Банкари су иза свих ратова

Номи Принс, бивши генерални директор Голдман Сакса и шеф међународне аналитичарске групе у Бер Стирнсу у Лондону, примећује:

„Током века који сам проучавала, који је почео са Паником из 1907 … оно што сам пронашла у архиви сваког председника јесте да су кроз многе догађаје и периоде поједини банкари били у сталној комуникацији [са Белом кућом] – не само због финансијских и питања економске политике, и самим тим трговинске политике, већ и о аспектима Првог светског рата, или Другог светског рата, или хладног рата, у смислу експанзије кроз коју је Америка пролазила као суперсила у свету, политички, охрабрена финансијском експанзијом банкарске заједнице.

На почетку Првог светског рата, Вудро Вилсон је првобитно заступао политику неутралности. Али Морган банка, која је била најмоћнија банка у то време, и која се напрегла да финансира преко 75 одсто финансија савезничких снага током Првог светског рата … гурнула је Вилсона ван неутралности брже него што би он то урадио, због жеље банке да се укључи на једној страни рата.

А на другој страни тог рата, на пример, била је Нешенел сити бенк (National City Bank), која, иако радећи са Морганом у финансирању Француза и Британаца, није имала проблем да финансира и неке ствари на немачкој страни, као и Чејз Менхетн …

Када је Ајзенхауер постао председник …САД су биле у фази експанзије пружањем, под његовом доктрином, војне помоћи и подршке земљама [ у ] тзв опасности од комунизма … Банкари су тада створили чворишта, у областима као што је Куба, у областима као што су Бејрут и Либан , где су САД такође желеле да стекну упоришта у хладном рату против Совјетског Савеза. И тако је јукстапозиција финансија и спољне политике била веома поравната.

Али је у 70-им постала мање поравната, јер иако је Америка наставила са политичким иницијативама у смислу експанзије, банкари су пронашли нафту и уложили екстремни напор да би активирали односе на Блиском истоку, које је онда америчка влада пратила. На пример, у Саудијској Арабији итд. они добијају приступ новцу од нафте, а затим га рециклирају у латиноамеричке дугове и друге облике кредитирања широм света. Таквом ситуацијом је вођена влада САД.“

Заиста, у то име је Џеј Пи Морган банка прибавила контролу над 25 водећих америчких новина, како би се америчком јавном мнењу пропагирао улазак САД у Први светски рат.

И много великих банака је стварно финансирало нацисте.

ББЦ извештава 1998 године:

„Барклејс банка је пристала да плати 3.6 милиона долара Јеврејима чија је имовина заплењена од француских филијала банке са седиштем у Британији током Другог светског рата.“

***

Чејс Менхетн банка, која је признала заплену средстава са око 100 рачуна Јевреја у свом париском огранку током Другог светског рата …. “ Извештаји америчког министарства финансија о активностима Чејз Менхетн банке у Паризу у 1940 са којих је недавно скинута ознака тајности показују да је локални огранак “ блиско сарађивао са немачким властима “ у замрзавању јеврејске имовине.“

„Њујорк дејли њуз“ бележи исте године:

„Однос између Чејза и нациста био је толико добар да је Карлос Нидерман, шеф Чејза у Паризу, написао свом супервизору на Менхетну да банка ужива “ веома посебан углед “ код главних немачких званичника и “ брзу експанзију депозита „- према „Њусвик“-у.

Нидерман је писмо написао маја 1942., пет месеци пошто су Јапанци бомбардовали Перл Харбор и САД такође ушле у рат са Немачком.“

ББЦ, 1999 године бележи:

„Комисија француске владе је после испитивања заплене јеврејских рачуна током другог светског рата рекла да је пет америчких банака у томе учествовало: Чејз Менхетн, Џеј Пи Морган, Гарант траст ко. Њујорка, Њујоршка банка и Америкен експрес.

Комисија каже да су париски огранци тих банака нацистичком окупатору предали око стотину таквих рачуна.“

„Гардијан“, једна од водећих британских новина, извештава 2004 године:

“ Деда Џорџа Буша [ и Џорџ Х.В. Бушов отац ], покојни амерички сенатор Прескот Буш, био је директор и акционар компанија које су профитирале од сарадње са финансијерима нацистичке Немачке.

„Гардијан“ је у новооткривеним документима у Националној архиви Сједињених Држава добио потврду да је фирма којој је Прескот Буш био директор била у вези са финансијским архитектима нацизма.

Његови пословни аранжмани … су се наставили све док имовина компанија није заплењена 1942 године по Закону о трговини с непријатељем.“

***

“ Документи откривају да је фирма за коју је радио, Браун брадерс Хариман ( ББХ ), деловала као америчка база немачком индустријалцу Фрицу Тисену, који је помогао финансирање Хитлера у 1930-им, пре разлаза с њим на крају деценије. „Гардијан“ је видео доказе који показују да је Буш био директор њујоршке Унион бенкинг корпорејшн -УБЦ (Union Banking Corporation – UBC) која је заступала интересе Тисена у САД и наставила да ради за банку после уласка Америке у рат.“

***

“ Буш је један од оснивача банке [ УБЦ ] …банку су установили Хариман и Бушов таст да би обезбедили америчку банку за Тисене, једну од најмоћнијих немачких породица – индустријалаца. “

***

„До касних 1930-их, Браун брадерс Хариман, за коју се тврдило да је највећа приватна инвестициона банка на свету, и УБЦ су купили и испоручили за милионе долара злата, горива, челика, каменог угља и америчких државних обвезница у Немачку, да би подхрањивали и финансирали Хитлерове припреме за рат.

УБЦ је између 1931. и 1933. купила злата за више од 8 милиона долара, од којих је 3 милиона испоручено у иностранство. Према документима у које је „Гардијан“ имао увида, УБЦ је по успостављању пребацила 2 милиона долара на рачуне ББХ банке, а између 1924. и 1940. имовина УБЦ се кретала око 3 милиона долара, павши на 1 милион само у неколико наврата.“

***

„УБЦ је ухваћена на делу како руководи Америкен шел компанијом у име породице Тисен осам месеци после уласка Америке у рат, да је банка делимично финансирала Хитлеров долазак на власт.“

Заиста, банке често финансирају обе зараћене стране:

– “ Сан Франциско кроникл“ документује да су водећи финансијери Рокфелер, Карнеги и Хариман такође финансирали немачке еугеничке програме … али то је прича за неки други дан;
-Федералне резерве и друге централне банке су такође помогле започињање ратова тако што су их финансирале;
– А најодликованији амерички војник у историји је рекао да је рат рекет, и истакао: “ Не заборавимо банкаре који финансирају велики рат. Ако ико купи крем профита с њих то су банкари.

Велике банке такође перу новац за терористе. Службеник велике банке је разоткрио прање новца банака за терористе и нарко картеле, рекавши да гигантске банке и даље помажу терористима, и да: “ Јавност треба да зна да се се новцем што се слива кроз ХСБЦ (HSBC) директно купују оружје и меци који убијају наше војнике … финансирање банака …терориста …има последица по сваког Американца.“ Такође је рекао да америчке банке ЈОШ УВЕК https://www.youtube.com/watch?v=QRYEFEJRw44&feature=youtu.be финасирају терор и после 11.9. 2013.

Према ББЦ-у и другим изворима, Прескот Буш, Џеј Пи Морган и други водећи финансијери су финансирали државни удар против председника Френклина Рузвелта у покушају да – практично – спроведу фашизам у САД.

Кевин Зис пише:

„Американци увиђају везе између војно – индустријског комплекса и Вол стрит олигарха – везе које сежу до почетака модерне америчке империје. Банке су увек профитирале на рату, јер дуг који су створиле банке резултатира текућим ратним профитом за велике финансије ; и зато су ратови коришћени за отварање земаља за америчке корпоративне и банкарске интересе. Некадашњи државни секретар  Вилијам Џенингс Брајан је написао: „… велике банке су биле дубоко заинтересоване за светски рат због широких могућности за велике профите“.

Многи историчари сада признају да је скривена историја уласка САД у Први светски рат била заштита америчких инвеститора. Амерички комерцијални интереси су много уложили у европске савезнике пре рата: “ Од 1915, америчка неутралност је оштро критикована кад су банкари и трговци почели да позајмљују новац и нуде кредите зараћеним странама, мада су Централне силе добиле далеко мање. Између 1915 и априла 1917, савезници су добили 85 пута већи износ од позајмица Немачкој. “ Укупна позајмица свим савезничким дужницима у том периоду била је 2,581,300,000 долара . Банкари су увидели да, ако Немачка победи, њихови кредити европским савезницима неће бити отплаћени. Водећи амерички банкар тога доба , Џеј Пи Морган и његови сарадници учинили су све што су могли да гурну САД у рат на страни Енглеске и Француске. Морган је рекао : “ Сложили смо се да би требало да урадимо све што је у нашој моћи да легално помогнемо да савезници добију рат што пре „. Председник Вудро Вилсон, који је водио председничку кампању говорећи да ће држати САД даље од рата, изгледа да је ушао у рат да заштити инвестиције америчких банака у Европи.

Најодликованији маринац у историји, Смедли Батлер, описао је ратовање за америчке банке у многим ратовима у којима се борио: “ Провео сам 33 године и четири месеца у активној војној служби и током тог периода сам највећи део времена провео као силеџија високе класе за велики бизнис, за Волстрит и банкаре. Укратко, био сам рекеташ, гангстер капитализма. Помогао сам да направимо Мексико и посебно Тампико безбедним за америчке нафтне интересе у 1914. Помогао сам да направимо Хаити и Кубу пристојним местом за момке Нешенел сити банке да убирају приходе. Помогао сам силовање пола туцета република Централне Америке у корист Вол Стрита. Помогао сам да се Никарагва очисти за Интернешенел бенкинг хаус у 1902-1912. Донео сам светло Доминиканској Републици за интересе америчке индустрије шећера у 1916. Помогао сам да Хондурас постане право место за америчке воћарске компаније у 1903. У Кини 1927. сам помогао да се Стандард Ојл не омета. Гледајући уназад на све то, можда сам Ал Капонеу дао неколико наговештаја. Највише што је он могао да уради било је да рекетира у три округа . Ја сам оперисао на три континента.

У књизи „Исповест економског плаћеног убице“,  Џон Перкинс описује како су Светска банка и ММФ кредити коришћени за генерисање профита америчког бизниса и оседлавање држава великим дуговима који омогућавај  да их САД контролише. Није изненађујуће што су бивши цивилни војни лидери попут Роберта Мекнамаре и Пола Волфовица долазили на чело Светске банке. Дугови ових држава међународним банкама обезбеђују да су оне контролом САД, које их притискају да приступе “ коалицији вољних “ и помогну инвазију на Ирак или да дозволе војне базе на својој земљи. Ако земље одбију да “ поштују “ своје дугове, ЦИА или Министарство одбране спроводи америчку политичку вољу кроз пучеве или војне акције.

***

Све више и више људи увиђа везу између корпоративних банкстера и милитаризма … „

Заиста, сви ратови су ратови банкара.

Извор: http://www.globalresearch.ca/bankers-are-behind-the-wars/5378240
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп