Циљ глобализма је да се уништи осећај припадности нацији

Као што сам протеклих година много пута поновио, осећај националног идентитета потенцијално је фатална препрека за спровођење плана увођења тираније светске владе, због чега већ деценијама имамо кампању дискредитовања и потирања идеје о сувереним државама.

Ја нисам националиста и не поистовећујем се с државом или расом, али није у томе ствар. Многи се, ипак, поистовећују и све док је то тако, они ће се одупрети свим покушајима убацивања својих вољених земаља у вештачки састављен културни коктел осмишљен с циљем затирања различитости.

Контроверза о усељавању (имиграцији) сада је у свету често спомињана тема.

У Сједињеним Државама чују се замерке због толиких размера усељавања, нарочито из Мексика, а широм Европе имиграција се доживљава као један од главних проблема данашњег доба где се милиони људи противе приливу људи из источне Европе и других делова света.

Откако су се њихове земље придружиле Европској унији а границе уклониле у Уједињено Краљевство нахрлило је толико источних Европљана да су неке банке отвориле пољске подружнице и понудиле телефонске услуге на пољском, а знам за барем један случај саобраћајних знакова исписаних на пољском.

Процењује се да је за две године у Британију сасвим легално пристигло 265.000 Пољака, а пристизаће и даље. Шта стоји иза те „имиграцијске кризе” коју су заправо изазвали глобализатори?

Један од најделотворнијих начина да се уништи осећај припадности нацији током више генерација и да се отворе врата светској влади је слободно приливање људи из других култура.

Настоји се постићи то да староседелачка култура изгуби свој неприкосновен статус темељног узорка припадности ‘британском’, немачком’ или било ком другом народу.

На пример, шта год да је главно обележје придева ‘британско’, поступно ће испарити у „лонцу за таљење” надмећућих култура све док се на крају све оне не стопе у један коктел који пркоси свакој дефиницији.

Особа с таквом неодређеном представом о ‘нацији’ далеко ће се пре потчинити структурама светске владе неголи неко ко жели заштити суверенитет своје националне државе.

Проблем је у томе што, када започнете указивати на скривен план у позадини ‘мултикултуралности’ сместа вам прикаче етикету с почетним словом ”В” (расиста). Илуминати желе да се ова ‘расправа’ одвија управо на таквом нивоу.

На једној страни имамо „присталице превласти белаца” који желе да њихова раса управља њиховом државом, а на другој имамо антифашистичке антифашисте из редова роботских радикала, с њиховим неокаљаним мислима и поступцима, који сваку особу другачијег мишљења од њиховог стигматизују као ‘расиста’.

Ова поларизација и етикетирање замагљују, намерно, дубљу сврху имиграцијске политике. Не ради се о овој или оној раси, овој или оној култури.

Ради се о стварању једне културе, глобалне једнообразности која у људима искључује осећај јединствености и повезаности с нацијом, тако да прихвате губитак националне припадности и пригрле глобалну орвеловско државу.

Део тога су и садашњи напади на ислам. Нисам муслиман и не слажем се с многим стварима које ислам заговара, али то је у овом случају небитно – баш као што је ‘расизам’ небитан за праву намеру која се крије иза имиграцијске политике. Морамо се издигнути изнад ових детињастих нивоа ‘расправе’ и сагледати ширу слику.

Они желе подровати ислам јер он представља огромне скупине људи, уједињених својим суштинским веровањем, који би се одупрли стапању с глобалном културом централизиране диктатуре „једног света”, а коју неки истраживачи називају „Новим светским поретком”. Из тог разлога желе да се муслимани боре једни против других, као и сви ми остали.

Све расе, све културе и све религије требало би да схвате да смо сви ми у истом сосу. Овде је на коцки слобода свакога од нас.

Државно-корпорацијска језгра светских владара не желе самостално становништво с могућношћу избора. Они желе зависне људе, на милост и немилост оних који ће им дати посао с оноликом платом коју одреди газда.

То се догађа у Африци и другим деловима света откад су се тамо доселили Британци и остали.

Корпорације, и опет у дослуху с властитим структурама власти, најпре су уништиле способност домородачких народа да буду самодовољни, а затим су их, чим су осигурали њихову зависност, запослили и плаћали им неку бедну цркавицу.

Погледајте шта се догодило староседелачким америчким народима након доласка европљана. Потпуно иста ствар.

Уништена је њихова независност, између осталог и десетковањем бизона, те су били препуштени на милост и немилост америчких власти. На мети таквих техника сада су белци и друге расе такозваног средњег и радничког слоја, а једно од главних средстава постизања истог је масовна имиграција и тзв. ‘оутсорцинг’ (екстернализирање тј. пресељење производње у подручја с јефтинијом радном снагом и слично.; прим. прев.) или ‘офтсхоринг’ (премештање компанија).

Било да корпорације пребацују погоне у сиромашније земље где могу плаћати далеко мање плате, или доводе људе у богате државе да обављају такве послове за нижу плату, исход је исти – губитак радног места и нижа плата домаћег становништва. „Не желиш радити за ту плату? О.К., следећи! Има ко хоће.”

Ширење Европскеуније у источну Европу омогућило је радницима из земаља с нижим платама попут Пољске и Републике Чешке да се преселе без имиграцијске контроле у западну Европу како би срезали дневнице локалног становништва.

Не окривљујем их због тога, нити оне који узимају послове екстернализиране из Британије у Индију и слично. У овој игри већина њих су жртве, као и они који због тога губе средства за живот.

Неки дан сам био на једном енглеском трајекту на којем је баш сваки члан угоститељског дела посаде био из источне Европе, а вероватно нису имали појма како ствари, у суштини, стоје. Страх ме је и помислити за какву бедну плату раде.

Искоришћене су обе групе: они који су плаћени срамотно мало и они чије послове ови први преузимају. Обе групе Илуминати желе довести у сукоб јер тиме потхрањују своју политику „завади па владај”. Изузетно су вешти у изазивању окршаја две или више узајамно искоришћених група, будући да ће обе групе за сопствене невоље окривљавати једна другу, не успевајући увидети да свима њима манипулише иста сила с истим циљем.

Но, имиграција и екстернализација послова имају још један битан учинак. Довођењем великог броја људи из других култура у одређену земљу ‘разводњава’ се онде владајућа култура, а пребацивањем западњачке индустрије у друге земље разводњује се њихова владајућа култура и начин живота.

Придодајте томе велики утицај Холивуда и америчке телевизије при наметању илуминатске ‘културе’ свету, па није онда никакво чудо да државе постају све сличније једна другој, као и имиџ њихових становника.

Као поглед у нашу будућност може нам послужити, у случају да се њихов план оствари, сиромаштво и беда из изрежиране Велике депресије током 1930-их. Настоји се изазвати још једна, на глобалном нивоу, која би се одржавала неограничено време.

Гладни људи који морају нахранити своје пордице учиниће све што им кажете и лако ћете их навести да подрже агресију против свакога ко би за такву ситуацију – у што ћете их, лажним оптужбама, неуморно уверавати – могао бити одговоран. Или ћемо се ујединити у спознаји о правом стању ствари или ће нам ова планета бити глобални затвор у коме ћемо се међусобно сукобљавати и клати.

ЦЕНТРАЛИЗОВАНАЈЕДНОЛИЧНОСТ

Где год погледате разноврсност култура бива затрпана ‘западњачким’ моделом. То нам може изгледати као наметање „америчке културе” свету, али ‘Америка’ је пуко средство.

Гледамо, заправо, илуминатску једноличност, скривену под маском Америке.

Диктатуре захтевају централизацију доношења одлука зато што неколицина не може контролисати мноштво када постоји разноликост и пренос овлашћења, односно децентрализација. Што је више људи укључено у доношење одлука то је мања контрола неколицине над доношењем одлука.

Главнипредусловсвакедиктатурејестеразбијањеразноликостиинаметање централизованеједноличности.

Погледамо ли ситуацију у свету данас, видећемо како се на сваком кораку покушава сузбијати индивидуалност и разноликост. Било да се ради о структурама власти, глобалној ‘култури’ наметнутој преко транснационалних корпорација, Холивуда и телевизије, зградама истог ‘калупа’ или пак одећи – све то почиње изгледати и владати се по истом обрасцу.

Осећао сам тугу гледајући документарце о јужноафричким школарцима у коме су носили униформе с кошуљом и краватом по узору на америчке и европске. Ах, врло важно, помислићете, но то ипак указује на галопирајућу једнообразност.

Африка има величанствену културну разноликост у сфери одевања и начина живота, а ипак је почиње нагризати монотона обичност свеопште шеме. Сведочимо јасном и често једноставном процесу културног убиства.

Заправо, људи се желе навести да стреме ка култури својих угњетача. Тако своју безличну једноличност продајете као симбол „правог достигнућа” – доказ да су ваше мете одбациле окове своје примитивне културне ’прошлости’ и примакнули столицу столу који их је некада угњетавао. „Сада сам један од вас, имам тениске патике  ’Нике’„.

Политичке вође и друге надобудне особе са Запада одрекли су се своје разноликости у корист њихове властите верзије школске униформе – тамногодела. Светом владају људи у тамним оделима, било да су политичари, банкари, пословни људи, па чак и читачи телепромптера (‘блесиметра’) који преносе ‘вести’.

Добро вече, поштовани гледаоци, ја сам Хју Тамно Одело у емисији Вечерњих вести. Данас је у Белој кући председник Тамно Одело објавио рат здравом разуму, при чему му се придружио још један човек у тамном оделу из Пентагона. Британски премијер Тони Тамно Одело дао им је своју пуну подршку. Сада укључујемо наше политичке дописнике Џона и Била Тамних Одела с најновијим извештајима из Вашингтона и Вестминстера…

Зашто политичари у Африци, Средњој и Јужној Америци, Средњем истоку, Кини и тако даље, готово увек носе тамна одела и кравату – ‘омчу’ око врата из масонских обреда?

Такво одело није део њихове аутохтоне културе, а није ни удобно, посебно онима у паклено врућим земљама. На тај начин се облаче зато што је то ‘западњачки’ начин кога жарко желе да опонашају.

То значи да су коначно ушли у елитно друштво, где приступницу чине једино униформа и униформност. Преко медијске пропаганде намећу се симболи успешности, тако да ће сви они који желе оставити утисак успешних људи тежити ка истим симболима, била то велика кућа, велики аутомобил, Нике тениске патике или тамно одело.

Управо тако делује план наметања униформности (једнообразности), и то запањујуће делотворно.

Све то води ка светској влади која би заменила Уједињененације, које све време и саме стичу све већу моћ те се планирају финансирати преко глобалног опорезивања.

Немам ништа против глобалних „кровних тела” задужених за координацију између држава и подстицање сарадње, али ствари се не крећу у том смеру. Они не желе сарадњу него контролу, а ми ћемо јако зажалити наставимо ли наседати пропаганди о зближавању и о томе да постанемо „један свет”, јер то је само новоговор који (у преводу) означава светску тиранију.

У својој књизи из 1942. године “Марксизам и национално питање” диктатор из Совјетског Савеза Јосиф Стаљин описао је оно што се догађа данас, о чему би он свакако требало понешто знати јер је и сам био хибрид у служби својих господара. А написао је следеће:

Свет треба поделили у регионалне групе као прелазна фаза према светској влади. Осећаја припадности одређеној нацији становништво ће се пре одрећи у корист неке нејасне регионалне припадности неголи у корист светске власти. Касније ће регионалне целине моћи потпасти под једну обједињујући светску диктатуру.

Такогласипланнаписанутриреченице, аостварујесесвевећомбрзином.

ДејвидАјк

из књиге: “Водич кроз светску заверу” – Дневно