АМЕРИКА СЕ ОДРИЧЕ АЛБАНСКИХ РАТНИХ КОМАНДАНАТА

Под притиском Запада некадашњи лидери ОВК пристају на формирање суда, а у најкомотнијој позицији је Демократски савез Косова, чији су чланови били жртве атентата и ликвидација

Специјални суд за ратне злочине које су починили припадници Ослободилачке војске Косова (ОВК), чије ће седиште бити у Холандији, представља велики ударац за ткзв. владу Хашима Тачија. Тим пре што се суд оснива под притиском САД. Вишемесечно лобирање Тачијевих сарадника да седиште суда буде у Приштини, да суђењима председава косовски судија, а да се истрагама обухвате и злочини Срба, није уродило плодом.

Сједињене Америчке Државе настоје да ткзв. косовски парламент донесе одлуку о оснивању суда како би се избегло да о томе одлучују Уједињене нације, што би их поново сукобило са Русијом. Америчку администрацију забрињава и могућност да би се преко суда који би основале УН разоткриле и везе осумњичених особа из ОВК са агентима ЦИА и другим америчким структурама. Због тога су интензивни притисак на косовско руководство вршили амерички и британски представници у Приштини, као и шеф мисије Еулекс.

Став међународних фактора

Шеф канцеларије САД у Приштини Трејси Џејкобсон отворено је упозорила косовско руководство да ће уколико ткзв. Скупштина не одобри формирање Специјалног суда за ратне злочине, уследити гора опција за Косово. Тај задатак, како је рекла, преузеће Уједињене нације, а САД неће уложити вето на такву одлуку. То би, према њеним речима, подразумевало и да се надлежности суда прошире, а веза између Косова и суда не би постојала.

Такође је истакла да је Русија, као чланица сталног Савета безбедности УН, у више наврата критиковала Приштину због навода из извештаја Дика Мартија. Према том извештају, жртве су већином били Срби и Роми с Косова, као и Албанци за које се сумњало да су пре или током рата сарађивали са српским властима, или су припадали супарничким политичким и оружаним групама. Очекује се да истражни поступак о злочинима припадника ОВК, који води амерички тужилац Клинт Вилијамсон, буде завршен најкасније до краја године.

„Зато мислимо да би за Косово било много боље да има суд са утицајем, који је само тражило, који би био међународни што се особља тиче, него да то буде процес у УН са већим обимом, који не би био ограничен само на наводе из Мартијевог извештаја, већ и на шире, и који би био у потпуности искључен од Косова. То би потенцијално било веома штетно за косовску кредибилност и заправо би служило као инструмент онима који желе да доведу у питање независност Косова“, упозорила је шеф америчке канцеларије.

Шеф канцеларије Велике Британије на Косову Јан Клиф такође је подржао став САД, додавши да ће суд за ратне злочине на Косову бити „косовски суд, али под кишобраном Еулекса“ и судиће по косовским законима. Шеф мисије Еулекса Бернд Борхард нагласио је да ће судски процеси бити усмерени на појединце, а не против ОВК.

Првобитна идеја је била да суд буде у Бриселу, где је и седиште Вилијамсоновог тима. Белгијске власти су ту могућност одбиле с образложењем да би то представљало превелики безбедносни ризик имајући у виду да у тој земљи живи и ради велик број Албанаца.

За сада је највероватније да ће се судски процеси водити у Холандији, а да ће у Приштини бити једна канцеларија која ће имати функцију комуникације са јавношћу. Идеја да се процеси воде у Холандији одговара већини чланица ЕУ, јер та земља већ има низ међународних судова на својој територији. Суд ће имати право да поновно разматра и случајеве које је процесуирао Међународни кривични суд за ратне злочине почињене на подручју СФРЈ, познатији као Хашки трибунал.

С обзиром на то да је властима у Приштини јасно да немају могућност да се супротставе оснивању суда, покушавају да се изборе да га чине два одељења чије би једно седиште било у Приштини, а друго ван Косова. Одељење које би било на Косову бавило би се осумњиченима који су чинили злочине. Посебно одељење са седиштем ван Косова ексклузивно би се бавило заштићеним сведоцима. Наиме, убиства заштићених сведока у процесу Рамушу Харадинају пред Хашким трибуналом потврдила су да је на Косову немогуће обезбедити потпуну заштиту за сведоке.

Реакције приштинских званичника

Притерани уза зид и под притиском Америке, и косовски лидери почели су да се изјашњавају о формирању Специјалног суда. По свему судећи и највећи губитник, ратни злочинац Хашим Тачи, оценио је да је формирање Специјалног суда за злочине наведене у извештају Дика Мартија „неправда према Косову“, али је позвао ткзв. косовску Скупштину да гласа за тај правосудни механизам како одлука о томе не би била препуштена Савету безбедности УН. Према Тачијевој оцени, Косово има само једну опцију – да блиско сарађује са ЕУ и САД, те да формира суд за ратне злочине који ће бити под јурисдикцијом Косова.

„Моја сугестија и савет је да ни у једном тренутку не треба да постоји никакав простор да се умешају или да се остваре руске аспирације да се у тај процес укључи Савет безбедности УН. То би имало катастрофалне последице“, закључио је Тачи.

Такозвани председник Скупштине Косова Јакуп Краснићи, који је са Фатмиром Љимајем напустио Демократску партију Косова (ПДК) и формирао нову странку Иницијатива за Косово, истакао је да су из Стејт департмента стигле директиве да парламент гласа о оснивању трибунала. Краснићи је истакао да један део одговорности за стварање Специјалног суда сноси и ткзв. Влада Косова, на челу са премијером и министром правде, који су директно били укључени у разговоре о судбини Еулекса и оснивању те институције.

За формирање суда по налогу САД је и Рамуш Харадинај, лидер опозиционе партије Алијанса за будућност Косова (ААК), чије руководство претежно сачињавају бивши истакнути команданти ОВК.

У најкомотнијој позицији је Демократски савез Косова, чији су чланови били жртве атентата и ликвидација од стране ОВК.

Једини који се изричито противи формирању Специјалног суда је Покрет Самоопредељење. Лидер тог покрета Албин Курти је за формирање Специјалног суда директно оптужио Хашима Тачија, за кога је рекао да је капитулирао у разговорима са Србијом.

„Није случајно да трибунал долази управо након те капитулације. Тачи може да заустави трибунал, али он мисли да ће у трибунал отићи његови другови, а не он, па због тога није заинтересован да га заустави“, сматра Курти.

То, према Куртију, потврђује и Тачијева изјава да он не може бити одговоран јер се у рату бавио политичким питањима и био је далеко од фронта.

Ко је на списку осумњичених

Након информација које су процуреле у јавност, посебна паника захватила је владајућу Демократску партију Косова (ПДК), јер се на списку налази највећи број њених најистакнутијих чланова. Поред лидера Хашима Тачија, на списку од више од 100 осумњичених особа налазе се актуелни заменик председника ПДК и бивши шеф косовске тајне службе КШИК Кадри Весељи, бивши посланик и високи званичник ПДК Рустем Мустафа, који је био командант ОВК за област Лаба.

Спекулише се да су међу оптуженима и ткзв. заменик председника Скупштине Косова Џавит Халити, један од оснивача КШИК-а, затим шеф парламентарне групе ПДК Адем Грабовци, као и актуелни и бивши посланици Шаип Муја и Латиф Гаши. Због тога је Тачи у проблему, јер посланици из ПДК који се налазе на списку осумњичених нису спремни да гласају за формирање Специјалног суда. Осим тога, посланици ПДК тврде да је оснивање суда директан напад и обрачун са ОВК.

Очигледно је да је најомиљенији косовски политичар америчке администрације, због проблематичне ратне и криминалне прошлости, заједно са својим саборцима постао оптерећење.

Процеси које буду вођени пред Специјалним судом у знатној мери ће додатно утицати и на могућност нарушавања међунационалних односа посебно између Срба и Албанаца. Као уступак албанској страни, према сазнањима „Актера“, интензивираће се рад Еулекса на случајевима злочина за које су осумњичени Срби, као што су Велика Круша и Меја.

Суђења у Косовској Митровици

У основном суду у Косовској Митровици у току је главни претрес против Сулејмана Селимија, Исмета Хаџе, Неџата Ћубрељија и Шефкија Хусенија, који су оптужени за ратне злочине против цивилног становништва током 1998. године. Прошле године покренут је поступак против припадника Дреничке групе, из које су поред Сулејмана Селимија оптужени и Сами Љуштаку, бивши командант оперативне зоне Дреница, Јахир Демаку, Сахит Јашари, Зећир Демаку, Хисни Тачи и Авни Забељи.
[fblike url=“https://www.facebook.com/pages/%D0%A1%D0%A0%D0%91%D0%98-%D0%9D%D0%90-%D0%9E%D0%9A%D0%A3%D0%9F/217610008298759?ref=hl“ style=“standard“ showfaces=“true“ verb=“like“ font=“arial“]
Актер – Срби на окуп