Ко је наследник тајног архива Драже Михаиловића

Смрт Гордане Михаиловић, ћерке Драже Михаиловића, вође четника у Другом светском рату, могла би да буде прекретница у обелодањивању тајни контроверзног генерала о коме историја још није дала коначан суд. У њеном дому у Београду остала је заоставштина Драже Михаиловића, поред осталог и оригинална диплома са Сорбоне, која је деценијама оспоравана, али и други документи који би могли да баце другачије светло на историјску улогу четничког војводе.

Каква ће бити судбина документације, никад необјављених фотографија и разних предмета који имају велику архивску вредност, сада је неизвесно. Наиме, после смрти Гордане Михаиловић, 10. фебруара ове године, испоставило се да све тајне и успомене на оца које је годинама чувала могу да заврше у погрешним рукама.

Београдски галериста Саша Кликовац тврди да је тетка Гордана, како је он зове, руком писаним тестаментом оставила њему свој стан и све документе које је у њему чувала. Он каже да је ову изузетну и честиту жену познавао читав свој живот и да га је она волела као сина. Није ни сањао да би она могла да му остави све што је чувала о свом оцу, као и станчић у којем је живела. О тестаменту којим га она проглашава за наследника, обавестили су га њени рођаци и дугогодишња пријатељица Соња Бресјанац. Тестамент је после тога нестао. Саша Кликовац каже да је тетка Горданин даљи рођак Миша Живановић присвојио њену имовину и сакрио тестамент.

„Када је тетка Гордана умрла, позвао ме је Миша и рекао ми да треба да се видимо јер је реч о озбиљној ствари. Затим су у мој стан дошли Миша, Горданин братанац Војислав Михаиловић и њена пријатељица Соња. Они ми тада саопштавају да сам поменут у тестаменту”, прича за „Политику” Саша Кликовац.

Он каже да је Живановић водио главну реч, али да му је сумњива улога Војислава Михаиловића. У том тренутку Кликовац још није знао шта му је Гордана оставила тестаментом. Наредних дана, према његовим речима, Миша Живановић избегавао је разговор. Рекао је да је тестамент код адвоката и да ће о томе причати „када јој душа оде на небо и када њен пепео буде просут у Парку сећања”. Кликовац наводи да га је тада позвала друга Горданина пријатељица Вера Пејчић и казала му да се припрема велика превара и да је он једини наследник ћерке Драже Михаиловића.

„Горданине пријатељице виделе су тестамент у коме пише: ’Стан и све што је у њему остављам Саши Кликовцу’. Тестамент је видео и адвокат код кога су заједно отишли. Међутим, Миша сада негира да тестамент постоји. Када сам му рекао да знам да сам једини наследник, рекао ми је: ’О чему ви причате?’”, каже Саша Кликовац.

Од тога дана, додаје наш саговорник, Миша Живановић стално је у стану и износи Горданине ствари колицима за пијацу. Саша Кликовац каже да је веома забринут за документацију коју је чувала Дражина ћерка. Позвао је полицију, али му је речено да они нису надлежни. Кликовац каже да верује да ће до правде стићи у парници, али тај пут је дуг. Док суд не пресуди, последња жеља ове несрећне жене биће само мртво слово на папиру.

„Госпођа Вера каже да су у стану остала два луксузна кожна албума, скривена у ормару с фотографијама и Дражина преписка. Ту су биле слике с краљевским породицама, документи са Сорбоне и разни папири. Ту је и Горданина документација са Голог отока, као и пресуда против ње. Вера Пејчић каже да су тетка Гордана и она то заједно прелиставале, она се сећа сваког папира и спремна је да сведочи. Знала је одавно да је све то мени остављено”, наводи Кликовац.

Соња Бресјанац била је са Горданом у америчкој амбасади пре десетак година, када јој је уручен Труманов орден. У тестаменту је писало да се после Горданине смрти тај орден одмах однесе у Цркву Ружицу. Саша Кликовац каже да је на инсистирање Вере Пејчић овај део тестамента Миша Живановић поштовао.

„Тетка Гордана је била на Голом отоку, натерали су је да се одрекне оца. Трпела је неправде и понижења. Била је рендгенолог и најплеменитије биће које сам знао. Живела је у тузи и чувала све тајне свога оца. Комунистички медији негирали су да је Дража Михаиловић завршио Сорбону, али оригинална диплома постоји, као и други непознати документи и предмети значајни за српску историју. Нас који смо је волели много боли ова неправда. Сада ми је живот поремећен и више бих волео да нисам ни сазнао да је њена воља била да ја то преузмем, него што сада знам да ме чека парница да бих испоштовао њену тако бедно погажену вољу”, каже Саша Кликовац.

Другу страну ове приче нисмо успели да чујемо. Миша Живановић прекинуо је везу, одбијајући и да саслуша због чега смо га звали.

„Мислим да су ова документа угрожена због непроцењиве тржишне вредности. Злочин је то продавати, та документација мора да буде сачувана за историју. Да је тетка Горданина воља поштована, ја бих све то однео у Цркву Ружицу јер мислим да би једино тамо било сачувано”, каже на крају Саша Кликовац.