Тајлер Дарден: Потрага за „Путиновим милијардама“

Пре нешто више од месец дана, у последњем колу санкција против Русије, а посебно Путиновог ужег круга саветника и поручника, једно лице је издвојено – Генадиј Тимченко, сувласник Гунвор групе – трговинске компаније и четврти по величини трговац нафтом у свету, са преко 90 милијарди долара прихода у 2013.

То име је било нарочито уочљиво јер је у оправдању за додавање Тимченка на листу санкционисаних олигарха Трезор САД изјавио да “ Путин има инвестиције у Гунвору и може имати приступ фондовима Гунвора“. Што је занимљиво, јер је „Економист“ 2008 године такође повезао Путина са Тимченком. Тимченко је одмах тужио, али је касније тужбу повукао, а „Економист“ издао саопштење: “ Прихватамо уверавања Гунвора, да нити Путин, ни било која друга руска особа високог политичког ранга имају било какво власништво у Гунвору. “

Ипак, некако, упркос поновљеним порицањима да Путин има непосредан или посредан интерес у великом нафтном трговинском предузећу, Државни трезор САД очигледно зна боље. Како извештава „Њујорк тајмс“ , “ Сет Томас Петрас, директор корпоративних послова Гунвора, рекао је да Путин „нема и никада није имао икакво власништво, директно, индиректно или на други начин, у Гунвору“, нити „приходује од Гунвора“, као и да „нема приступа фондовима Гунвора“. После објаве санкција, руководиоци Гунвора су одлетели за Вашингтон да се састану са званичницима Стејт департмента и апаратом Конгреса. “ Ми пружамо доказе, али још нисмо видели било какав доказ да су они пружили, а не знам ни да ли ћемо га икада видети“, рекао је господин Петрас, додавши да су банкарски партнери компаније задовољни пруженим објашњењима.

Државни трезор САД, међутим, није био. „Остајемо уверени да је информација о односу између Путина и Гунвора тачна „, рекао је његов представник, траживши да остане анониман у јавној расправи са компанијом.

Ипак, има ли или нема Путин удела у Гунвору је од секундарног значаја – битно је да су сутра, као део још једне рунде санкција од стране америчког министарства финансија, међу онима који ће вероватно бити на листи у понедељак, Игор Сечин, председник државне нафтне компаније Росњефт, и Алексеј Милер, шеф државног енергетског гиганта Газпром.

Што нас доводи до теме овог чланка, односно потраге за Путиновим милијардама.

Јер, ако је нешто показала ескалација санкција Гунвору, то је да се САД не плаше да крену на оне који су у Путиновом кругу – не само поверења, већ и новца, наравно. И наравно, америчка влада није за сада наметнула санкције самом Путину, а према „Њујорк тајмсу“ нема ни намеру ускоро, резонујући да би таргетирање шефа државе довело до „нуклеарне“ ескалације, како је њих неколико рекло. Али то не значи да Државни трезор не може да крене на оне који су најближи Путину, како у погледу моћи, тако и новца, наравно.

Проблем, како су САД почеле да полако схватају, јесте у томе што је милијарде којима руски председник наводно има (или нема) приступа прилично тешко пронаћи. Много је спекулација и нагађања, али чињенице су и даље прилично мршаве. Ево шта је познато:

„Годинама сумња да господин Путин има скривено богатство заокупља научнике, аналитичаре индустрије, опозиционаре, новинаре и обавештајне агенције, али пркоси њиховом труду да је докажу. Разбацане цифре сугеришу да Путин можда контролише 40 или чак 70 милијарди долара, што га бар у теорији чини најбогатијим шефом државе у историји.

Ипак, за све ове гласине и спекулације било је мало или никаквог чврстог доказа, а Гунвор је одлучно негирао било какве финансијске везе са господином Путином и то поновио у петак.“ („Њујорк тајмс“, као и други цитати ако није другачије назначено – прим. прев.)

САД можда нису сигурне где су закопане Путинове милијарде, закопане да би се предупредила њихова ласерски вођена стратегија, али то само значи да ће кренути у обрачун са сачмаром и треснути по финансијерима и олигарсима који су најближи Путину – чак и онима чија је добра воља толико битна да би руски гас текао у Немачку и Британију.

„То је као стајати у кругу и одједном сви у кругу виде да је на њих бачена бомба, да ће ускоро пасти“, рекао је сенатор Роберт Менендез, демократа из Њу Џерсија, предесдник Комитета за спољне послове, описујући на недавној расправи како се санкције примичу Путину.

Ипак, још стоји питање – је ли Путин заиста милијардер ? Званично није, наравно.

Путинов пријављени приход за 2013 је био само 102 000 долара, према саопштењу Кремља овог месеца. Годинама је Путин грубо одбацивао натукнице о личном богатству. „Видео сам неке папире о томе“, рекао је он на конференцији за новинаре 2008. “ Само оговарања на која не вреди трошити речи. Једноставно глупост. Покупили све из нечијег носа и размазали по својим папирићима.“

Филантроп, не. Али ако заиста Путин има високо поверљив приступ до 70 милијарди долара, био би вероватно најбогатији човек на Земљи. И тиме најутицајнији.

Ипак, без доказа у виду тачних бројева и органиграма да осветле Путинова удела у власништву и баковне рачуне широм света, ту су углавном спекулације.

„ЦИА је 2007 године начинила тајну процену богатства господина Путина која никада није објављена, према званичницима који су је прочитали. Процена се, рекли су званичници, у великој мери поклапа с каснијим јавно изреченим тврдњама руског политичког аналитичара да је господин Путин ефективно контролисао фондове Гунвора, Гаспрома и Сургутнафтагаса, око 40 милијарди долара у то време.

… процена грубо одражава јавне процене које је крајем те године изнео Станислав Белковски, руски политички аналитичар са везама са Кремљом и чији је јавни напад на олигархе неколико година раније наговестио хапшење и процесуирање господина Ходорковског из Јукоса.

Господин Белковски је рекао европским новинама у децембру 2007. да је господин Путин сакупио богатство од „најмање“ 40 милијарди долара кроз значајно учешће у неким од највећих руских енергетских компанија. Путин је тајно контролисао „најмање 75 одсто“ Гунвора, 4,5 одсто Газпрома и 37 одсто Сургутнафтагаса, рекао је господин Белковски, позивајући се само на неименоване инсајдере у Кремљу.

„Реалност је да Путин има друге субјекте да окрећу новац који он контролише, или би на крају могао контролисати“, рекао је господин Зарате, бивши саветник Буша. „Проблем с њим је што немате лаког начина да повучете линију до средстава која он стварно поседује и контролише тренутно. Постоји димензија наношења слојева и односа са људима са којима је близак и субјектима који служе као канали, зато је тешко утврдити шта је Путиново, а шта не.“

Затим, ту је индиректан начин процене Путиновог богатства:

“ У 2010, Сергеј Колесников, бизнисмен, објавио је отворено писмо рекавши да је помогао да господин Путин тајно сагради палату од милијарде долара на Црном мору. Кремљ је одбацио његове тврдње као „апсурдне“.  У 2012, Борис Ј. Њемцов, лидер опозиције, објавио је извештај са детаљима председничких привилегија на располагању господина Путина, укључујући 20 резиденција, 15 хеликоптера, четири јахте и 43 авиона.“

Међутим, индиректне процене остављају много места жељеном:

“ … понеки лов на Путиново лично богатство наиђе на препреку. Издавачки одсек универзитета Кембриџ  је прошлог месеца одбио да објави књигу свог дугогодишњег аутора Карен Давише, професора са Универзитета Мајамија, која је истраживала како је господин Путин створио „клептократски и ауторитативни режим у Русији“. Издавач је професорки написао писмо рекавши да „нема разлога за сумњу“ у истинитост њене књиге, али сматра да је опасност од тужбе сувише велика – према писмима објављеним у „Економист“-у. У повратном писму, госпођа Давиша је одлуку назвала „превентивним спаљивањем књига“.

Што нас враћа на Гунвор, који строго одбија било какву везу с Путином, чак и кад Државни трезор Сједињених Америчких Држава отворено одбаци ово објашњење, себи својственим експлицитним језиком.

Да ли Путин држи нешто или све своје милијарде у Компанији с Кипра ? Можда, али изукрштано власништво је тако добро скривено да ни НСА вероватно не зна ко шта поседује. Да укажемо на сложеност органиграма руских олигарха, овде је само „једноставан“ резиме онога шта акционар Гунвора поседује – према „Блумбергу“:

“ Већи део Тимченкове нето вредности је изведен из његовог 44-процентног удела у Гунвор групи која тргује нафтом, дела који је продао партнеру Торбјорну Торквисту 19. марта 2014, уочи америчких санкција. Кроз Волга групу, своје луксембуршко инвестиционо „возило“, он такође има 23 одсто удела у Новатеку, чијим се акцијама јавно тргује и другим по величини руским произвођачем природног гаса; 31,5 одсто удела у петрохемијској компанији Сибур; и 80 одсто железничке компаније Трансојл.

Он је власник Сибура преко холдинг компаније Сибур. доо у партнерству с милијардером Леонидом Микелсоном. Пар је 2010. и 2011. купио компанију од Гаспромбанке, кредитног огранка  државне енергетске компаније Гаспром. Инвестициони трошкови се обрачунавају коришћењем вредности коју је да Гаспром у децембру 2010, када је продао првих 25 одсто за 1,3 милијарде долара. Тимченко такође има 80 одсто удела у руској грађевинској компанији Стројтрансгас, који се вреднује коришћењем просечна продајне цене и књиговодствене вредности мултипликоване вредностима три сличне компаније чијим се акцијама јавно тргује: Мостотрест, Будимекс и Полимекс – Мостостал.

Преко Волге, Тимченко има уделе у јавно тргованом Рорвик дрву и Руско море групи, компанији која поседује рибњаке и бави се прерадом плодова мора, као и 8 процената Руске банке, 12,5 одсто осигуравајуће компаније Согаз, 49.1 одсто осигурања Соваг и 30 одсто рударске (угаљ) компаније Колмар. Гунвор држи још 30 одсто Колмара.

Преко А-групе, милијардер контролише 70 одсто Авиа групе која развија земањску инфраструктуру за центар пословне авијације на аеродрому Шереметјево, Авиа групу север која пружа услуге пословног авиопревоза за летове са аеродрома Пулково Санкт Петерсбурга, и 99 одсто удела у приватном авиооператеру Ерфикс авијација. Такође контролише финску Хартвол Арену заједно са милијардерима Борисом и Аркадијем Ротемберг.“

Збуњени ? Има још. Овде је више о везама између магната и руског оредседника, према профилу „Фајненшенел тајмса“ из 2008 године:

“ … многи се питају да ли је брза експанзија Гунвора у последњих пет година – баш кад је Кремљ ушао у приватну производњу нафте – нешто више од визије. Компанија има „једног веома доброг пријатеља“, каже бивши партнер. „Он је на врху највишег врха“, каже други.

Неки су спекулисали о томе да ли постоје везе између Гунворовог другог суоснивача, Генадија Тимченка, и Владимира Путина, председника Русије од 2000. до прошле недеље. Како компанија излази из анонимности, неки детаљи о везама ове двојице постају јаснији. компанија тврди да није имала користи од било каквих политичких услуга.

Успон компаније пружа увид у тајанствену клику привредника блиских Путину који су направили огромна богатства под његовим председништвом, али су до сада бивали далеко од очију јавности. Чак и ако Путин доврши инсценирани трансфер у улогу премијера, инсталирањем лично изабраног наследника Дмитрија Медведева, као председника, наћи ће да им  је све теже да умакну из центра пажње. Ове године је господин Тимченко по први пут успео да се нађе на Форбсовој листи богатих са богатством које се процењује на 2,5 милијарди долара.

Малобројни и сиромашни подацима корпоративни документи из Санкт Петербурга показују да су г. Тимченко и комисија на челу с г. Путином учествовали у једном послу почетком 1990-тих година. Банкари кажу да је компанија, Голден гејтс, била основана са циљем да се изгради нафтни терминал у луци Санкт Петербурга, али је пропала у сукобу са организованим криминалом.

Трговинско предузеће г. Тимченка је у међувремену било корисник велике извозне квоте у шеми „нафта за храну“ коју је поставио г. Путин када је радио као шеф Комитета за односе са иностранством у градској управи, а за шта су везани скандали. Трговац је такође успоставио блиске везе са Сургутнафтгасом, Кремљу лојалном нафтном компанијом, уз шпекулације које су му можда донеле значајан удео тамо.“

Имајте на уму да је ово само један милијардер из Путинове свите: погледајте шпагете у графикону попречних власништва, удела и акција, ако се графикон односи на везе Путина и њему најближих олигарха. Што се тиче оних који су завршили као „мање блиски“ с Путином, само изгуглајте „Ходоровски“.

И како да сад Државни трезор Сједињених Америчких Држава испрати све те односе и интересе заинересованих страна који су по свој прилици договорени само усмено ? И није, наравно.

Због тога ће у сутрашњем кругу санкција (текст је објављен синоћ, 27. априла – прим. прев.) амерички Државни трезор највероватније притиснути даље и, како се прича, можда кренути на два најмоћнија човека у Русији ( после Путина, наравно ) – прве људе Гаспрома и Росњефта.

Хоће ли служба Џека Лева најзад сачмарицом потопити бојни брод некако, изоловати финансијске пионе, ловце, скакаче и топове у Путиновој партији шаха ? А ако буде тако, шта ће се десити ако Путин одједном схвати да је америчка финансијска клопка све врелија и врелија, да се разматра чак и нуклеарна опција. Хоће ли бити довољно да натера бившег КГБ шпијуна да одустане после више од 2 месеца могућности да управо то учини ? Некако ми у то сумњамо, склонији смо веровању да ће се тако убрзати руска офанзива, како у Украјини тако и другде, широм света.

Мада, ако ништа друго, са још неколико месеци ескалације санкција најближим и најдражим Путину, ако не Путину самом, свет можда коначно добије званични увид, сазна где су и колике „Путинове милијарде“.

Аутор: Тајлер Дарден
Извор: http://www.zerohedge.com/news/2014-04-27/quest-find-putins-billions
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп