„DEBKAfile“ – ексклузивни извештај: Сиријски побуњеници добили СА-16 противавионске ракете (Игла)

Сиријски побуњеници су последњих неколико дана виђани са противавионским оружјем у различитим борбеним секторима, укључујући  регион Дамаска. Баш као што је 6. априла „Debkafile“ била прва публикација која је открила наоружавање сиријских опозиционих снага њиховим првим америчким оружјем, BGM-71 TOW противтенковскихм ракетама, наши војни извори сада откривају да су они добили – и користе – руске 9К310 Игла – 1 (НАТО назив: SA-16)  противавионске ракете које имају оперативни опсег 5.2 км.

СА – 16 није ново, али је ефикасно оружје и  у широкој је употреби последњих 30 година, од стране разних војски у неколико светских сукоба.

Према нашим изворима, исти америчко – саудијски добављачи који су донели ТАУ ракете одређеним сиријским побуњеничким јединицама преко Јордана и Турске, сада уручују противваздушно оружје истим путем.

Али, иако су побуњеници сада по први пут у више од три године сукоба наоружани са оружјем за борбу против ваздухопловства Башара Асада, оно је дошло прекасно да преокрене ток рата. Док сиријска авијација неселективно баца  бурад-бомбе и канистере хлора, побуњеничка страна наставља да се повлачи пред сиријском војском у замаху.

Новонаоружани побуњеници нису стекли много више од капацитета да се  нешто дуже одрже на својим садашњим линијама. Али на крају, они не могу да спрече укупну снагу Сирије војске, Хезболаха и ирачких шиита, који настављају да се сливају у Сирију, пробијајући се кроз те линије.

Да је Обамина администрација озбиљно мислила да побуњеничка страна добије рат – чак и са оволиким закашњењем  – прилегла би на сразмерно снабдевање са 10.000 БГМ – 71 ТАУ и 5 000 СА – 16 пројектилима. Овај хардвер је доступан на међународном црном тржишту. Саудијска Арабија и њени савезници из Залива би били спремни да плате рачун и побринули би се да кријумчарено оружје стигне до свог одредишта.

Али Вашингтон не показује склоност да сиријској опозицији омогући предност против Асадове радикалне војне коалиције. У најбољем случају, омогућен је доступ до само неколико стотина пројектила, довољно да пошаље рат у ћорсокак за обе стране, немоћне да једна другу коначно претерају.

Од уклањања принца Бандара бин Султана, директор саудијске обавештајне службе који се супротстављао овој половичној америчкој политици, Ријад је у складу с линијом Вашингтона о Сирији.

Управо како одговара Башару Асаду. После преузимања стратешког планинског венца Каламун на либанској граници, сиријска војска и Хезболах су коначно стекли контролу над Старим градом Хомс после две године опаких борби.

У суботу 19. априла су кренули на побуњеничке положаје у источном Дамаску, почевши од Џобара и Думе, и истерали побуњенике из центра сиријске престонице и  попуштајући притисак на главним путевима ка Међународном аеродрому Дамаска.

Да подрже ове напоре, Асадови емисари су ушли у тајне преговоре са три побуњеничке милиције које су држале јужну периферију Дамаска, у покушају да их убеде да се повуку.

Пошто је урадио свој домаћи обавештајни задатак, сиријски владар је послао агенте да се ради договора приближе лидерима Сиријске ослободилачке војске или бригадама, Бригади Вољеног Мустафе и Бригади заробљеног шеика Омар Абдул- Рахмана.

Они су понудили имунитет од напада ако окрену ћурак и пристану да повуку своје борце ка крајњем југу – Дари и да се прегрупишу у подручју између тог града и Кунеитре на Голану, односно дуж сиријско – израелске границе.

Овим гамбитом, Асад је планирао да задржи своју војску на сигурној удаљености од антитенковских и противавионских ракета недавно испоручених од САД и Саудијске Арабије побуњеницима на југу. Истовремено, он је намеравао да убаци три милиције у безбедносни џеп што су их од САД  и Јордана, односно подржани од Израела, побуњеници урезали у јужној Сирији.

Две од тих милиција се састоје од радикалних исламистичких бораца који одржавају везе са Ал Каидом.

План сиријског владара је да трансплантира џихадистичку претњу својим снагама у подручју Дамаска на јужну границу, где би биле лицем у лице са Израелом и Јорданом.

Извор: http://www.debka.com/article/23858/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп