КОСОВО И МЕТОХИЈА и све што је у вези стим договорено (српска платформа и најављено скупштинско јединство о КиМ)

На стогодишњицу ослобођења Косова и Метохије од турског ропства сведоци смо да борба српског народа за очување Косова и Метохије и даље траје и да ће трајати.

Оно о чему се тренутно пише и говори јесте „испуњавање и поштовање свега онога што је до сада договорено“ са „Приштином“.

Од представника власти чују се поруке да је у вези Косова и Метохије веома битно чути и уважити шта људи који тамо живе мисле о решавању ситуације на Косову и Метохији, што је похвално и даје наду.

Као неко ко са породицом живи на Косову и Метохији и на тај начин непосредно учествује у наведеној борби, осећам потребу да укажем на:

– Значај Косова и Метохије за српски народ у националном, историјском, економском, културном, духовном и сваком другом смислу, односно као своју биолошку и у духовну колевку. На нашем односу према овом питању заснива се и наш однос и према борби за Косово и Метохију. Одлуку о „боју на Косову“ Свети Кнез Лазар је донео не на основу процене колико је непријатељ „силан“ већ на основу свести колику светињу брани.

– Вешто и лукаво се покушава од стране оних који желе да нам преотму Косово и Метохију, да целу причу пребаце на онај део где су Срби већински, односно на тзв. северни део Косова и Метохије. Као да је у јужном делу сада све у реду и остало је само још да се реши питање на северу.

– Како не би насели на подметања, требамо да инсистирамо на истини, односно „испуњавању и поштовању свих до сада постигнутих договора и важећих докумената“. Редом и хронолошки како су и постизани и потписивани. То су: Кумановски споразум, резолуција СБ УН 1244,… договор у 6 тачака…

Много тога што је потписано и договорено од раније није испуњено. На пример: није враћено преко 200 000 прогнаних Срба и неалбанаца (напротив прогон се и даље наставља), није враћен део српских снага безбедности на Косово и Метохију, нису обновљени порушене Цркве и гробља, незна се судбина киднапованих и несталих…

Не може се прећи на следеће док се предходно не испуни и неможе се тражити да неко испуњава све што је „договорено“, а да неко не испуњава ништа од онога што је његова обавеза већ преко 12 година.

„Хоћемо да испунимо све што је потписано и прихваћено, али да пођемо редом од 1999.године“, па када стигнемо до договора из 2011/12. годинe испунићемо и то, ако је по Уставу Републике Србије.

– Друга питања која су веома важна а на којима треба инсистирати су: трговина људима и људским органима; путеви дроге на КиМ; узурпирана државна, Црквена и лична својина; противправна тзв. приватизација; порекло огромне количине новца који се користи за куповину српске имовине; одговорност свих оних институција и појединаца за све оно што се лоше догодило на КиМ након доласка међународних представника…

– Посебно питање јесте пристрасност нато снага и снага еулекса који су у саставу међународних снага под окриљем резолуције 1244 СБ УН.

Ко продужава мандат „ЕУЛЕКСУ“ и чија је сагласност за то потребна? Колико знамо да је држава Србија направила договор са УН и да је она потписник споразума о мисији „ЕУЛЕКСА“ и да као таква ако није задовољна може да да примедбе и да, ако је то потребно, раскине тај споразум.

Како ко радио тако му Бог и помогао!

Грешни Србин са КиМ