%A3%D0%9F/217610008298759?ref=hl“ style=“standard“ showfaces=“true“ verb=“like“ font=“arial“]