Хоће ли Украјина имати граница до 2015 године?

up_large_locator

Украјинска Државна погранична служба је тело које власти из Кијева посебно подржавају. Председник Јушченко је после „Наранџасте револуције“ планирао да украјинску границу са Русијом – према смерницама разрађеним од САД и Европске уније – претвори у прву линију НАТО-а.
OLYMPUS DIGITAL CAMERA
„Правилник за војно особље у Државној пограничној служби Украјине“ са логотипима ЕУ и Стејт департмента.

Службеници граничне службе Украјине су прошлог месеца „значајно ограничили“ улазак одраслих мушкараца из Русије. Не изненађује што је ово кршење људских права прошло готово незапажено од стране међународних организација за људска права. Сегрегација гето стила у 21. веку је тужна реалност на територији хаоса и насиља, раније познатој као Република Украјина.

Према Државној пограничној служби Украјине, Украјина је забранила улазак на своју територију свим руским мушкарцима старости између 16 и 60 година. Ова забрана обухвата и појединце с руског Крима и из града Севастопоља ( мушкарце старости 16-60 и жене 20-35 година ).

„Ова одлука значи да је садашња власт у агонији“, рекао је у интервјуу за РИА Новости др Александар Страканов, директор Института за руски језик, историју и културу на Државном колеџу Линдон (Вермонт, САД). „То је тако лоша процена, тако слабо размишљање. Ја не верујем да самопроглашена влада у Кијеву зна шта ради.“

Државна погранична служба Украјине санкционисала је „филтрационе и верификационе активности“ у неуспелом покушају да „казни“ антифашистичке учеснике народног устанка у Новорусији. Према непотврђеним извештајима локалних медија, привремене „власти“ из Кијева су такође почеле да граде велике заточеничке објекте у централним регионима земље. Ови затвори наводно ће се користити као концентрациони логори за побуњенике, опозиционе лидере и дисиденате током будућих операција против побуњеника, најавио је господар рата хунте, Турчинов. Није ни чудо, многи људи у Доњецку, Дњепропетровску и Харкову се осећају увређеним и изданим од стране радикалних националиста из Кијева.

Политичка радикализација Државне пограничне службе Украјине почела је 2004 године за време председниковања Виктора Јушченка. Ревидирана верзија званичног „Правилника за војно особље у Државној пограничној служби Украјине“ штампана је новцем пореских обвезника ЕУ и САД, као део пројекта ХУРЕМАС2 (HUREMAS2) управљања персоналом.

Зашто је овај документ толико важан ? Зато што садржи основне смернице за сво војно особље Државне пограничне службе Украјине. Основни приручник је коначно одобрио председник Јушченко посебном одлуком № 1115/2009 од 29. децембра 2009 године.

Оправдано се може претпоставити да су специјалисти америчког Стејт департмента и званичници Европске уније надгледали израду пројекта којег су финансирали. Према бившем америчком амбасадору у Украјини, Џону Е. Хербсту, Стејт департмент је убацио најмање 425 000 долара у прву ХУРЕМАС иницијативу од 2006. до 2008.године. Бивши шеф делегације ЕУ у Украјини, Јан Тиндал Бог, обећао је до 4 милиона долара средстава до 2008. Финансијски детаљи за ХУРЕМАС2 још увек нису објављени, али затварање пројекта је планирано за 2015 годину. Пограничне службе Пољске и Мађарске се помињу као млађи партнери који би могли помоћи да се  Државна погранична служба Украјине усклади са законодавством ЕУ и НАТО процедурама.

Крајњи циљ ХУРЕМАС2 могао би бити трансформација Државне пограничне службе Украјине у инструмент одвраћања на ободу циљане сфере утицаја НАТО-а. Један од главних лобиста за пројект ХУРЕМАС2 био је начелник Државне пограничне службе Украјине Микола Литвин, Јушченков штићеник који је завршио војни курс на Универзитету Харвард (1997).

Иронично, а захваљујући „техничкој помоћи“ САД и европских партнера, Украјина до 2015. највероватније неће имати границе које треба чувати.

[fblike url=“https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98-%D0%9D%D0%90-%D0%9E%D0%9A%D0%A3%D0%9F/217610008298759?ref=hl“ style=“standard“ showfaces=“true“ verb=“like“ font=“arial“]

Извор: http://www.voltairenet.org/article183557.html
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп