Руска „авио – дипломатија“ и тајни систем „Хибини“

sukhoi_su-35s_su-34_and_t-50_flying_together

Москва – Вођен трагом најновијих “нео – хладноратовских” догађаја у Црном мору, одлучио сам мало више истражити шта се тамо заправо десило и како је могуће да је један руски авион у 21. вијеку летио пуних 90 минута над једним од првих поноса америчке ратне морнарице, разарачем који носи име славног америчког маринца и носиоца “Медаље части” Доналда Кука.

Да Руси нису случајно реаговали на присуство америчког разарача, говоре нам ранији догађаји како је ова реакција услиједила као дипломатски одговор на повреде “Конвенције у Монтреу” од стране САД, односно Турске као надлежне за мореуз у Босфору. Монтро конвенција је потписана 1936. године и дозвољава слободан пролаз свим бродовима, али се то не односи на ратне бродове неприобалних земаља. Улазак ратних бродова спољних земаља ограничен је на 21 дан. Конвенцијом је такође прецизно утврђена процедура пролаза, а контрола пролаза је под пуним суверенитетом Турске. Као додатак овоме треба навести и то да је ова конвенција и својеврсни гарант турског суверенитета.

САД су направиле повреду конвенције још у марту ове године кад су током Олимпијаде у Сочију у Црном мору боравила два брода УСС “Mount Whitney ” и УСС “Тaylor”. Њихова сврха је била брза евакуација америчких спортиста и навијача услијед потенцијалног терористичког напада. Први брод је на време напустио Црно море, док је УСС “Тaylor” због наводног квара на пропелеру у Црном мору провео укупно 33 дана, чиме је прекорачио дозвољени период за боравак и прекршио “Монтро конвенцију”.

Другим кршењем ове конвенције може се сматрати када је у Црно море ушао још један амерички разарач под називом УСС “Truxtun” коме је накнадно продужен боравак да би још једном поновио већ одрађене вежбе са Бугарском и Румунском морнарицом. НАТО уз САД тежи да постане одређени фактор безбедности енергетског средишта Црног мора и то из два правца: путем измјене горе поменуте “Монтро конвенције” уз подршку чланица Бугарске и Румуније или другим начином преко Украјине и Грузије, односно учлањењем тих земаља у тај војни савез. Боравак у Црном мору је такође гарант и обезбјеђење Јужног тока, чега су свијесни и у Русији и у САД, но свако са својим интенцијама.

Да се прелијетање руског авиона над америчким разарачем заиста и десило потврђено је и у званичном саопштењу Пентагона. По угледу на досадашњу праксу, јако тешко ћемо дознати шта се тачно дешавало свих 90 минута, али је свакако могуће утврдити неке опције. Неколико питања је интересантно, а посебно то како су Руси знали да морнари САД – а неће напасти њихов авион, јер 90 минута није мало у таквим ситуацијама, а друго питање које се поставља јесте, откуд толико стрпљења морнарима са разарача “Доналд Кук” и да ли је уопште стрпљење било у питању или ипак нешто друго?

Да би у питању могло бити нешто друго, односно немогућност америчких морнара да одговоре на 12 прелијетања руског авиона, наговијестио је на свом званичном блогу руски војни експерт и генерал мајор Сергеј Канчуков. Наиме, у својој краткој анализи догађаја у Црном мору генерал Канчуков је написао да се ту заправо радило о тестирању најновијег руског електроничког оружја, односно радара под називом “Хибини”. Овоме у прилог иде да 90 минута није било никакве реакције и да се брод тренутно налази повучен у Румунској луци Констанца. Иначе, генерал Канчуков је пре неколико дана и дао интервју за руску “Правду” под насловом “Југолавенски сценарио у Украјини“.

Такође да би се схватила шира слика, потребно је направити и кратак хронолошки пресјек од самог доласка брода па до “повратка” у луку Констанца. Овде ћу поставити неколико линкова, а за лакше разумевање руских страница препоручујем да се користи “Гугл Преводилац”.

10.4.2014 – САД разарач Доналд Кук улази у Црно море

11.4. 2014 – САД разарач Доналд Кук упућен у правцу украјинске луке Одеса

13.4.2014 – Протести у Одеси због могућег доласка америчког разарача

14.4.2014 – Повратак разарача у луку Констанца у Румунији

15.4.2014 – САД припремају дипломатски протест због инцидента у Црном мору

18.4.2014 – Обама сматра да нема разлога за војну интервенцију ради рјешавања кризе

21.4.2014 – Бајден у посјети Украјини и 1 $ милијарду одобреног кредита од САД за потребе војске

Из ових хронолошких догађаја очигледно је да су американци направили својеврсни маневар и по свим приликама нису расположени да се сами војно ангажују, али ће зато на све “дозвољене” начине подржати војску Украјине. Но, оно што је интересантно за ову анализу и што је можда американцима дало одређене сигнале да мало успоре са својим плановима је систем “Хибини” којег је споменуо генерал Канчуков. Према непотврђеним информацијама амерички разарач Доналд Кук је 90 минута био електронички парализован док је руски авион Сухој Су-24 извршио 12 прелета као симулацију бомбардовања разарача. Могући узрок парализе свих електронских уређаја на разарачу је био управо овај тајни руски систем. Да ствар буде интересантнија овај амерички разарач је опремљен најмодернијим антиракетним системом “Иџис” који је способан за уништавање балистичких ракета, као и системом Фаланкс за одбрану од ракета са других бродова. Својеврсно упозорење при уласку разарача “Доналд Кук” у Црно море упутио је и потпредсједник владе Руске Федерације Дмитри Рогозин са свог званичног профила на твитеру.

Ни ово упозорење није сасвим случајно, јер Руси помно планирају сваки свој корак и сигурно ова симулација у Црном мору није била производ самовоље пилота. Неколико дана пре овог догађаја, тачније 7.4.2014. руска ПВО и авијација извеле су тактичке вежбе у Бурјатији која се налази на истоку Русије у близини Бајкалског језера. Оно што свакако заокупља пажњу читајући извештај о самом току ове вежбе, је онај дио који се односи на Сухој Су-24 и услове у којима је он изводио вежбу, а који су сасвим слични онима који су се десили на Црном мору када је исто урађено над америчким разарачем. Са званичне странице министарства одбране Русије у извјештају се наводи дио у коме пише:

“У условима ометања радара Су-24 ће извршити бомбардовање циљева са бомбама од 500 кг…“

Ово су управо они детаљи који се издвајају и који би могли да инсинуирају коришћење модерних система за ометање радара, а симптоматично је управо то што се исти авион користио и за демонстрацију силе над америчким разарачем.

Овај нови систем који су Руси очигледно између осталог тестирали на полигону у Бујратији се назива Хибини, према подацима до којих сам дошао са неких званичних сајтова, а који нису јасно видјиви или се налазе на маргинама. Прошле године на међународном аеромитингу (МАКС 2013) одржаном у Москви представници министарства одбране потписали су са концерном за “Радио – електричне технологије” споразум о развоју система за електронско ратовање под називом Хибини-У намјењеног специјално за серију Су-30СМ авиона. Вредност овог уговора је 1,6 милијарди РУБ.

article 2604590 1d1d80b600000578 704 634x423 Руска авио   дипломатија и тајни систем Хибини

Овај концерн се налази у саставу руске државне компаније “Ростех“. Систем Хибини – У серијског броја (Л-265М10-02) се налазио на авиону Су-35 који је имао свој лет на аеромитингу у Дубаију, а сам систем је напредна верзија ранијег система Хибни – М (Л-175ВЕ) који се налази на серијама Су 32 и 34, док је прва верзија (КС-418Е) намјењена за старије серије међу којима је Су-24. Све три врсте Хибини радара можете видјети на слици испод, најмања је за модел Су-24 и смјештени су у контејнер посебно одвојен од авиона који се налази испод крила.

Склапајући податке могући сценарио би могао да буде следећи: Разарач са најбољим системом одбране “Иџис” не може да дистанцира и уочи Су-24 и тако подигне борбену посаду. По аутоматизму радар фиксира курс са циљем приближавања “Иџис” систему за навођење, и одједном сви екрани отказују или изгледају замагљено. Након тога “Иџис” престаје са радом, а ПВО комплекс не може да изврши борбено дејство. У међувремену СУ-24 лети ниско изнад палубе, при том чини борбени маневар и симулацију напада. Против напада Су-24 посада разарача нема одговор. Тада је још 11 пута све ово поновљено. Покушај морнара да оживе система “Иџис” и поврате ваздушни систем одбране били су неуспјешни. Тек када су авиони отишли далеко у руску обалу, радари америчког носача “Доналд Кук” су оживјели и показали чисту слику и празан екран.

Ово је наравно претпоставка и вјероватно никад нећемо сазнати праву истину. Но, подаци који су наведени о новом руском систему и све што је довело до овог догађаја показују нека интересантна подударања. Вјероватно су многи склони скептицизму кад је у питању анализа у којој нека руска технологија може да надмаши ону америчку која је без преседана најбоља у свијету. Ипак, не бих потцјенио Русе јер се у њиховом дипломатском приступу осјети храброст и одлучност коју нису имали пре 20 година, а иза које мора да стоји нешто што им пружа јак ослонац.

Опет се враћам на питања од Сирије, Крима, па до ове симулације и исмијавања са америчким разарачем уз констатацију да се мултиполарни свијет враћа, не више на мала, него на велика врата и драго ми је због тога, јер само свјетски баланс снага и нека врста хладног рата може да гарантује мир остатку свијета. Што се ове технологије тиче, ваља нам пратити даљи развој догађаја, можда се временом и потврди прича о одласку из службе 27 морнара са Доналда Кука, осим ако је добро не заташкају.

Невен Ђенадија Блог