Украјинска криза: стратешки значај Славјанска (анализа)

Напомена приређивача: Борбе за Славјанск су почеле ноћас, о томе смо вас већ обавестили, сада преносимо анализу британског Краљевског института уједињених служби ( RUSI). Ако погледате и датум када је оригинални чланак објављен – јуче, RUSI, и мимо доње анализе, доста каже о томе ко стоји у позадини … ко даје сигнал за напад.

Украјински град Славјанск је постао средиште игре одвраћања и поигравања на ивици рата, игре коју Кијев и Москва осећају да су приморани да играју и за коју је мало вероватно, и поред евидентног руског војног планирања, да ће бити под пуном контролом.

Град Славјанск у источној Украјини има симболички значај јер има генеричко име оба словенска народа, и Русије и Украјине. Али постоје јаки стратешки разлози зашто је овај мали град постао ново средиште украјинске кризе последњих неколико дана. Славјанск је у центру ескалације игре одвраћања коју Кијев и Москва играју једни против других.

У случају руске конвенционалне војне инвазије територије источне Украјине мало је вероватно да би кијевске трупе могле учинити нешто од куповине мало времена. У свакој директној војној конфронтацији украјинске снаге ће изгубити. То не значи, међутим, да је влада у Кијеву без икаквих војних адута у овој игри.

Кијев зна да располаже стратешком резервом аутоматских пушака Калашњиков и другог лаког наоружања ускладиштеног у Украјини као мобилизацијска резерва још у совјетско доба. Tихо je али снажно наговештено преко незваничних канала између украјинског и руског војног естаблишмента да Украјина може бити спремна на отварање ових стратешких залиха оружја дајући га источноукрајинском становништву, вољном да се супротстави сваком руском војном упаду. Пошто је у залихама до пет милиона комада оружја, перспективе су ноћна мора руским војним планерима, ако се реално припремају да крену у источне области Украјине. Перспективе грађанског рата и антируске побуне на невиђеном нивоу и са непредвидивим последицама, представљају стварни – такође изузетно опасан – преговарачки улог Кијева.

Чврста је чињеница да је најмање половина стратешких залиха лаког оружја на територији Украјине концентрисана близу Славјанска.

Ово објашњава многе маневре око малог и иначе небитног града. Дана 24. априла, украјинске власти су, да би повратиле контролу Кијева, поново покренуле „антитерористичке операције“ против руских сепаратиста који су заузели кључне области Славјанска. У координираном одговору, руске снаге су пришле ближе украјинској граници на такав начин као да прете територијалним упадом за подршку сепаратистима. Овај руски потез је био опасан, али је имао и жељени ефекат: Кијев је одмах обуставио антитерористичку операцију. Био је то занимљив дуел две стране што једна другој прети најгорим страховима противничке екипе.

Одсецање стратешких залиха оружја Кијева

Дуел је осветлио низ стратешких фактора. Вишеструки напади на владине зграде у источној Украјини, не само у Славјанску већ и у Константиновки у Доњецкој области, имају за циљ да се украјинским снагама онемогући  да у потпуности контролишу територију и, као последицу, да их одсеку од њених стратешких залиха лаког оружја, које су суштина одвраћања, превентивног става Кијева.

Док симболичне владине зграде у другим градовима руски сепаратисти могу окупирати из политичких и симболичких разлога, у Славјанску сепаратисти ефикасно контролишу цео град и ближу околину. Они имају физичку контролу над стратешким резервама оружја.

Наравно, постоје докази о инструкцијама руским војним лицима пре њихове инфилтрације у Украјину, да су вишеструки напади на владине зграде и просторије у широком региону источне Украјине експлицитно циљали спречавање било какве концентрације међу супротстављеним снагама Украјине.

Москва страхује од најгорег

Друго, било тако или не, да су упозорења Кијева на екстензивну побуну ефикасно одвратила московске војне лидере, њихови маневри око Славјанска указују да нису искључили опцију копнене инвазије делова источне Украјине. Славјанск им је очигледно битан из одређених разлога, разлога много битнијих од индустријске, географске или политичке важности града.

Могуће је, наравно, да Москва страхује од извоза оружане побуне на руско тло, освете за анексију Крима. Више је чудно, али је такође могуће да су Руси забринути да залихе оружја у Славјанску могу бити искоришћене за „етничко чишћење“, или чак геноцид руских мањина у украјинском грађанском рату.

Ма колико нереална, таква мотивација Москве се не може искључити, имајући у виду њен став да владом у Кијеву доминирају Десни сектор састављен од фашиста и виолентни националисти.

Руски специјалци већ су у Славјанску

Треће, присуство Спецнац снага међу сепаратистима у источној Украјини и широм Славјанска је потпуно у складу са оперативним и борбеним доктринама Спецнац јединица. Један од „специјалних задатака“ Спецнац снага – за разлику од њиховог подразумеваног главног задатка, извиђања  – је“ ликвидација “ или “ неутрализација “ стратешки значајних складишта оружја у областима у којима би могли да оперишу.

Такође, постоје докази да су међу сепаратистима у Славјанску присутни инструктори Специјалног извиђачког одељења Падобранске академије из Рјазања. Ови елементи ће пружити ефикасну координацију између акција сепаратиста и руских трупа са друге стране границе.

Интервенција кроз „чување мира“

Коначно, све су бројније изјаве руских дипломатских представника широм света да Русија има законско право да пошаље мировне јединице у Украјину, ако ситуација у Славјанску и другим градовима настави да се погоршава ( такве извјве су давали руски министар иностраних послова Сергеј Лавров, руски стални представник  у УН Виталиј Чуркин, као и неки руски сенатори ). Женевски споразум закључен између САД и Русије нуди користан механизам за такав поступак: руски контингент би се могао представити као „допринос“ Москве у виду посматрачке мисије ОЕБС-а, мисије која се експлицитно позива на женевски споразум.

Дана 24. априла, у Ростову, три колоне руских трупа, укључујући тенкове, оклопне транспортере и и возила за превоз војника, као и дванаест хеликоптера у пратњи једне од колона, виђене су да носе ознаке признатих „мировних снага“ на својим возилима. Ове колоне су примећене на М4 аутопуту код Каменск- Шахтинскија и Шахтија и између Каменска и Красни Сулина.

Треба напоменути да женевски споразум од 17. априла садржи значајне празнине: нису дефинисана било каква ограничења, било броја посматрача који би гарантовали мировни процес, било структуре било које формације која их подржава. Без обзира на оно што Русија може да понуди као објашњење, прави исход такве војне интервенције ће бити повећање снага које већ бране Славјанск од украјинских владиних трупа.

Можда је Славјанск мали град који никада није био на политичком радару западних планера све донедавно. Сада је изгледа постао средиште игре одвраћања и поигравања на ивици рата, игре коју Кијев и Москва осећају да су приморани да играју, игре у којој је мало вероватно, и поред евидентног руског војног планирања, да ће било која страна имати контролу свих елемената на терену. А даље коришћење војних опција је добар део руског стратешког размишљања.

Аутор: Игор Сутјагин
Извор: https://www.rusi.org/analysis/commentary/ref:C53628C52C2519/#.U2MuZXYgn_m
Превео и приредио: Александар Јовановић – Срби на окуп
[fblike url=“https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98-%D0%9D%D0%90-%D0%9E%D0%9A%D0%A3%D0%9F/217610008298759?ref=hl“ style=“standard“ showfaces=“true“ verb=“like“ font=“arial“]