Медијска припрема НАТО интервенције у Украјини (пример)
Преносимо вам „анализу“ преститутки и коментар уредника медија који још увек држи до части Седме силе.
Напомена уредника („Фантом рипорта“ – прим. прев.): Запад и Исток су у великој мери укључени у психолошко и ратовање дезинформацијама. Русија и САД са НАТО савезницима су активни у Украјини путем саботажа, помагањем нелегалних јединица, субверзивним тактикама, контра-обавештајном делатношћу, променама режима, деловањем плаћеничких јединица и револуционара. Али, то је само још један радни дан.
„U.S. News“: „Државе НАТО-а планирају комуникацијске мисије у Украјини“ (NATO Countries Planning Comms Mission in Ukraine)
Земље НАТО-а ће наредних недеља можда појачати свој вербални рат у Украјини, где руска пропаганда слободно тече к истоку, док слабо припремљене снаге безбедности Украјине не могу ни да саобраћају једна с другом.
Већи број званичника је за „U.S. News“ рекао да су у току планови јачања способности украјинске владе да комуницира са својим безбедносним службама и да емитује програм и поруке за јавност. На детаљима се још увек ради, што укључује и решење питања да ли постоји потреба за војницима из земаља НАТО-а на терену Украјине, да обучавају и подрже њен напор.
„Ми почињемо неке пројекте заједно са другима, схватајући да је временски фактор од суштинског значаја“, каже Јанис Сартс, државни секретар одбране и други највиши званичник међу министрима Летоније.
Проруски милитанти насрћу на зграду источноукрајинског града.
Луганск (Украјина) (АФП) – Побуна која цепа Украјину погоршала се у четвртак када су милитанти уз
бацање боца са бензином заузели кључну зграду града Доњецк. Банда проруских милитаната пребила
је …
Ми тражимо нешто што би Украјинцима помогло да се носе с текућом пропагандом“, рекао је он за “ U.S. News“. „Чули смо да је ово (Украјини) веома интересантан предлог.“
САД су биле укључене у ове разговоре, каже Сартс. На питање да ли потенцијални планови укључују слање војске или инструктора на терен Украјине, он је одговорио:: „Да. Мислим да би то помогло.“ Сартс је одбио да даље коментарише величину, обим и трошкове мисије.
Пентагон није одговорио на захтеве за коментар до времена писања овог извештаја. Званичник НАТО-а каже да споразум организације не предвиђа „мисије“ као такве, по овом питању.
„НАТО савезници су активно разматрали начине да додатно ојачамо нашу дугогодишњу сарадњу са Украјином, укључујући области јавне дипломатије“, рекао је званичник путем е-поште, дајући изјаву под условом да остане анониман. „Савезници такође пружају помоћ Украјини на билатералној основи.“
Александар Вершбоу, бивши амерички амбасадор у Москви и садашњи заменик генералног секретара НАТО-а, рекао је да је чуо разговоре о таквој мисији, али да са детаљима није упознат.
“ То није разрађивано кроз НАТО „, каже Вершбоу. Када је упитан о западним трупама на терену у Украјини, он каже: „Искрено говорећи, не знам. Нема ничега што би то спречило, али се такође може урадити у домаћој земљи [ држави чланици ], у Летонији, или било којој другој земљи која би то могла обезбедити.“
Не постоји ништа што би спречавало војну помоћ или обуку у Украјини, каже Вершбоу .
Потреба да Украјина пошаље поруку својим грађанима – и Русији подједнако – одражава хладну истину о источној Украјини, где су многи живели током хладног рата и морали да науче да говоре руски. Дневно, порука са ТВ, радија и извора информација 21. века каже ово: „Фашисти су преотели Кијев. Они стварно желе да дођу и по нас.“
То произилази из онога што стручњаци зову изузетно агресивном пропагандном кампањом у име руске владе која покушава да опљачка циљане заједнице и одузме им било какву вест која долази са Запада, и замени је сопственом верзијом чињеница.
Амерички званичници и врх руководства НАТО-а , укључујући Вершбова, кажу да нема замршених тумачења или нијанси. Русија без околишања лаже људе надајући се победи у очајничком покушају да изазове страх и покорност.
„Упркос бахатости, они јасно разумеју да њихов успех зависи од манипулисања јавним мњењем, пре него да дозволе слободу информисања како бисмо је ми дефинисали“, рекао је Вершбоу на радном доручак у четвртак рано ујутро.
Руске снаге које оперишу на Криму и у источној Украјини стављају приоритет на заузимање ТВ торњева и емисионих чворишта, ефикасно окрећући канале локалних медија назад на станице које одобрава Москва. Сама експанзија НАТО-а изазвала је органску реакцију и грађанске немире етничких Руса, као и њихових присталица у Украјини и на Криму, приморавајући Русију да похита у помоћ, делујући у складу са овим емисијама.
Погоршане могућности украјинских служби безбедности да јасно и ефикасно комуницирају дају им мало шанси у борби против овог новог протока информација. Чак и са врхунском комуникационом опремом и обуком, тешко је слободно говорити у окружењу за које се верује да су се у њега дубоко инфилтрирали руски шпијуни.
Ту је, међу главним изазовима НАТО-а против Русије, још парирање претњама председника Владимира Путина са даљим интервенцијама у сувереној земљи, уз истовремено задржавање става да војна опција у Украјини није у игри.
„Токсичност идеологије коју Путин сада гура захтева одговор“ каже Вершбоу. Можда , као што он предлаже, “ са неких алата из доба Хладног рата ћемо морати да скинемо прашину.“
А потреба је хитна и призната надалеко ван граница Украјине. Један од главних званичника Естоније из сектора одбране је у среду изјавио да је Запад игнорисао предзнаке за Грузију 2008. Са Путиновим оком сада окренутим према својој североисточној граници, време је да се делује.
Упад Русије на Кавказ пре шест година показао је да „експанзионистичка и империјалистичка“ стратегија Путина може да буде делотворна, каже Свен Мискер, естонски министар одбране. Руски председник је организовао отимање територије Грузије војном силом, а затим хладнокрвно ушао у међународне разговоре о деескалацији и миру, остављајући легитимитет својих нових земаља као свршен чин.
„То је нека врста „рекосмо ли вам“ тренутка“, рекао је у среду поподне Мискер, говорећи на панелу Атлантског савета. „Грузија је требало да нас пробуди. Али, одлучили смо да притиснемо дугме и вратимо се на спавање. Не треба да допустимо да се нешто овако деси у вези са Украјином. Не зато што је Украјина већа или важнија – ниједна земља није мање важна од било које друге земље – већ зато што сада видимо образац.“
Естонија, Летонија и Литванија су се придружиле НАТО-у 2004. за време „Великог праска“, када се сматрало да су владе и војске групе бивших совјетских држава довољно зреле и сврстане да се придружи савезу из Хладног рата. Сви на Балтику имају велико поверење у Члан 5. НАТО повеље којим се обезбеђује међусобна заштита – рекао је Мискер – и они се залажу да америчке трупе тамо привремено стациониране остану трајно.
Али како Мискер и Летонац Сартс кажу, њихове домовине данас вероватно не би могле да се придруже НАТО-у, с обзиром на могућност притиска и све већег утицаја руске владе под вођством Путина. Било каква уверавања која добијају из савеза не могу издржати његове трикове.
Мискер је у среду позвао НАТО да „преусмери своје сензоре који су окренули у последњих неколико година“ назад према Русији, да покуша да сазна више о томе шта Путин и његова војска раде.
Ово укључује отимање података од Русије која их отворено пабирчи по Украјини.
Један од најважнијих задатака тамо бави се претњом инфилтрације, каже М. Стивен Фош, професор на Универзитету Беркли и стручњак за евроазијску безбедност. „То ће бити веома, веома тешко. Ниво пенетрације је висок.“
Украјинци су, уз Белорусе, били у средишту КГБ јединица совјетске армије на врхунцу Хладног рата, каже он, и сматрали су се исто тако поузданим као и етнички Руси у попуни најважнијих испостава блока. Друге земље, попут балтичких, биле су у стању да се отресу совјетског утицаја у 1990-им. Украјина, која се сматра етничком и друштвеном колевком руске цивилизације, то није могла.
Земље попут Украјине су „само вашљиве“, пуне руских шпијуна, каже Фиш. То је разлог с којег је украјинском званичницима толико тешко да комуницирају један с другим, и што је за САД тешко да верују у дељење информација с њима.
„Није у питању да САД не верују да ће Украјинци урадити праву ствар, или да неће умети да рукују информацијама“, каже он. „Ствар је у томе да било каква информација коју им проследимо стиже у Москву за који час.“
„Ови људи не само да извештавају Москву, већ могу да забрљају и комуникацију унутар украјинске војске. То није тешко урадити на овом нивоу пенетрације.“
Лоше комуникације су главни узрок немоћи украјинске војске да потре руски утицај, каже Фиш. Побољшање таквих способности је од апсолутно критичног значаја.
Аутор: Пол Д. Шинкман
Извори: 1. http://www.phantomreport.com/
2. http://www.usnews.com/news/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
