Хрвати: „Ћирилица је старо хрватско писмо!“; У Вуковару је ломе, а за себе кажу да су „трописмени“?

У Загребу је представљено факсимилно издање Хрватског ћириличног молитвеника из 1512. године, чији издавач је био Дубровчанин Франческо Ратков Мицаловић. Реч је о првој хрватској књизи штампаној на ћирилици, а три сачувана оригинала чувају се изван Хрватске.

Ниједна од те три књиге које су у Оксфорду, Паризу и Вашингтону нису потпуне. Факсимил који су објавили Хрватска академија наука и уметности, Матица хрватске и Национална књижница направљен је на основу примерка који је у Националној библиотеци у Паризу.

Главна уредница издања Аница Назор каже да је Хрватски ћирилични молитвеник за хрватску јавност откривен тек 1932. године, а шест година касније је Српска академија наука и уметности објавила текст и сматрало се да је Молитвеник српски. Од тада се научници споре коме је Молитвеник био намењен, па хрватски корпус тврди да је пре свега био рађен за дубровачке католике, а не за Србе.

Као аргумент се узима да није штампан српским словима, ни црквеним језиком, већ народним, а да садржаја из Молитвеника нема у православној цркви. Такође један од аргумената хрватске стране да је реч о хрватском молитвенику је и тврдња угледног научника Стјепана Ившића који је утврдио да је Хрватски ћирилични молитвеник „млађи брат“ хрватског латиничног молитвеника из 1400. године.

Да Хрвати, бар када је реч о научницима, не дају ћирилицу, за разлику од вуковарског штаба за одбрану „ко зна чега“ је и тврдња академика Стјепана Дамјановића, потпредседника Матице хрватске како је ћирилица дубоко у традицији Хрватске, од Хумачке плоче, преко Повеље Кулина бана, све до Пољичког статута. У Пољицама су тако ћирилицу још називали и глагољицом. „Хрватска не сме да занемари своју ћириличну баштину“ каже академик Дамјановић.

„Хрватски народ је величанствен у својој варијабилности“ каже главни секретар ХАЗУ академик Павао Рудан, истакнувши хрватску културну трописменост и тројезичност, те да је ћирилица уз глагољицу део баштине коју су Хрвати примили од светих Ћирила и Метода.

У загребачкој Националној и универзитетској књижници чувају се и вредни ћирилични рукописи, а факсимил Хрватског ћириличног молитвеника само је део онога чиме Хрвати желе да докажу како је ћирилица и писмо којим се користило у прошлости и на овим просторима.

Јурица Керблер – Новости