Црна Гора: Власт жури у загрљај НАТО

nato crna gora1

ПОДГОРИЦА – Интензивна кампања за што „хитније“ учлањење у НАТО води се већ два-три месеца у Црној Гори, а јавност се све чешће пита да ли је важно баш на јесен добити позив за чланство и због чега.

Саговорници „Новости“ Александар Дедовић, извршни директор „Алфа центра“, и Гојко Раичевић, из мировног покрета „Не у рат, не у НАТО“, имају опречна мишљења. Дедовић сматра да чланство у НАТО „не сме само по себи бити циљ“.

– Испуњавање критеријума, достизање стандарда, реализација задатака које смо поставили у року који смо сами одредили јединствена је прилика за јачање наших институција и друштва уопште. Како су годишњи самити НАТО место доношења важних одлука за Алијансу, тако је сигурно да се од овог, септембарског, много очекује – објашњава Дедовић.

И Црна Гора, односно политичке и партијске елите, веома је интензивирала своје активности и на домаћем и на међународном терену како би се за што краће време изградило веће поверење, односно добила већа подршка црногорске јавности.

На тај начин би се НАТО партнерима показало да је једна од препрека за добијање позива савладана, а са друге стране, створили би се легитимни услови за доношење одлуке о приступању у Скупштини, објашњава Дедовић.

– Позив за чланство може бити упућен и мимо заседања Самита, када партнери закључе да су се за то створили услови – каже Дедовић.

Раичевић, међутим, сматра да не постоји „идеолошка, етичка, нити било која друга граница коју режим неће померити да би опстао на власти“.

– Хрљење у загрљај ратној машинарији НАТО је управо то. Остало је само да опробаним рецептима предају државну имовину овом војном савезу, који је у ратној конфронтацији на свим континентима. Наводна економска корист, коју нам обећавају одмах по уласку у НАТО, догодиће се као и сва њихова блистава обећања током 25 година – каже Раичевић. – Економски бољитак ће видети само они на врху пирамиде, а остали ће морати да се помире са ропским статусом у који смо већ закорачили.

По Дедовићевом мишљењу, ствари нису црно-беле и не ради се о „причи између Црне Горе и Америке, или Црне Горе и Русије“.

– Ово је моменат када наша земља, у ширем геополитичком смислу, преузима кормило свога брода и своје будућности и одлучно следи сигуран компас. Ово је прича о мењању навика и ставова наших грађана, јачању свести о активном учешћу у политичком животу, изградњи демократских вредности и одговорнијег односа према будућим генерацијама – објашњава Дедовић. – Пристајањем нашег брода у мирну и сигурну луку звану ЕУ и НАТО наши ће грађани бити заклоњени и заштићени од свих будућих крвавих балканских олуја и ветрова.

Са друге стране, Раичевић сматра да је „сврставање“ Црне Горе у украјинско-руском сукобу „наставак дуготрајне политике унижавања сопственог народа и његове традиције, у којој Русија и руски народ имају посебно место“.

САРАДЊА ДЕДОВИЋ објашњава да је тачно како су многе економски јаке државе ван НАТО, попут Аустрије, Кипра, Финске, Ирске и Малте, али да оне имају одличне везе и сарадњу са Савезом и учествују у свим мировним мисијама у којима Алијанса ангажује снаге својих чланица.

– Сада нам из црногорске владе поручују да треба направити отклон од свог културног и духовног бића. Помисао да наша територија постане полигон војним ефектима НАТО, а самим тим и легитимни циљ руских ракета, никога не може оставити равнодушним – каже Раичевић.

ШАНСА ДА СЕ ТУЂЕ ПАРЕ УЛОЖЕ У ДОМАЋЕ РЕФОРМЕ

АЛЕКСАНДАР Дедовић сматра да бисмо, остајући ван Алијансе, пропустили прилику да будемо укорак са развијеним и напредним светом и да се многе важне политичке, одбрамбене и економске одлуке које се тичу и наше будућности, доносе без нашег присуства.

– Губимо шансу да са туђим знањем и искуством и туђим новцем реформишемо велики број кључних области везаних за питања не само одбране и безбедности – сматра Дедовић.

Раичевић каже да се озбиљне државе о чланству одређују на основу интереса.

– Природно је да једна Норвешка буде део пакта, али је потпуно неприродно да то буде и Црна Гора, с обзиром на цивилизацијске, културне и историјске разлике између наших држава. Било би природно да чланице НАТО буду Шведска и Ирска, али оне то нису, јер су се определиле за сопствени интерес неконфронтирања на глобалном плану – истиче Раичевић и додаје да су, упркос томе што су ван Алијансе, то државе економског благостања.

В. Р. – В. К. – НОВОСТИ