Србија, земља одлазећих: Смрт на бироу, у гроб на црно (1)

На сваких 20 сахрана долази једно рођење у Србији. Просечна старост преосталог сеоског становништва одавно је прешла 60 година, а све чешће се може чути: један човек – једно село.

У чак 1.500 насеља у Србији годишње се не роди ниједно дете. У Црној Трави годишње се роди само једна беба. Од 157 општина у протеклој деценији, позитиван прираштај становништва су имали само Лозница, Пожаревац и Гроцка, док су у Војводини све општине имале више мртвих него рођених. Само у једној години, број умрлих у односу на број рођених је у порасту за више од 30.000. У Србији је 2102. године умрло 102.533 људи, а рођено 66.925.

Други алармантан податак јесте да се у земљи годишње обави двапут више абортуса него што се роди беба, чак 150.000, а роди се у просеку 70.000. Цех је да у земљи има око 300 школа са по само једним ђаком.

Чувени професор Павле Шафарик је 1840. године записао да је број Срба 5,5 милиона! Данас у Србији, према последњем попису, живи око седам милиона грађана. Колико је ситуација озбиљна, најбоље показује податак да је између два пописа становништва Србија забележила 290.000 умрлих више него рођених. Посебно су опустела села, око 50.000 сеоских кућа је напуштено, а 38 одсто сеоских домаћинстава сиромашно. Чак 1.200 села у Србији је пред гашењем јер у њима живи по неколико старијих становника. Стару и Суву планину зову „старачки домови под отвореним небом“, а у Пиротском округу, једном од највећих у Србији, опустело је више од 8.000 кућа.

Због смрти је са бироа рада прошле године сваког месеца избрисано је по 60 људи који су тражили посао. Са евиденције Националне службе за запошљавање на овај начин је само у 2013. избрисано 735 људи, што је нешто више од један одсто од свих званично незапослених у земљи. Смрт „помаже“ државној статистици јер на бироу из године у годину раст број људи старијих од 55 година. Тренутно их има око 75.000 (12 одсто), од којих чак 8.000 има диплому више школе или факултета.

Није ни чудо да се данас Србија налази на 92. месту Индекса неуспелих држава у свету. Фактори који су одлучивали о позицији неке државе су: људска права, привредни развој, задовољство грађана, проблеми с избеглицама, ниво сиромаштва, правни систем и сигурност државе, као и социјални, политички и други показатељи. Србија је добила оцену: земља у опасности.

Само током прошле године у Србији је од срчаног удара умрло око 60.000 људи, а годишње од свих узрока умре приближно 100.000 људи. Према подацима Института за демографска истраживања, Србија је по стопи превремене смртности међу првима у Европи јер има изузетно високу стопу умирања младих и средовечних, према последњим подацима, због превремене смрти Србија је изгубила 410.622 године живота. Од болести срца сваког дана умре 152 особе, а сваки осми умрли је био у најпродуктивнијим годинама живота.

Градска гробља су претрпана, а места за сахрањивање у појединим градовима има тек за наредних неколико година. Сваке године 20 хектара земље оде за ту намену, што одговара површини од 40 фудбалских стадиона. Толико простора треба за сахрану 100.000 људи. Најкритичније је у Београду где ће од следеће године места бити само на једном гробљу. Хиљаде покојника сахрањено је на дивљим гробљима широм Србије, а највише илегалних гробница има у околини Ниша. Ту се налази и највеће дивље гробље у Србији Доња Врежина, где је на црно сахрањено око 5.000 покојника. Власници ораница трљају руке, гробно место на њиви кошта 200-300 евра.

Ни слика у целој бившој Југославији није охрабрујућа. И Хрватска, која је у 2010. имала 4.418.000 становника, бележи негативан природни прираштај од два одсто јер годишње губи скоро 10.000 становника, а то је ипак 10 пута мање од Србије. Негативни тренд раста популације није избегла ни Босна и Херцеговина са 0,4 одсто, а Република Српска има негативан прираштај последњих 10 година. Растућу популацију имају само Косово, Црна Гора и Македонија. Косово има позитиван прираштај од 12 одсто, Црна Гора 2,9 одсто, а Македонија 1,6 одсто. Пројекције Светске банке указују да ће све земље Централне и Источне Европе до 2025. знатно смањити број становника, неке као Украјина за четвртину, Бугарска за 18 процената, Хрватска за шест, а Словенија за четири одсто.

Оно што највише коси житеље Србије јесте беда. У Србији је прошле године први пут спроведено истраживање по стандардима Европске уније о приходима и условима живота грађана. Са стопом ризика од сиромаштва од 24,6 одсто Србија је прва у Европи, док је одмах иза ње Грчка са 23 посто. Граница сиромаштва у Србији одређена по потрошачкој јединици у просеку износи мање од 72 евра месечно. По овом критеријуму, испод линије сиромаштва налази се 10 одсто становништва Србије или око 800.000 грађана. Када се узме у обзир становништво које се налази непосредно изнад линије сиромаштва, и који чине категорију „материјално недовољно обезбеђени“, проценат сиромаштва се повећава на петину или 1.600.000 грађана.

Узроци смрти 2011. године

* болести система за крвоток 54%
* тумори 21%
* болести система за дисање 5%
* болести система за варење 3%
* повреде, тровања 3%
* остало 14%

Број деце у породици

* једно дете 728.635 породица
* двоје деце 684.409 породицаца
* без деце 682.960 породица
* троје деце 98.346 породица
* четворо деце 15.053 породице
* петоро и више 5.869 породица

С. М. Томић – Вести