Славко Радовановић – ПЕТА МОЛИТВА ЗА ПАТРИЈАРХА

Поштовани, господине, уредниче,

Прошле, 2011. године, дао сам интервју који је објавио „Новинар де“ 19. јуна, а касније преузео сајт „Православнисрби“. Због тога су ми неки људи упутили критике, иaко нико од мојих критичара није могао да одговори на моје питање: Да ли сам изговорио једно словце које није истина? Ево шта, поред осталог, тада рекох:

„ Народ је пре три године пророчки спознао и видео све, и даде му благи Бог снаге да истраје на том путу. Народ је видео шта ће се догодити нашој Цркви. Почели су стидљиво са изменом Свете Литургије, отварањем двери, обезвређивањем причести, младе су причешћивали и без поста и без молитве на свакој Литургији. Народ је то приметио и онда је у селу Душковци покушао да да до знања да зна, да замоли владику да то не дозволи. Али, он је јеретик, који је себе изопштио сам својим сведочењем, из наше православне Цркве, који је наравно марионета у рукама бискупа језуите Иринеја Буловића, и који све чине да разоре србску православну Цркву, да каже на крају, као што је рекао Стипе Месић: ја сам свој задатак испунио – србска православна Црква више не постоји. Србија, са оваквим православним народом и вером у Господа Исуса Христа, на челу са нашим родоначелником Светим Савом, они кажу – неће ући у европску заједницу са кандилима у рукама и иконом Светог Саве. Е, то су њихове жеље. Међутим, ми верујемо у Господа, да се то десити неће. Срби ће остати своји на своме.

Да ће мо пострадати евидентно је, али зашто се плашити страдања? Шта представљају Свети мученици и новомученици? Па и они су страдалници. Не плашимо се ми страдања. Ми се само плашимо за душе наше деце коју трују свакодневно.

На чело су довели најнеморалнију личност која се у историји хришћанства није десила ни у једној помесној цркви. То је једна марионета коју они окрећу, коју раде, која пре неки дан изјави за нас да смо зилоти. Ево, данас на овом благом дану, светом, скупило се много народа, нисам стручан да проценим али сигурно неколико стотина… Неколико десетина деце, анђела Божијих… Јесу ли то зилоти? То су за њих зилоти. Али, слава Господу да ми знамо шта значи реч зилот. Нама је драго да нас зову зилотима, јер је то најпозитивније што може да се каже, зилот значи ревнитељ…

А оне који се моле са јеретицима, са секташима, који учествују на процесијама не дирају. Актуелни Патријарх СПЦ је учествовао зимус на процесији у Бечу, отворено. Постоји и филм, десетину минута траје. То је јад! То је жалост! Примају напрсне крстове! За њих канони не важе. Канони важе кад их они тумаче према другима. А када они треба да буду у оквирима светих канона свете Цркве… Атанасије Јевтић отворено рече – да то окачимо мачку о реп!

Али, слава Господу на дару, народ је то све препознао. Народ ће ићи Христовим путем и дај Боже да Господ Исус Христос буде увек посреди нас! „

Да ли су моји критичари, који од отпалих епископа огрезлих у јерес екуменизма праве идоле, били у праву? Очигледно да нису, јер ево време показа да наш Патријарх није само окренуо леђа Православљу и преселио се у издајнички табор екумениста, него је почео и да непримерно лаже.

Наиме, Патријарх у свом тужном и ружном интервјуу НИН-у лаже тврдећи да је владика Артемије рукоположио оца Бранислава Перановића, и да je Перановићев рад био мимо знања и сагласности Цркве. Ово су бестидне лажи, неприличне уличном џепарошу, а камо ли једном патријарху. Наиме:

-Оца Бранислава је рукоположио владика врањански Пахомије, а не владика Артемије;

-Оцу Браниславу је недавно највише одликовање доделио владика шабачки Лаврентије.

Да ли ти душегупци, трговци вером и манипуланти Истином, који о владици Артемију трабуњају лажи и клевете, знају да овај народ није више наиван?

С којим правом се Патријарх србски придружује онима који неистином и безакоњем упропашћују и варају овај напаћени народ?

Морам да се, овде, обратим Патријарху, макар ме сматрао блудним сином:

Не, не, Ваша светости!

Србски народ врло добро зна на које дрво лети камење! На родно дрво!!!

Да, да Ваша светости!

Што год више будете клеветали и лажи бацали на владику Артемија, то ће он све више, као родно дрво које добар род рађа, улазити и остати у нашем сећању и у нашим срцима. У православној повести и у књизи вечног живота, стајаће владика Артемије као горостасно дрво које је добар род рађало. Тамо, испод тог дрвета, ће те остати и сви ви који се камењем бацасте на њега. Али, авај, не окусисте од рода тога. Него остадосте као рђаво дрво, коме секира крај корена стоји, и које ће се кад се испуни време одсећи и сажести.

Ваша светости,

немојте читати само небулозна саопштења бискупа Иринеја Каранушића и слушати његова лицемерна зановетања.

Прочитајте многобројне апеле српских интелектуалаца. То су (тј. требало би бити духовна чада Ваша);

Прочитајте петокњижје библиотеке „Братољубље“ и многе друге књиге које су изашле из пера светосавске деце у две потоње године;

Прочитајте песме србских родољуба, које овековечују Ваше безакоње;

Прочитајте апеле и петиције на хиљаде православних верника, упућене Синоду, Сабору и Вама;

Погледајте документарни филм „Чуј, Србине брате“;

Послушајте српске гусларе …

Само тако, а не читањем лицемерних и лажних саопштења бискупа Каранушић-Буловића, ће те сазнати да је народ у члановима Синода препознао кабадахије.

Само тако ће те сазнати да је почела буна против кабадахија.

Да, да Ваша светости: почела је буна против кабадахија!!!

Ваша светости,

Ево и ја ћу се придружити молитви за Вас, не би ли Вам Господ помогао да се истргнете из канџи бискупа Иринеја Каранушић-Буловића.

Јер, бискуп Иринеј Каранушић-Буловић Вам свеза ноге ( послужићу се стиховима св. Николаја из „Небеске литургије“):

„Да не смије(ш) слободно ходити,

Осим тамо куд те коноп води,

Коноп води или кундак гони“

Бискуп Иринеј Буловић Вам свеза и руке:

„Да не смије(ш) радит ван кулука,

Нити сјести нити хлеба јести,

Без сатанске горде заповести,

Нити ђецу своју својом звати.

Нит слободно мислит ни дисати“

Ваша светости,

бежите, за име Бога, из канџи бискупа Иринеја Каранушић-Буловића, па отидите, макар и кришом, у неку од тридесетак православних катакомби широм земље србске и чућете:

„Док са земље грми ко олуја,

То Србија кличе – АЛИЛУЈА“

Побегните, Ваша светости,

из Јудиног загрљаја, из тог страшног душегубног загрљаја бискупа Иринеја Каранушић-Буловића, не би ли се спасли и вратили вери отаца наших.

Да се не брукате, у тим годинама.

Да не срамотите Ваш завичај и да не навлачите проклетство на њега.

Угледајте се на владику Рада и не зовите највећег крволока и србождера „свети отац“, јер се тиме ругате србским светитељима који су поставили темеље земље Србије, јер тиме каљате светиње рода нашега.

Пожурите, Ваша светости, док је дана. Јер, иде ноћ. Тамна, дуга ноћ…

У Лучанима, о Лучиндану 2012. Славко М. Радовановић