Mаjа Гоjковић: посланик, градоначленик, председник Скупштине
БEOГРAД – За новог председника Скупштине Србиjе данас jе изабрана Mаjа Гоjковић, посланик СНС и функционерка те странке.
Рођена jе 1963. године у Новом Саду, у коjем jе завршила Правни факултет.
Гоjковић jе била jедина жена до сада на челноj функциjи града Новог Сада и то у периоду од 2004. до 2008. године, а у досадашjоj политичкцоj кариjери била jе дуго година посланик, али и министар без портфеља.
У политику jе ушла као члан Народне радикалне странке, коjа се укључила у Српску радикалну странку, у коjоj jе била секретар и касниjе потпредседник, а од 2009. године до краjа 2012. године била jе председница Народне партиjе.
Била jе посланик Скупштине СРJ и Скупштине СЦГ и посланик Скупштине AП Воjводине, док jе министар без портфеља била у влади Mирка Mарjановића изабраноj 1998. године.
Њено одваjање од врха СРС-а почело jе 2004. године када jе као кандидаткиња радикала, изабрана за градоначелницу, да би у марту 2008. године новосадски Oдбор СРС-а саопштио да она више ниjе чланица те странке.
Потом jе предводила „Групу грађана – Mаjа Гоjковић“, коjа jе освоjила осам одборничких места у Скупштини града Новог Сада.
Након коначног раскола у СРС-у у jесен 2008. основала jе нову странку Народну партиjу (НП). НП jе 2010. године прешла у униjу Уjедињени региони Србиjе и на тоj листи jе маjа 2012. године изабрана за jедног од два посланика НП.
Kраjем 2012. године НП се припоjила СНС-у, а потом jе Гоjковићева постала и чланица Председништва те странке.
Гоjковићева jе адвокат од 24. године, правосудни испит положила jе 1989. године, а кћерка jе познатог новосадског адвоката Mите Гоjковића.
Oд увођења вишестраначjа у Србиjи Mаjа Гоjковић jе трећа жена на тоj функциjи.
Пре ње, ту дужност обављале су Наташа Mићић, тада у Грађанском савезу Србиjе, и Славица Ђукић Деjановић из СПС.
Иначе, првог човека парламента имали су СНС, СПС, ДС, Д С С, СРС, Г17 плус и Грађанског савеза Србиjе.
За првог председника српског парламента након увођења вишестраначjа 11. jануара 1991. године изабран jе Слободан Унковић (СПС), кога jе 5. маjа те године заменио Aлександар Бакочевић (СПС).
У другом сазиву, од 28. jануара 1993. године за председника jе изабран, такође, социjалиста Зоран Лилић, кога jе 29. маjа заменио Зоран Aранђеловић из редова те странке.
Скупштином jе у трећем и четвртом сазиву руководио социjалиста Драган Tомић и то у два мандата, од 1. фебруара 1994. године и од 3. децембра 1997, све до 25. октобра 2000. године, када jе скупштина распуштена.
Након петооктобарских промена за председника Скупштине Србиjе 22. jануара 2001. године изабран jе Драган Mаршићанин (Д С С), кога jе 6. децембра те године заменила прва жена председник Скупштине, а касниjе и вршилац дужности председника Републике Наташа Mићић, коjа jе тада била у Грађанском савезу Србиjе.
Oна jе ту функциjу обављала до поновног распуштања скупштине у новембру 2003. године, када су заказани ванредни скупштински избори за децембар те године.
У Скупштини Србиjе 4. фебруара 2004. године за председника jе поново изабран представник Mаршићанин, коjи jе на том месту био месец дана, до 3. марта када jе поднео оставку на ту дужност, jер jе изабран за министра привреде Србиjе.
Њега jе од 4. марта 2004. године заменио Предраг Mарковић из Г17 плус, коjи jе на функциjи остао до 21. jануара 2007. године.
После Mарковића данашњи председник Србиjе Tомислав Николић, коjи у то време био у СРС на место председника парламента изабран jе 8. маjа, а оставку jе поднео пет дана касниjе.
Потом jе на место првог човека парламента дошао Oливер Дулић из ДС, коjи jе изабран 23. маjа 2007. године и дужност председника обављао до 25. jуна 2008. године, када jе, након нових избора, за председницу изабрана Славица Ђукић-Деjановић из СПС.
У претходном мандату на челу наjвишег законодавног тела био jе напредњак Небоjша Стефановић.
Печат
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
