Кацин: Црна Гора због Милошевића дошла у сукоб са НАТО-ом 1999.

Негативан развој догађаја у вези са Украјином несумњиво ће подићи осјетљивост грађана за питања безбједности и стабилности и ојачати свијест о предностима чланства у НАТО за стабилност земље и региона, оцијенио је посланик Европског парламента Јелко Кацин.

Коментаришући чињеницу да чланство Црне Горе у Европској унији ЕУ подржава око 74 одсто грађана, док је за чланство у НАТО, према истраживањима које је објавила Влада, 46 одсто грађана, Кацин је оцијенио да на ту разлику утиче чињеница да је Црна Гора, као дио СРЈ, због политике Слободана Милошевића, дошла против њене воље у сукоб са НАТО 1999. године.

“Многи никада нијесу имали могућности сазнати, па ни разумјети, да је Косово прије војне интервенције морало напустити 400 хиљада Албанаца, који су се затекли у сусједне земље и Црну Гору. Даље, код једног дијела про-српског становништва став државе Србије остаје на неки начин релевантан”, казао је он агенцији МИНА.

Он сматра да, док год на снази буде проглашена војна неутралност државе Србије, дио популације остаће скептичан према уласку у НАТО.

“Међутим, то не значи да политичка елита Црне Горе не треба јасно да каже шта сматра да су интереси Црне Горе и да се за ту путању залаже и бори. Негативан развој догађаја у и око Украјине, без сумње ће подићи осјетљивост грађана за питања безбједности и стабилности и раширити спознаје и свијест о предностима чланства у НАТО за стабилност земље, економије и региона”, рекао је Кацин.

Упитан да ли јаз између подршке чланству у Унији и Алијанси треба да забрине званичнике, Кацин је казао да, уколико постоји потреба за расписивањем референдума око уласка у НАТО, онда свакако да без већине нема уласка.

“Све остало је на црногорским лидерима да процијене и донесу адекватну одлуку. Убијеђен сам да би чланство у НАТО у много чему смекшало позиције те државе и њених сусједа у корист стабилности, добросусједства и благостања”, рекао је он.

Према ријечима Кацина, на томе треба радити, неповјерење постепено отклањати, од емоција кренути у рационално и јавности објаснити и позитивне финансијске последице на смањење одбрамбених трошкова.

“Али има и других посљедица, посебно на пољу права човјека, слободе медија и транспарентности. Улазак у Алијансу доноси и већу одговорност за мир и стабилност у свијету у домаћој јавности што подстиче и солидарност држава и грађана. Последично подстиче осјећај интегрисаности и шире укључености те равноправности, посебно код малих држава”, додао је он.

На питање колико су утемељене оцјене да је чланство у НАТО-у предуслов чланства у Унију, Кацин је навео да је у многим земљама у транзицији из социјализма у демократију пут демократизације био отваран и предвођен улазком у НАТО, док се само у Словенији то десило истовремено.

Како је казао, Пољска, Чешка, Мађарска, Румунија и Бугарска, па на крају и Хрватска, уласком у НАТО снажно су убрзале процесе демократизације и транзиције.

На питање колико би Црној Гори мање обавеза преостало у сфери безбједносних питања и критеријума на путу ка ЕУ уколико у Велсу добије позив за чланство, Кацин је рекао да је један од главних разлога за постојање Заједничке спољне и безбједносне политике да се унутар ЕУ избјегну дуплирање ресурса и да се спроведе својерсна специјализација.

“У том смислу прикључење ЕУ доноси одвојен сет обавеза и циљева у безбједносној политици. Мање обавеза доноси више одговорности. Обавештајне службе учествују и међусобно подржавају заједничке опарације у трећим земљама што професионализује и демократизује и све дјелове оружаних снага”, појаснио је он.

Ради се о, како је додао, процесу деполитизације војске и њеној професонализацији по стандардима НАТО што омогућава интероперабилност и складност командовања, употребе и ефикасност.

Он је оцијенио да су интеграције у НАТО и ЕУ два одвојена процеса.

“С друге стране, несумњиво је да би то био позитиван импулс и сигнал за стране инвеститоре да је Црна Гора кредибилан партнер. Има много одличних примјера, јер је мултипликативни учинак очигледан и мјерљив. То је најбољи начин борбе против корупције у јавним набавкама. Када се скину ознаке тајности монополи падају, процес наручивања постане транспарентнији, рационалнији, на крају и много јефтинији”, закључио је Кацин.

Извор: МИНА