Старт нове руске ракете „Ангара“ планиран 25. јуна

категорија Наука / дана 28/04/2014 у 5:10 часова /

Експериментално лансирање нове руске лаке ракете – носача (РН) „Ангара 1.2“ биће обављено како је и планирано, 25. јуна 2014. са космодрома Плесецк, изјавио је директор „Роскосмоса“ Олег Остапенко. Први лет „Ангаре“ биће суборбитални, без корисног терета, да се провери рад доњег УРМ-а који је, иначе већ прошао ватрено крштење пре гподину дана за време лансирања јужнокорејске ракете „Наро-1“.

„Сви радови теку према графику. Нема померња планова. Сваке недеље добијам два пута извештаје са космодрома Плесецк у вези организације свих послова. Нема никаквих задржавања, све иде по плану“ – рекао је Остапенко.

Што се тешке РН „Ангара-5“ тиче, њено прво лансирање је још увек планирано за крај 2014. Остапенко каже да и са припремама првог лансирања „Ангаре-5“ нема никаквих застоја или проблема који, за сада могу да доведу до промене плана. „За сада, све иде према графику планираних радова“ – рекао је Остапенко, али је додао да има примедби на проблеме који се решавају у ходу. „Дешава се да се проблеми појављују чак и на добро провереним системима, али мислим да ћемо све планиране рокове испоштовати“.

Породица нових руских РН „Ангара“ је развијена у Центру „Хруничев“ на бази универзалног ракетног модула (УРМ) са мотором РД-191 који користи добро познату погонску комбинацију течни кисеоник + керозин. Овај моћни ракетни мотор је коришћен на РН „Енергија“, док се његове модификације РД-170 и РД-171 користе на украјинској ракети „Зенит“.

У зависности од броја УРМ, развијена је серија РН почев од лаке ракете „Ангара 1“ носивости 1,5 т до тешке РН „Ангара А5“ капацитета за ниске орбите до 25 тона. На пример, у састав лаке РН „Ангара 1.2“ користи се јадан УРМ. Њена стартна маса је 171т, а већу носивост за кружну орбиту висине 200км од првобитне верзије „Ангара А1“ од 3,8т. За то време, код РН ташке класе „Ангара А5“ има пет модула УРМ. Њена маса на старту износи 773 тона, а носивост за ниску орбиту износи 24,5 тона. Овом РН се на геостационарну орбиту може избацити користан терет масе до 7,5 тона. Други, или горњи степен РН „Ангара 1.2“ је ракетни блок „Бриз-КМ“ који је веш коришћен на ракети „Рокот“, док ће се на тешкој РН „Ангара А5“ налазити потисни блок „Бриз-М“ и КВТК.

Поред ове две РН, постоје још две варијанте – „Ангара А3“ носивости 14,6т (масе 481т) и најјача варијанта „Ангара А7“ (са седам УРМ) снаге 35 тона (маса на старту 1133т).

Место лансирања РН је космодром Плесецк, где је за ову серију саградјена специјалан лансирна рампа. Још једна рампа за ракете ове серије је планирана на новом космодрому Васточниј 2018.

Планирано пет лансирања нове руске лаке ракете „Сајуз-2.1В“ у следеће две године

„Роскосмос“ планира да обави пет лансирања РН лаке класе „Сајуз-2.1В“ са космодрома Плесецк током следеће две године, преноси ИТАР-ТАСС речи директора агенције Олега Остапенка.

„Све зависи од корисног терета. Активно радимо са министарством одбране око избора корисног терета. Планирамо да обавимо перт ‘квалификационих’ лансирања са различитим корисним теретима са Плесецка“, рекао је Остапенко.

Прво лансирање РН лаке класе „Сајуз-2.1В“ са горњим потисним ракетним блоком „Волга“ за постављање корисног терета (сателит „Аист“) на орбиту обављено је 28. децембра 2013. са космодрома Плесецк.

Занимљиво је да се одмах после посете директора Арианеспаце Стефана Изреале Москви, када је потписан уговор о испоруци седам ракета-носача серије „Сајуз-СТ“ за лансирање сателита из европског космичког центра у Куруу (Француска Гвајана), процурила незванична вест да се директор водеће корпорације на светком тржишту пружања услуга лансирања наводно интересовао за могућност коришћења РН „Сајуз-2.1В“ као носача Арианспаце из Куруа. Наводно, европска лака РН Вега није тако рентабилна како се планирало, па се Арианеспаце интересује за коришћење јефтиније лаке руске ракете „Сајуз-2.1В“ као замене Веге. Израел је, медјутим одмах по повратку у Париз демантовао да је у Москви разговарао о могућностима лансирања ракете „Сајуз-2.1В“ из центра у Куруу. Он је медјутм врло заинтересован да део лансирања РН „Сајуз-СТ“ са Куруа пренесе натраг на Бајконур, неби ли снизио цене и парирао све агресивнијим приватним америчким компанијама.

Прва руска супер-тешка ракета ше имати носивост оф 70 тона

Пројекат градње ракете-носача супер-тешке класе је укључен у Федерални космички програм, изјавио је директор „Роскосмоса“ Олег Остапенко.

У току су радови на прецизирању основних техничких карактеристика супер-ракете. Њена прва верзија ће имати носивост од 70 до 80 тона, што према Остапенку омогућава развој амбициозних планова летова 20 до 30 година унапред. Месец је, као што је познато, основни циљ руске космонаутике. „Роскосмос“ планира после 2030. градњу базе на Месецу у намери, како је то рекао Дмитриј Рогозин, да тамо руски истраживачаи перманетно раде. „Циљ је да се тамо заувек остане“, рекао је Рогозин, „а не да се само оде и врати“. Поред Месеца, ова супер-ракета треба да Русији отворити врата за медјупланетарне летове, укључујући према Марсу.

У другој етапи, руски стручњаци планирају даљи развој супер-ракете уз носивост од 100 то 120 тона. Трећа етапа обухвата пројектовање колоса носивости 160 до 180 тона. Као што је познато НАСА ради на развоју америчке супер-ракете СЛС која ће имати две варијанте носивости 70 и 130 тона. Први пробни старт лакше верзије СЛС-а планиран је 2017. Тренутно најјача руска ракета је „Протон“ са носивости од око 23 тона, док је капацитет будуће РН „Ангара А5“ незнатно већи – 25 тона. Најјача „Ангара“ (А7) имаће капацитет од 35 тона.

Поред НАСА-е и Русије, америчка приватнса компанија Спаце X ради на развоју супер-ракете Фалцон-Хеавy („Тешки Фалкон“) носивости 50 тона, док Кина планира коришћење своје супер-ракете ЦЗ-9 за летове човека на Месец.

Ракета-носач „Енергија“ на лансирној рампи космодрома Бајконур

Иако се раније говорило да ће „Ангара“ бити коришћена за основа руске супер-ракете, Остапенко који је познат по свом врло уздржаном ставу о „Ангари“, каже да ће џиновска ракета бити направљена на бази совјетске супер-ракете „Енергија“ носивости 100 тона, која је крајем 80-их два пута лансирана.

За супер-ракету планирана је градња лансириен рампе на новом космодрому Васточниј.

„Роскосмос“ не планира производњу ракета „Зенит“ у Русији

„Роскосмос“ сматра да је би пренос производње украјинске ракете-носача средње класе „Зенит“ у Русији био контрапродуктиван, рекао је директор агенције Олег Остапенко.

„Што се тиче ‘Зенита’, могу рећи да производња ове ракете у Русији нема никакве логике. Док се ситуација у Украјини потпуно не стабилизује, размишљати о ‘Зениту’ нема смисла. Медјутим, време ће показати како ће се ситација развијати. Сада смо потпуно оријентисани на руске ракете-носаче“, рекао је Остапенко.

Тренутно, РН „Зенит-СЛ“ се користи за лансирања сателита са пловећег космодрома „Морски старт“. У РКК „Енергија“ која управља овом лансирном рампом, кажу да су ракете „Зенит“ обезбедјене за сва за сада планирана лансирања. Поред ‘морске’, постоји и ‘копнена’ верзија РН „Зенит“ која се користи са Бајконура. „Роскосмос“ планира да њену лансирну рампу преда на употребу Казахстану у оквири пројекта „Бајтерек“.

Ракете носаче серије „Зенит“ максималне носивости до 14 тона које користе руске ракетне моторе РД-171 производе у конструкторском бироу „Јужное“ у Дњепропетровску, на југоистоку Украјине.