Зукорлић пита Матицу српску: Босански или бошњачки, српски или влашки

Веома вјешто осмишљена стратегија Матице српске у погледу покушаја дискредитирања босанскога језика изнова покушава агресију на бошњачку културу и традицију, оцијенио је санџачки муфтија и генерални секретар Бошњачке академије науке и умјетности БАНУ Муамер Зукорлић.

У саопштењу Матице српске стоји да је “Одбор за стандардизацију српског језика правовремено усвојио социолингвистички засновану одлуку да је за српску културу једино прихватљив термин бошњачки, а не босански језик”.

Управо у овој констатацији се, наводи Зукорлић, крије признање босанскога језика и бошњачке културе, и то од стране реномиране српске институције која се бави очувањем српског језика и књижевности.

„Дакле, нема дилеме, српски лингвисти више не оспоравају оно што је одавно свима познато као неспорна научна чињеница, то јест постојање босанскога језика као дијела ширег средњејужнославенског дијасистема у који још спадају српски, хрватски и црногорски језик као посебни стандардни језици Бошњака, Срба, Хрвата и Црногораца“, истакао је Зукорлић у саопштењу достављеном ЦдМ-у.

Он је, међутим, напоменуо да у саопштењу Матице српске стоји да је за српску културу неприхватљив назив босански језик и даје препорука да се убудуће унутар те културе језик Бошњака назива бошњачким.

„Овдје већ улазимо у опасно поље исказивања осјећаја једне културе према посебностима друге, или боље казано, покушајима креатора српске културне политике да, као много пута у прошлости, своје ставове наметну сусједним културама и њиховим баштиницма и на тај начин изврше културну агресију или бар нанесу неку штету, макар она била незнатна као у овом случају“, казао је Зукорлић.

Према његовим ријечима, не чуди што постоје такве тенденције у српској културној политици, јер је, тврди, то култно насљеђе штуро и заостаје за оним што Бошњаци гаје још од средњевјековља као своју аутохтону и аутентичну баштину.

„Можда су баш због тог Божјег одређења да буду титулари балканске културе одувијек били на мети недобронамјерних комшија, па су од стећака преко Хасанагинице, Омера и Мериме, Мехмед-паше Соколовића до Меше Селимовића, Скендера Куленовића и других, које су позиционисти из Матице Српске, САНУ и других великосрпских институција проглашавали српским, били у позицији да доказују и бране своје властито насљеђе“, додао је Зукорлић.

Он је напоменуо да само жели да иницира хуманистичку тезу да људска цивилизација постоји управо захваљујући прожимањима различитих култура те да су међусобни утицаји и дијалози духовних наслага суштина нашег постојања.

„Ако бисмо били до краја цинични, могли би казати да се у култури Бошњака – и то како у оној још увијек живућој тако и у оној вјековима прије – српска култура и српски језик називају „влашком културом и влашким језиком“, јер се у перцепцији Бошњака вјековима уназад за Србе користио назив Влах, а за њихов језик влашки језик; исто као што постоји глагол повлашити се у значењу прихватити српску/влашку културу и придјев влашки у значењу српски“, нагласио је Зукорлић.

Препорука бошњачкој јавности да српски језик назива влашким, из разлога што је тај назив прихватљив за бошњачку културу, истиче Зукорлић, вјероватно би узнемирила све говорнике тог језика и изазвала буру код језикословаца.

„Исто је тако уврједљиво, непримјерено и недопустиво било коме, а нарочито онима који би се требали бавити националном културом једног народа и имати најпрефињеније манире, ниподаштавати туђу културу, наметати терминологију код суштинских идентитетских ствари или захтијевати од припадника свог национа да вријеђају један цијели, комшијски народ“, рекао је он.

Зукорлић сматра да саопштење Матице српске дјелује апсурдно и неприхватљиво, те да неодољиво подсјећа на вријеме које „нико ко здраворазумски размишља на Балкану не прижељкује“.

„И нека Матици српској не смета босански језик којим говоре њихови сусједи, као што нама Бошњацима не смета српски језик којим говоре наше комшије“, закључио је Зукорлић.

CdM