Амерички произвођачи аутомобила нападају Русију

Оштећено полицијско возило паркирано испред војне базе у југоисточној Украјини у Мариупољу у четвртак. Упркос кризи у Украјини и санкција Вашингтона Москви, амерички произвођачи аутомобила кажу да је руско тржиште њихов следећи велики изазов. | АФП – ЈИЈИ

Украјинска криза и санкције САД према Русији немају везе: амерички произвођачи аутомобила кажу да је руско тржиште њихов следећ велики изазов.

Русија је једноставно превелика и сувише важна за произвођаче аутомобила да би је игнорисали, рекли су стручњаци прошле недеље.

„Руско тржиште ће бити веће од немачког“, рекао је Џон Бренч, професор на Росовој пословној школи Универзитета у Мичигену. Бренч је рекао да је аутотржиште Русије све живље и да потражња за увозом расте упркос баријерама које је поставила руска влада. Али то значи да произвођачи аутомобила, посебно они са глобалним амбицијама, не могу да себи приуште игнорисање потенцијала таквог тржишта, упркос његовој нестабилној природи.

Џенерал моторс је већ делимично укључен, ушао је у заједничко улагање с АутоВаз-ом, који прави Ладу, руску најпопуларнију марку аутомобила. Али Лада је бренд из совјетског доба и продаје се углавном у, како их је Бренч назвао, треће и четврторазредним градовима и руралним подручјима.

У већим градовима као што су Москва и Санкт Петербург, потрошачи постају све свеснији брендова. Они воле увозне аутомобиле и развили су склоност за мале СУВ – ове који могу да се крећу неравним путевима и улицама Русије. ГМ – АутоВаз производи Шевролет Ниву, мини- СУВ, популаран у Русији а извози се и у суседне земље које су раније биле део Совјетског Савеза.

Дејвид Теолис, економиста у ЏМ-у, упозорава да у предвиђањима о расту руског тржишта треба бити опрезан. Спори раст руске економије и средње класе од 2008 омета продају.

Продаја руских кола пала је за 50 одсто у 2009, у светлу глобалне кризе, али је потом жустро порасла да достигне скоро 3 милиона јединица у 2012. Али прошле године је пала за 5,5 одсто, јер руска економија кочи, и очекује се да ће поново пасти ове године.

Атмосфера кризе која окружује Русију такође штети њеном економском развоју. Смањене прогнозе економског раста Русије, 0,5 одсто или мање, према подацима Министарства финансија и без притиска санкција, постављају питања у вези с потенцијалним растом аутомобилског сектора, да ли ће се ширити тако брзо као у Кини.

„Русија мора да постане нормална земља“, рекао је Теолис.

Данијел Расел,бивши амерички дипломата и  председник Америчко – руског пословног савета ( U.S.-Russia Business Council) , рекао је да је Русија, чак и са украјинском кризом,  једноставно сувише важна земља за америчке компаније да би се игнорисала.

Односи између две стране би у ствари могли имати користи од јаких комерцијалних веза, он тврди. На пример, Расел је приметио да је Москва сада укључена у одвојене преговоре којима је циљ држање Северне Кореје под контролом и обуздавање иранског нуклеарног програма.

“ Дошло је до драматичног скока руске привреде последњих 10 година „, рекао је он.

И питање је да ли су друге земље спремне да се одрекну пословања с Русијом. Притисак САД за санкције Москви због анексије Крима је налетео на ту чињеницу.

Европске земље имају блискије пословне и финансијске везе са Русијом па сувише оклевају са санкцијама Москви. А Јапан, иако је издао саопштење у којем осуђује руску акцију на Криму, угостио је 200 руских пословних руководилаца истог дана.

“ Санкције не делују „, рекао је Расел, подсетивши да је Русија преживела претњу санкцијама 2008 године, после кратког рата са суседном Грузијом.

Извор: http://www.japantimes.co.jp/news/2014/04/19/business/u-s-carmakers-plot-russia-assault/#.U1KrZjOK2LE
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп