Нада Обрадовић – ДРУГА МОЛИТВА ЗА ПАТРИЈАРХА

Поштована редакцијо,

Текст „Молитва за Патријарха“, који сте објавили на вашем сајту, а поводом Интервјуа који је Патријарх дао НИН-у, ме је побудио да се и ја придружим тој Молитви видовитог српског Златоуста – светог владике Николаја.

Истовремено имам неодољиву жељу да помогнем нашем Патријарху, и да га обавестим да је питање постоји ли разлика између Православља и католичке јереси разјашњено.

Такође имам жељу да га обавестим да је апсолутно неспорно ко је у праву: православци или лукави Латини и да није потребно да он улаже напоре и троши енергију на потпуно споредним колосецима.

Имајући свест, да би било недостојно да своје речи упутим његовој светости патријарху Иринеју – овим путем желим да његову светост подсетим на већ речено, надајући се да би му то могло бити од помоћи у његовом будућем раду:

Иринеј Каранушић-Буловић:

„…ја Вас молим, не у своје име, већ у име Светог Саве и Св. Симеона, бораца за чистоту вере православне и за очишћење српских земаља од сваке духовне куге, тј. јереси и кривоверја, у име српских мученика и исповедника, а нарочито у име новомученика наших из последњег рата који у НДХ падоше јер претпоставише Православље јереси, у име свих Св. Отаца и Учитеља Цркве; у име Светог и неизмењеног Предања Цркве; у име свих прошлих и будућих векова историје црквене, у име самог Господа Христа, Началника и Савршитеља свете и непорочне и савремене вере наше Православне; немојте, Владико, Бога ради немојте! Досад је Српска Црква вазда уживала велики углед међу Грцима и међу Русима, и уопште у православном свету, због свога трезвеног и благоразумног става према јеретицима, става јеванђелскога, по речи: “Будите мудри као змије, и безазлени као голубови!” Немојте, преклињем Вас, да преко Вас и за Вас нама једноверна браћа помисле да се, ето и чеда Св. Саве утопише у баруштинама пуним муља и жабокречине духовне, које се зову милозвучним именом ,екуменизам`“…

Сава Јањић, садашњи настојатељ дечански:

„…Нова јерес, свејерес екуменизма са свих страна нагриза јединство Православне Цркве, њено учење и вековно канонско устројство…

…Зато је екуменизам пре свега еклисиолошка јерес…

…Они који су се удаљили од благочешћа и оставили отачке и правоверне догмате наше вере и заједничког Предања Цркве, павши и скренувши у новотарије и туђе идеје као и (друге) неправославне обичаје, и који кривотворише и оскврнише истину благочешћа, такви више нису нити се могу називати истинским хришћанима, већ се као неправославни и иноватори одсецају и одељују од хришћанске и црквене заједнице и избацују из свештеног тора, као заражене овце и сатрулели удови, те подлежу крајњим и највећим црквеним казнама, и будући потпуно отуђени од божанске благодати са ђаволом на вечни пакао бивају осуђени“…

Епископ Игњатије Мидић:

„…Хришћанство на Западу престало је да постоји као Црква: постало је идеологија“…

                               ______________________

И да не набрајамо савременике наше који су хиљаде страна исписали у одбрану вере православне пред најездом католичке јереси, подсетимо његову светост да свети Јустин Ћелијски за његову и Буловићеву „сестринску“ тј католичку цркву има само једно име: „ЈЕРЕТИЧКА ЦРКВА“! И не само то Авва Јустин за патријарховог и бискуп Буловићевог „светог оца“ каже да у историји човечанства постоје три највећа пада:

Први: Адамов пад – отпадништво од Бога;

Други: Јудин пад – издаја Бога;

Трећи: папин пад – проглашавање себе за „бога“, за наследника Петровог и заменика Христовог.

(О овоме би његова светост могао да се обавести и из своје новине „Православље“ бр. 971 у тексту „Духовни империјализам Ватикана“, протојереја ставрофора др Радомира Поповића).

Пажњи његове светости препоручујем још и следеће лекције, које смо научили чак и ми који нисмо ишли у богословске школе:

-…Веру, пак, латинску не примајте нити обичаје Латина држите и од причешћа њиховог бежите и карактера им се гнушајте. Вера је Латина наопака и закон њихов нечист, они иконе не целивају и меса у посту једу, служе на бесквасном хљебу… Мноштвом јереси својих сву су земљу обешчастили… Чувај се, чедо, кривовераца…

Преподобни Теодосије Печерски

-…Налажем свом народу Божјем на Кипру, који сте истинска деца Цркве, да бежите главом без обзира од свештеника који су пали у латинску обману и да не залазите у њихове цркве, нити да благослов из њихових руку случајно примате. Јер, боље је да се сами у кућама Богу молите, него ли да са латиномислећима заједно у цркве идете, да не бисте заједно са њима наследили пакао…

Свети Герман Нови

 –Чујете ли, они су се не само удаљили обредима већ и догматима, који су страни Православљу. А све што је страно православнима, то је јеретичко и сходно канонима, они су дужни да буду оглашени (катихумени), и миропомазани као такви. Откуда они одједном пред нама као православни, они који су толико времена и од толиких Отаца и Учитеља осуђени као јеретици? И шта их је учинило тако равнодушним к Православљу? Истину говорећи, злато и таштина, томе су узрок. Упркос свему, то их није учинило православним. Ако неко од вас постане подобан њима, тај ће се подвргнути уделу јеретика.

 Св. Марко Ефески

–Екуменизам је заједничко име за псевдохришћанства и за псевдоцркве Западне Европе. У њему су срцем својим сви европски хуманизми са папизмом на челу. А сва та псевдохришћанства, све те псевдоцркве нису друго већ јерес до јереси. Њима је заједничко еванђелско име: свејерес.

 Преподобни Јустин Ћелијски

–Завештавам ти тврдо, сине мој, и заклињем те да се са свим силама својим држиш Свете Источне Цркве, као мајке која те је родила… И све противнике Свете Цркве одбаци од себе, и наквог пријатељског општења немој имати са њима, јер су непријатељи Божји.      

 Отачко завештање, СПБ 1893.г.

– Ако се неки чине као да исповедају здраву веру, но опште са другачије мислећима (са јеретицима), такве ако после опомене не престану, не само да их не треба имати у општењу, него их ни браћом не називати.

 Св. Василије Велики

– Бежите дакле, браћо од њих и од општења са њима. Такви су лажни апостоли, препредени делатељи, прерушени у Апостоле Христове. То није ни чудо јер се сам Сатана првображава у анђела светлости. Није дакле за чудо, кад и слуге његове, прерушавају се у слуге праведности, али свршетак (крај) ће им бити по делима њиховим... 

Отсекли смо Латине од нас ни због каквог другог разлога, но зашо што су не само шизматици, него су такође и јеретици. Због тога је потпуно неправилно ујединити се са њима.

Св.Марко Ефески

–Никаквих компромиса и никаквог општења с њим не може бити јер каква је заједница светлости и таме, каква је заједница правде и безакоња (2. Кор. 6,14)?…

Код католика глава Цркве уопште није Христос, него папа, и католици за папу ревнују, а на за Христа, и њихова ревност у вери увек прелази у страствени, човекомрзачки фанатизам, острвљени фанатизам, фанатизам крви и мача (ломаче), непомиривости, дволичности, лажи, лукавства.

Св. Јован Кронштатски

–Со је изгубила свој укус. Код црквених пастира постоји само слабо, нејасно и недоследно разумевање ствари, и то по слову истине, што убија духовни живот у хришћанском друштву и уништава Хришћанство које је у делању, а не у речима. Страшно је када видимо коме је поверено спасење.

Ваша светости,

       обећавам да ћу се и ја, од данас, 40 наредних дана, и јутром и вечером, молити за Вас, а Вас коленопреклоно умоњавам и преклињем:

– учините све да со поврати укус који је сагубила,

– учините све да се не саблажњавају више деца светосавска и да не страхујемо кад видимо коме је поверено спасење.  

Напомена: подвлачења у цитатима су редакцијска