Кина на путу културне ренесансе
МОСКВА, 30. април ( РИА Новости ) – Економски бум Кине довео је до неминовног оживљавања њене свести, као вековима старе цивилизације која сада покушава да прошири свој културни утицај широм света, каже Сергеј Лужјанин, професор оријенталистике на Државном институту за међународне односе у Москви.
Кинески председник Си Ђинпинг је прошле године открио свој сан о „великом препороду кинеске нације“, да Кину уведе у свет као модерну силу, а не збирку умољчаних артефаката као што су Глинена армија или Забрањени град.
„Земља својевремено скривена иза „Бамбусне завесе“, Кина је почела да се отвара према свету прилично брзо и неочекивано на самом почетку реформи. Западна перцепција њене културе је прилично хаотична, јер покушава да схвати идеју 5000 година старог кинеског колоса у поједностављеном облику“, рекао је Лужјанин.
Нова кинеска влада под Сијем је препознала овај проблем и осмислила степеновани програм да Западу представи своју културу, полазећи од спољашњих обележја кинеске древне историје као што је Конфучије, преко модерне историје, комунизма и Маоа, до њених данашњих облика, променљивог градског пејзажа и вибрантних метропола.
„Следећа фаза би била да Запад нешто научи о дубљим слојевима кинеске културе. Овде се Пекинг суочава са проблемом сличном ономе који има учитељ у основној школи када треба „деци“ да објасни да је „свет одраслих“, кинеске цивилизације једно сто пута старији и сложенији од свих западних цивилизација заједно, што је све само не лак задатак“, истакао је Лужјанин.
Према стручњаку, Запад је био задовољан пуном врећом стереотипа о Кини – елементима популарне културе, биоскопским сличицама, рецептима из кинеске кухиње и туристичким брошурама. Кинези се надају да могу искористити ове цртице за упознавање Американаца и Европљана са својом културом.
„Пројекти Института Конфучије обасути су финансијским и издашно помогнути политичким средствима за промоцију представе о Кини у иностранству и користе се за „обуку ученика“ пред „упис у средњу школу“. Цивилизацијска стратегија напредује, а са резултатима се може сачекати, Кинези знају да ће доћи дан када ће лоза дати плод“, рекао је Лужјанин.
С друге стране,Запад није одустао од покушаја да мења кинески менталитет, мада без успеха, јер је позападњачавање само загребало по површини кинеског друштва, чинећи га политички либералнијим.
„Са сигурношћу можемо рећи да је сав тај труд на пропаст осуђен. САД праве исту грешку коју су совјетски лидери направили 1950-их и 60-их када су се надали ангажовању Кине у међународном комунистичком покрету“, рекао је стручњак.
„За Кинезе су идеолошке доктрине од секундарног значаја … у смислу да је Кина само привидно подлегла утицају Запада, док је остала традиционална и непромењена“, рекао је он. „Можемо бити сигурни да ће их Кина сварити … и на крају све асимиловати.“
Лужјанин је указао на кинески политички систем и Комунистичку партију, одраз њене хиљадама година старе традиције управљања, која одговара на питање како је Кина преживела уз либералне економске реформе.
Велики кинески филозоф Конфучије је у „Аналектима“ рекао да „Господин тежи хармонији, а не једнообразности. Прост човек тежи јенообразности, а не хармонији.“ То су, рекао је стручњак, карактеристике кинеских и западних ставова. Први раде на неколиким центрима моћи, други покушавају да смање постојеће различитости и сведу их на заједнички именитељ.
„Питање је да ли кинеска цивилизација може да ствара нове технологије“, рекао је Лужјанин. „Традиционална сигурно јесте могла, јер све напредне технологије из прошлости -компас, папир,барут и много тога другог – настале су у Кини.“
Између 18. и 19. века, кинеска цивилизација је почела да губи од много живљих америчких, европских и холандског економског модела, вероватно због кинеске заокупљености хуманистичким развојем, дајући му предност у односу на технолошки развој. У том смислу, жеља Си Ђинпинга да оживи нацију – чија величина сеже далеко дубље у прошлост него Запада – јесте једина логична.
Ширина кинеске културе може подржати земљу као економско чудо које је свет оставило отворених уста 1978 године. Пекинг и Москва су од тада ближи, западни сусед Кине извози тоне сировина за ватру у пећи њене индустрије.
Очекује се да ће председник Владимир Путин у мају отићи у Пекинг, где ће се састати са својим кинеским колегом, Си Ђинпингом. Бројни билатерални споразуми чекају да буду потписани на маргинама састанка, укључујући договор о испорукама течног природног гаса за Кину.
[fblike url=“https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98-%D0%9D%D0%90-%D0%9E%D0%9A%D0%A3%D0%9F/217610008298759?ref=hl“ style=“standard“ showfaces=“true“ verb=“like“ font=“arial“]
Аутор: Марија Чапљигина
Извор: http://en.ria.ru/world/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
