ЗАШТО АМЕРИКАНЦИ ХОЋЕ СУД ЗА ЗЛОЧИНЕ АЛБАНАЦА

У одређеном степену издајући Косово, Вашингтон на неки начин шаље и сигнал Русији

Питање о стварању међународног трибунала за Косово пред нашим очима постаје вишеструко и све замршеније питање. Власти у Приштини се свим силама труде да ову институцију, која је првобитно планирана да буде под контролом водећих светских држава и изван оквира косовског судског система, ставе под своју “саветодавну платформу”. Јасно је да би таква пракса учинила немогућим не само истраживање злочина које је починила “ОВК” него би претворила нови судски орган у још једно средство међународно-правног легитимитета косовског режима и самопроглашене “Републике Косово”.

Одређени кругови у ЕУ, по свој прилици, немају ништа против сличног стања ствари. “ЕУ не предлаже само да се створи Трибунал колико да се створи специјализовани суд у оквирима судског система Косова”, констатација је садржана у саопштењу канцеларије ЕУ на Косову. [1] Једини уступак жртвама косовских ратника на који су спремни творци новог судског органа је у спремности да се “осетљиве процедуре” (попут саслушавања сведока) спроводе изван граница Косова. Међутим, и то је још увек под великим знаком питања пошто одлуку о стварању Трибунала мора да ратификује “Скупштине Косова”, а тамо се противе било каквим назнакама о судској истрази против њихових “хероја”.

Јакуп Краснићи, председник “парламента” је чак изјавио да ће сагласност председнице Јатифете Јахјаге и шефа владе Хашима Тачија за стварање Трибунала довести Косово на “опасну раскрсницу”. [2] Још одлучније је расположено такозвано “Удружење ратних ветерана ОВК” и опозиционе партије, посебно веома активна у практично већ започетој предизборној кампањи Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја.

ПРИТИСАК НА ТАЧИЈА

Међутим, то питање не своди се само на поменуте односе на линији Приштина-Брисел. У процесу стварања новог трибунала за Косово у садашњој етапи активно су се прикључиле и САД, или конкретније, Џонатан Мур, шеф Одељења за централну и јужну Европу Стејт департмента. Посетивши ових дана Приштину ради сусрета са Тачијем и другим званичницима, он им је практично поставио ултиматум: или ће косовске власти пристати на стварање новог судског органа или ће се питање изнети на Савет безбедности УН са перспективом једногласне одлуке свих сталних чланова, укључујући Русију и Кину.

“САД су чврсто уверене да је то једини начин да се иде напред”. Штавише, Мур је истакао да ће рад будућег трибунала “бити концентрисан на закључцима из извештаја Дика Мартија”, специјалног извештача ОЕБС који је крајем 2010. објавио сведочења о злочинима косовских сепаратиста, укључујући и чињенице о “црној трансплантологији”. [3]

Харадинај, лидер Алијансе за будућност Косова, уверен је да власти у Приштини неће успети да избегну доношење непопуларне одлуке или ће се у супротном тиме бавити Савет безбедности. “Ми се морамо одлучити за једну од две неугодне варијанте. Али се морамо одлучити да ли желимо да преузмемо одговорност на себе и гласамо по питању суда у парламенту или ће то питање бити решено у СБ УН”. [4]

О томе да су САД у одређеној мери пооштриле свој однос према Албанцима сведочи и цурење материјала о делатности на стварању специјалног суда који ради у Приштини под патронатом мисије ЕУ и који између осталог истражује случај клинике Medicus у Приштини. Тужилац овог суда Американац Клинт Вилијемсон дужан је да достави своје закључке до средине јуна. Према косовским изворима, у извештају ће бити речи о постојању “довољно доказа за подизање оптужнице”, па тако и о чињеницама које је саопштио Дик Марти.

Управо притисак из Вашингтона може постати главни фактор који ће на крају приморати власти у Приштини да пристану на стварање трибунала за Косово. Тачи, који може постати кључна фигура у будућој истрази, уздржава се од званичних изјава. Међутим, у кулоарима управо он активно притиска косовске посланике да гласају како желе ЕУ и САД. Петер Бломјер, немачки дипломатски представник у Приштини, већ је упозорио да, уколико Косово одустане од стварања суда, тада “косовске власти могу бити оптужене за опструкцију судских процедура” са свим негативним последицама за међусобне односе самопроглашене државе са међународним институцијама. [5]

ГЕОПОЛИТИЧКИ РАЗЛОЗИ

А, да би се коначно сломио отпор косовских Албанаца, западне дипломате су већ саветовале Краснићију да стави на гласање статут међународног суда у пакету са документима о продужетку мандата мисији Еулекс. [6] Већ помињани Мур такође је ставио до знања да оба питања морају бити решена у садашњем сазиву косовског парламента, тојест пре за лето планиранихандат ванредних избора. [7] Такође треба имати у виду да мандат Еулексу мора бити продужен најмање на две године, а мандат неће бити смањен на саветодавну функцију, на чему је узалуд инсистирала Приштина. [8]

Дакле, по свој прилици, косовски посланици немају никакву могућност да гласају другачије пошто мисија ЕУ и даље остаје једна од кључних спољних подршки самопроглашене косовске државности. Поставља се питање зашто су управо сада одређени кругови у САД и ЕУ одлучили да дају нови импулс истраживању “црне трансплантологије” и других чињеница из извештаја Дика Мартија? Информације којима располажемо дају нам право да ово питање повежемо у првом реду са предстојећим изборима за Европски парламент, који ће се одржати крајем маја. Евроскептицизам, који муњевито добија на снази, поставља бирократији у Бриселу непријатна питања, па тако и поводом трошења новца пореских обвезника. И финансирање више милијарди долара у косовску црну рупу управо спада у такве сумњиве трошкове. У таквој ситуацији Брисел нема избора осим да покрене законску процедуру с тим да или заувек и убедљиво очисти своје косовске штићенике од свих оптужби или да простор Косова очисти од претходних фигура.

А за САД косовски правац традиционално представља један од рејона глобалне политичке игре, у којој се комбинују уступци у неким питањима ради добијања уступака у другим. У одређеном степену издајући Косово, Вашингтон на неки начин шаље и сигнал Русији – посебно у условима прављења за Запад крајње неугодних паралела Косово–Крим. Геополитичка игра на Балкану се наставља.

_________

Напомене:

[1] AFP 051321 GMT APR 14

[2] Koha Ditore, 07.04.2014.

[3] AFP 051509 GMT AVR 14

[4] Express, 05.04.2014.

[5] Kosova Sot, 07.04.2014.

[6] Lajm, 07.04.2014.

[7] Koha, 05.04.2014.

[8] Koha Ditore, 04.04.2014.

Фонд стратешке културе – Петар Искендеров