Прослава десетогодишњице удружења „Номоканон“ (видео)

Јуче, 11.10.2012 године, на Правном факултету у Београду, обележена је десетогодишњица од оснивања удружења „Номоканон“. На скупу су говорили председник управног већа Стефан Стојков, аташе за културу при Руској амбасади Александар Конанихин, угледни адвокат Горан Петронијевић.

У наставку погледајте видео записе са обележавања десетогодишњице удружења „Номоканон“

Такође можете преузети транскрипт обраћања Стефана Стојкова

Уредништво „Срби на окуп“

{youtube}zmzxEs4JjGI{/youtube}

{youtube}rPy2zSds18s{/youtube}

{youtube}aghf2H9s4Zw{/youtube}

Транскрипт обраћања Стефана Стојкова

Браћо и сестре, поштовани и драги пријатељи,

помаже Бог!

Користим прилику да Вас поздравим и да Вам се захвалим што сте се одазвали нашем позиву и што сте нам указали велику част својим присуством на овој за нас великој и врло значајној свечаности.

Прва деценија постојања и деловања Удружења студената Правног факултета Номоканон није обичан јубилеј, већ он има посебан значај са обзиром на то да је у условима у којима се наше друштво и држава данас налазе сваки континуитет националног организовања и деловања заиста права реткост. Студентска јавност и свест о потреби да се иста активира у јавном и струковном животу као и млади правнички сталеж, које окупља наше православно национал-патриотско удружење, сита је јаловог деловања студената и младих у нашем друштву којима су питања од националног, духовног и државног значаја ван сваке сфере интересовања. Свесни да је родољубива студентска омладина одувек била покретач друштвених токова и прва у стајању на браник одбране Отачаства ту карактеристику препознали су сви они који су учествовали у стварању, развоју и десетогодишњем деловању нашег удружења.

Општа атрофија државе, друштва и духовних вредности у протеклих неколико деценија створиле су потребу да се национално свесни поједници окупе и оформе сигурну базу и заједнички фронт у одбрани националне и духовно освешћене српске државе. Турбулентне и често променљиве прилике налагале су да се делује брзо, ефектно и видљиво!

Вечито по страни и ван сваког фокуса системских медија, о удружењу и његовом деловању знали су они који су га подржавали и који су нас редовно и свуда пратили. Питања која смо отварали, гости које смо доводили као и теме о којима се говорило нису никако могле бити део системом оивиченог јавног простора у коме нема места националним питањима, српској православној традицији, српском страдању у свим српским земљама почев од српске Маћедоније па све до српске Беле Крајине и уопште ономе што би могло да се подведе под сропско национално питања јуче, данас и сутра. Велики број трибина, округлих столова, промоција књига, учешћа на разним како домаћим тако и страним скуповима чине богату збирку са којом се поносимо и коју вам, драги пријатељи, на данашњи дан са радошћу предочавамо.

Од оснивања смо тежили томе да удружење окупља искрене српске родољубе, прожете духом наше националне историје и светосавским вредностима, притом водећи рачуна о једном од основних начела којим се и даље водимо, а то је не број него сој!

Успели смо да одолимо свим претензијама да нас ућуткају различити елементи система, држећи олако да смо ми само једно мало студентско удружење. Показало се управо супротно да се из тог основног језгра развио један шири академски покрет који окупља и правнике, некадашње студенте и чланове овог удружења који данас надахнути вредностима светосавља и српске националне историје служе српском Отачаству бавећи се различитим пословима у правничкој струци.

У време надолазећег мрака и евроунијатског једноумља 2008. године, када је силовањем међународног права Србији отета вековна и света земља српско Косово и српска Метохија, након изразитих тензија у друштву, па и на универзитету долази до прекида у деловању удружења на Правном факултету. Пробијање те блокаде и тог мрака успешно је извршено већ у јесен исте године одржавањем новог низа трибина и догађаја удружења у подмлађеном саставу. Догађаји из марта исте године охрабрили су и мотивисали нову младу генерацију студената да на универзитету кроз активно деловање у удружењу бране идеје српског светосавског национализма.

У то време изразитог еврофантизма, трибине о стању у српском правосуђу, Статуту АП Војводине, сада већ очекивано проглашеним неуставиним, биле су наш израз неслагања са путем којим је трасирана тадашња државна политика и која се одражавала крајње негативно и по правничку струку и по територијални интегритет државе Србије, која ни данас није у својим историјским границама. Без икаквих средстава и без медијске подршке, само захваљујући чврстој вери у саборни рад и борби за заједнички циљ поново је на факултету преузет студентски барјак православно националне српске омладине, који су комунисти 1945. покушали да завију, баш као и еврофанатици 2008. године!

Ређајући догађај, за догађајем током наредног периода, а до данас одржано је више десетина трибина, неколико промоција књига, више округлих столова, као и акција различитог садржаја који су сви имали за циљ да истакну став младе српске правничке струке о питањима од друштвеног и националног значаја. Трибне о Српским интеграцијама, као основној тежњи српског друштва и државе, насупрот тзв.евро-атлантским интеграцијама, српском страдању у Јасеновцу, геноциду у Југославији над Србима, промоција књиге о манипулацијама Бернара Кушнера кроз његово дипломатско-политичко ангажовање, трибина о политици САД на Блакану у сарадњи са Фондацијом ,,Лорд Бајрон“ само је неколико у низу важних питања која смо кроз наш рад отворили и јавности омогућили да о томе чује по неку реч! Потом смо наставили успешно да сарађујемо, са тада новопридошлим, амбасадором Руске Федерације, Њ.Е. г Конузином који је неколико пута гостовао на догађајима које смо организовали на Правном факултету, настављајући тиме традицију добрих односа која је започета још за мандата Њ.Е. г. Алексејева. Добре односе настављамо и данас са Руским представницима у Србији, као искреним пријатељима Србије, те се надамо ускоро и гостовању новог амбасадора Русије у Београду. Наравно то не значи да нисмо отворени и за друге доказане и искрене пријатеље српског народа, баш супртоно, жеља нам и јесте да остваримо сарадњу у предстојећем периоду.

УСПФ НОМОКАНОН се 2009. године отворено супротставило доласку подпредседника САД г. Бајдена, са обзиром на то да је на врло вулгаран и принизан начин клеветао српски народ и пружао подршку акцији НАТО агресора током 1999. године. То је био мали допринос, али вредан помена, и израз поштовања и поклона пострадалим жртвама у НАТО агресији на Србију. Неколико трибина и догађаја, како у организацији самог удружења тако и у сарадњи са Правним факулететом организовано је овим поводом, а и неколико тематских предавања, изложби слика посвећених разарањима и страдањима у периоду март-јун 1999. године, као и промоција књиге Марије-Лине Веке о трговини људским органима за које је између осталих оптужен терориста Хашим Тачи.

Став према Косову и Метохији заузима посебно место у раду удружења, те је у том смислу у више наврата организовано неколико изложби, посвећених уништеним српским светињама и страдањима српског живља током погрома чињених од стране Шиптара након доласка снага УН-а и КФОР-а на територију наше јужне покрајине. Изложба је изазвала реакције, како оне очекиване, али и оне мање очекиване јер смо се тада суочили са јаким притисцима да се изложба не одржи! Све то нас није спречило и то нас неће спречавати да се за Косово и Метохију боримо све док се српска тробојка у Призрену опет не завиори.

Као велико признање раду и деловању Удружења Номоканон не можемо, а да не споменемо учешће нашега чланства на различитим међунрадним скуповима и саборима, како у српским земљама у окружењу, тако и у братској нам Русији, Грчкој и Словачкој. Од посебног заначаја је учешће на међународном скупу поводом 65. годишњице од окончања Другог светског рата у организацији тадашњег г.председника владе Словачке Роберта Фица, председника Руске Федерације г. Димитрија Медведева, као и Њ.В. Краља Шпаније Хуана Карлоса, 2010. године у Братислави.

Не заборављајући српске жртве, нисмо се либили, а да не отворимо и једну тему која је болна и мучна за Србију, а то је сумирање жртва Брозовог комунистичког режима у Србији након 1944. године, те смо у том смислу организовали широку расправу на којој је било речи о жртвама, страдањима без суда и пресуда, рехабилитацији политичких осуђеника и реституцији противправно отете имовине у поступцима масовне национализације како приватних добара, покретне и непокретне имовине, тако и одузимања имовине нашој СПЦ, па и другим традиционалним верским заједницама у нас.

Бавећи се правним питањима која се не ретко прожимају политиком, нисмо могли да останемо глуви и слепи на питања везана за преговоре са ЕУЛЕКС-ом и тзв. косовским институцијама у време када се српски живаљ који је преостао на Косову и Метохији последњим средствима одупирао, новом егзодусу у најави, попут оног који је учињен над Србима 1995. у Републици Српској Крајини, пружили смо им подршку како у виду редовних обилазака и сакупљања основних потребштина не би ли издржали и истрајали, тако и једном трибином која је разобличила суштину преговора са тзв. привременим косовским институцијама под кишобраном ЕУ.

Врло брзо отворили смо и питање хрватске тужбе и српске противтужбе у смислу основаности и моралног права данашње Хрватска, да подигне тужбу против Србије, након Јасеновца и свих оних страдања која је српски живаљ претрпео у НДХ.

Поред догађаја на нашем матичном факултету удружење је остварило сарадњу и са другим сродним удружењима на универзитету у земљи и иностранству, и тиме постало заступник интереса српске националне студентске омладине уједињене око светосавског завета.

Упрокос претензијама различитих партијашких клика да утопе и преузму удружење у своје редове зарад својих политикантских тежњи у деловању на универзитету, удружење таквим настојањима одолева све ово време, чврсто истичући став да је партијаштво колевка раздора и најгорих подела унутар здравог национланог организма, наспрам струковног окупљања и деловања у коме лежи будућност националног препорода и обнове.

Са поносом носимо име најевећег српског правничког зборника уз законик цара Душана Силног и као завет преносимо га новим правничким поколењима! Храбро и неуморно настављамо идеју коју су имали наши претходници, некада Организација националних студената, као и сви слободоумни и национално непоколебљиви појединци којима су свети Сава, Србија и наш национални и културни идентитет најсветије што имамо, управо супротно од онога како су нас неки професори на Правном факултету нажалост учили – да нам је Отаџбина тамо где нам је добро, како и приличи поборницима антихришћанског материјализма, пролазности и телесног сладострашћа!

Наредна деценија удружења, биће само нужна последица онога што смо за ово време од нашег настанка и окупљања постигли и тиме положили темељ на коме ће почивати стабилна грађевина саткана од најфинијих осећања светосавља и родољубља међу будућом српском интелектуланом елитом, пониклом на српским универзитетима и факултетима!

И зато је овај јубилеј тим већи, што се њиме не обележава само нека календарска целина, већ зато што су у њој сједињени и преци и потомци, зато што је њиме обједињено све оно што је учињено за нашу Отаџбину и наш род, по узору на бесмртна дела наших храбрих и часних предака чија имена никада нећемо окаљати и пред које ћемо једнога дана изићи када и нама Небеска Правда изрекне свој суд!

Са вером у Бога!

Живела Србија!

Стефан Д. Стојков

председник Управног већа

УСПФ НОМОКАНОН

У Београду,

о Преподобном Харитону Исповеднику

28.09./11.10.2012.л.Г.

Говор руског аташеа за културу А. Конанихина на Правном Факултету у Београду, поводом 10 год. од оснивања удружења студената Правног факултета „Номоканон“

Молим Вас да ми опростите за моје евентуалне грешке.

Кад сам сазнао да морам да идем да радим , у Москви, пре око 10 година, неки пријатељи су ми обезбедили са неколико бројева „Политикиног забавника“ и Хрватски стрип „Загор“. Тако сам учио Српски језик. Молим Вас, опростите још једном.

Знате шта, мени је баш задовољство да сам данас код Вас. Ја сам обишао више Факултета у Србији. Такав ми је правац посла у амбасади. Ја радим са омладином и знам патриоте које постоје у земљи, али, на жалост, опростите…У ствари, нисам очекивао да постоји овакво удружење, баш патриотско. Уопште, на жалост, нисам уопште дуго чуо патриоте, можда до ове последње изјаве Дачића, и данас ми је пријало што сам чуо такве ствари које иду од млађе интелигенције… Ја бих хтео прво да Вам захвалим на овоме што сте радили до сада, радите и од сада, и хтео бих да Вас подсетим на једну ствар. Немогућ напредак…Није могућ напредак државе кад је воде неки неутрални политичари, и што је још горе, који примају плату у страним амбасадама. Значи, то је ван памети . (аплауз)

Неопходна ствар за… у овој земљи је љубав према својој отаџбини, и неговање оних ставова који полазе од интереса своје државе. И то није само у политици…

Но, погледајте искуство неког, да кажемо, Американца. Значи, живот сваког Американца он је строго опредељен, и њему је циљ број један напредак своје државе. И зашто не би користили њихово искуство?

Само, ми смо сведоци, у ствари, почетка нове зоне(или доба) у односима Русије и Србије. И ја Вас молим да Ви што активније учествујете у томе. Нама није потребно. Потребно је да будете и судије. (или је рекао: Нама није потребно да будете судије). Русија је таква земља, у принципу, да њој није потребан савез(ник), и било који… Ја кад говорим о Русији, мислим и на Белорусију и Русију, не правим разлику између Русије и Белорусије, јер је разлика између нас много мања него разлика између Вас и оних Срба, који…Ми смо још бижи. Тако је један наш цар пре неколико стотина година рекао: „Таква је, на жалост, судбина Русије да ћемо ми имати само 2 савезника, Руску јуришну пешадију и Руску ратну морнарицу.“ (аплауз)

И ми смо спремни да се ослонимо на своју снагу, али Ви морате да будете Србофили. Ви морате да чувате своју државу, да се борите за Српски интерес. Без тога ништа. Ми…,то је, на жалост, тако, ми смо мало другачији. Ми ћемо преживети свакако. Што се тиче Вас, ја нисам сигуран. Ја то посматрам са стране.

Ја…, видите, ја сам 20 година у дипломатији, и код Вас , да Вам кажем, је много боља ситуација него што изгледа на први поглед.

Значи, ја кад имам наступ на Факултетима, ја питам друге студенте: А какав је, уопште, Ваш однос, како реагујете кад Вам кажу да нисте Срби…Какав је код њих језик, да ли имају славу, да ли су Православни или Муслимани…Значи, то је…Знате шта је то? Понекад ни сам не знам шта да радим. Ја им после овако кажем: Ми, упркос свим проблемима које имамо данас…, наши претци су живели у много теже време, али они су успели да очувају своју веру, свој национални идентитет, свој језик, своју ћирилицу, и то је нама циљ- да ми преживимо ову тешкоћу, само да држимо своју традицију, не треба народ ништа више да ради.

И, наравно, нама је потребна што јача сарадња. Сада нам стварно фале национално опредељени политичари, посебно млађи, и национално опредељени бизнисмени. Ово за бизнисмене, то се више односи на Русију. Они који раде у иностранству бизнисмени…

Могу да Вам кажем у нашим заједничким удружењима, фирмама, нама фале професионалци национално опредељени.

Ако они још знају Руски, то би било још уопште супер.

Ви овде, у овим условима, имате све могућности да ову грешку поправите.

На крају, хтео бих да Вам кажем једну комендију или шалу. Једног Руског генерала, познатог и популарног у народу у току Првог светског рата, питали ови либерални новинари. Питали овако: „Да ли сте, у ствари, националиста?

„Не, немојте овако према мени, ја сам поштен човек. Националиста- то је за мале народе. А ја сам шовиниста.“ (аплауз)

Ја Вас пуно поздрављам и у име службеника који раде у Србији. Опростите још једном за моје грешке.