Амерички гулази на Блиском истоку (1)

На почетку свог првог мандата председник Обама је обећао да ће „преуредити Блиски исток у регион просперитета и слободе“. Шест година касније, реалност је потпуно супротна: Блиским истоком владају тирански режими чији су затвори препуни политичких затвореника. Огромна већина ухапшених продемократских активиста тешко су мучени и служе дуге затворске казне. Владари немају легитимитет, пошто су преузели власт и одржавају је кроз централизовану полицијску државу и војну репресију. Директне интервенције америчке војске и ЦИА-е, велике пошиљке оружја, војне базе, тренажне мисије и специјалне снаге су одлучујући елементи у изградњи ланца гулага од Северне Африке до заливских земаља.

Ми ћемо наставити с документовањем обима и размера политичке репресије у свакој полицијској држави коју подржавају САД. Затим ћемо описати обим и размере војне помоћи САД у подупирању „преуређења Блиског истока“ у ланац политичких затвора који се води за и које води сама Америчка империја.

Земље и режими укључују Египат, Израел, Саудијску Арабију, Бахреин, Ирак, Јемен, Јордан и Турску . . . све који промовишу и бране америчке империјалне интересе против продемократске већине заступљене њиховим независним друштвено-политичким покретима.

Египат : стратешка вазална држава

Дугогодишња вазална држава и највећа арапска земља на Блиском истоку. Тренутна египатска војна диктатура, производ државног удара у јулу 2013, покренула је талас дивљачке репресије одмах по освајању власти. Према египатском Центру за социјална и економска права, између јула и децембра 2013 је ухапшено 21 317 продемократских демонстраната. Од априла 2014, преко 16000 политичких затвореника је ухапшено. Већину су мучили. Кратка суђења и назови судови су довели до смртних казни стотинама и дугих затворских казни за већину. Обамин режим је одбио да пучем назове то што је војска срушила Морсијеву демократски изабрану владу – у циљу наставка пружања војне помоћи хунти. Заузврат, војна диктатура наставља да подржава израелску блокаду Газе и америчке војне операције широм Блиског истока.

Израел : највећи тамничар у региону

Израел, којег присталице у САД називају „једином демократијом на Блиском истоку“, у ствари је највећи тамничар региона.

Према израелској групи за људска права Б’Тселм, између 1967 и децембра 2012 године, 800 000 Палестинаца је било заточено у неком тренутку, преко 20% становништва. Преко 100 000 су држани у „административном притвору“ без оптужби и суђења. Скоро сви су били мучени. Тренутно је у затворима Израела 4 881 политичких затвореника. Оно што јеврејска држава чини од Бога изабраним … главним тамничарем, међутим, јесте држање 1.82 милиона Палестинаца који живе у Гази у виртуелном затвору на отвореном. Израел ограничава путовања, трговину, риболов, градњу, производњу и пољопривреду полицијом и блокадама у ваздуху, на мору и на тлу. Поред тога, 2.7 милиона Палестинаца на окупираним територијама (Западној обали) је окружено затворским зидинама, предмет су свакодневних упада, произвољних хапшења и насилних напада од стране израелских оружаних снага и осветничких јеврејских досељеника, ангажованих у вечитом одузимању земље палестинских становника.

Саудијска Арабија: апсолутистичка монархија

У Обамином „преуређивању Блиског истока“ Саудијска Арабија слови као „најпоузданији сарадник у арапском свету“ Вашингтона. Као лојална вазална држава, њени затвори су крцати продемократским дисидентима утамниченим због тражења слободних избора, грађанских слобода и окончања женомрзачке политике. Према Исламској комисији за људска права, Саудијци држе 30 000 политичких затвореника, већином произвољно притворених без оптужби и суђења.

Саудијска диктатура је главни финансијер режима полицијских држава у целом региону. Сауди су уложили 15 милијарди долара у касу египатске хунте после војног удара, као награду за масовне крваве чистке изабраних званичника и њихових продемократских присталица. Саудијска Арабија има велику улогу у одржавању доминације Вашингтона, тако што финансира и наоружава „тамничарске режиме“ у Пакистану, Јемену, Бахреину, Јордану и Египту.

Бахреин: мала земља пуна затвора

Према речима локалног Центра за људска права, Бахреин има сумњиву одлику да је „водећа земља на свету по броју политичких затвореника по глави становника“. Према листу „Економист“ ( 4/2/14 ), Бахреин има 4 000 политичких затвореника на 750 000 становника. Према Пентагону, апсолутистичка диктатура Бахреина има виталну улогу у обезбеђивању САД са ваздушним и поморским базама, за нападе на Ирак, Иран и Авганистан. Већина продемократских дисидената су ухапшени због тражења окончања вазалства, самовлашћа и сервилности према америчким империјалним интересима и саудијској диктатури.

Ирак: Абу Граиб с арапским словима

Почевши са америчком инвазијом и окупацијом Ирака 2003 године и у наставку под америчким прокси вазалом премијером Нури ал Маликијем, десетине хиљада ирачких грађана је мучено, затворено и убијено. Ирачка владајућа хунта наставила је да се ослања на исте војне и полицијске „чистке“ тако бришући било какве демократске претензије. Ал Малики се ослања на посебну грану своје тајне полиције, озлоглашену Бригаду 56, за нападе на опозиционе заједнице и дисидентска упоришта. У текућем ратовању терором ангажовани су и шиитски режим и сунитска опозиција. Обе стране су у различитим тренуцима биле блиски сарадници Вашингтона.

Број погинулих у току једне недеље мери се стотинама. Ал Маликијев је преузео мучилишта, центре за тортуру (укључујући Абу Граиб), технике и затворе којима су претходно управљале САД, задржавши саветнике из америчких „Специјалних снага“ за надзор над критичарима људских права у Ираку, синдикалцима и демократским дисидентима.

Јемен: америчко-саудијски сателит

Јеменом деценијама владају диктатори, клијенти САД и Саудијске Арабије. Аутократска владавина Алија Абдулаха Салеха праћена је затварањем и мучењем хиљада демократских активиста, секуларних и религиозних, уз служење Јемена као тајног центра за тортуру политичких дисидената које је ЦИА киднаповала и транспортовала у оквиру свог програма „изузетне предаје“. Упркос сталној репресији Салеховог режима подржаног од САД, у 2011 је избила масовна побуна угрозивши постојање државе и њених веза са САД и режимом Саудија. С циљем очувања своје доминације и веза у војсци, Вашингтон и кућа Сауди су оркестрирали „реконструкцију“ режима: одржани су намештени избори и власт је преузео извесни Абдо Рабо Мансур Хади, лојални сатрап Салеха и слуга Вашингтона. Где стаде Салех, Хади продужи, наставише се киднаповања, мучења, убијања продемократских демонстраната … Вашингтон је изабрао да Хадијеву владавину назове „транзицијом ка демократији“, у којој је, према „Јемен тајмсу“, преко 3 000 људи испунило јеменске затворе. „Тамничарска демократија“ служи за учвршћивање америчког војног присуства на Арабијском полуострву.

Јордан: дуговечна клијентска полицијска држава

Три генерације апсолутистичких монарха је током више од пола века на платном списку ЦИА-е и служи америчким интересима на Блиском истоку. Јордански вазали Америке сурово поступају с арапским националистима и припадницима палестинског покрета отпора; потписали су „мировни споразум“ с Израелом о сузбијању било какве прекограничне подршке Палестини и обезбеђују војне базе за подршку америчком, саудијском и ЕУ обучавању, наоружавању и финансирању плаћеника у инвазији Сирије.

Корумпирана монархија и сатрапска олигархија контролишу привреду вечито зависну од страних субвенција: незапосленост је премашила 25%, половина становништва живи у беди и сиромаштву. Режим је осудио на хиљаде мирних демонстраната.  Према недавном извјештају Амнести интернешенел ( Јордан 2013 ), диктатура краља Абдулаха „је затворила на хиљаде људи без оптужбе“. Тамничарска монархија има централну улогу у подупирању конструкције Америчке империје на Блиском истоку и олакшавања Израелу да краде земљу Палестини.

Турска: бастион НАТО-а и тамничарска демократија

Под владавином самозване „Партије правде и развоја“ коју предводи Тајип Ердоган, Турска је еволуирала у велику војну оперативну базу НАТО-а за инвазију на Сирију. Ердоган је имао несугласице са САД ; посебно кад је Турска захладила односе са Израелом због последњег запоседања турског брода у међународним водама и масакрирања девет ненаоружаних турских хуманитарних активиста. Али, кад се Турска окренула ка већој зависности од међународних токова капитала и интеграцији у међународне ратове НАТО-а, Ердоган је постао ауторитарнији. Суочен са великим изазовима због самовољне приватизације јавног простора и одузимања домаћинстава у сиромашним квартовима, Ердоган је покренуо чистку цивилног друштва, класно заснован покрет и државне институције. Код избијања великих продемократских демонстрација у лето 2013, Ердоган је дивљачки напао дисиденте. Према групама за заштиту људских права, преко 5 000 је ухапшено и 8 000 људи је повређено током протеста у Гези Парку.

Ердоган је раније основао „Судове посебне надлежности“ који организују политички шоу суђењем на основу фалсификованих доказа да би се омогућило хапшење и утамничење стотина официра, партијских активиста, синдикалаца, правника за људска права и новинара, посебно оних што критијују његову подршку рату против Сирије. Упркос помирљивој реторици, у Ердогановим затворима је заточено неколико хиљада Курда дисидената, укључујући изборне активисте и посланике (Global Views 10/17/12).

Иако је Ердоган служио као способно и лојално исламистичко сидро против популарних демократских и националистичких покрета на Блиском истоку, његова жеља и труд за већим турским утицајем у региону су навели САД  да продубе своје политичке везе са покорнијим и склонијим Вашингтону, произраелским Гуленовим покретом уграђеним у државни апарат, бизнис и образовање, што је касније постала стратегија чишћења противника тихим маршем кроз институције. САД се и даље ослањају на Ердоганову „тамничарску демократију“ у потискивању антиимперијалистичких покрета у Турској и да служи као војно сидро за рат против Сирије; да подржава санкције против Ирана и пронатовски Маликијев режим у Ираку.

Крај првог дела

 Аутор: Проф. Џејмс Петрас
 Извор: http://www.globalresearch.ca/obama-remaking-the-middle-east-the-american-gulag/5378634
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп