Улога Пољске у дестабилизацији Украјине: Пољска Војска обучавала неонацисте за Евромајдан
Пољски медиј „Ние“ објавио је бомбу од чланка о умешаности Пољске у дестабилизацију Украјине. Његов извор наводи да је пољско Министарство спољних послова позвало украјинске милитанте у земљу и обучавало их ван Варшаве током септембра 2013. Имајући у виду деструктивне акције и смртне случајеве за које ће касније бити одговорни за време евромајданских нереда, таква веза директно спаја Варшаву са пандемонијумом. То такође имплицира да ће Пољска бити „Словенска Турска“ НАТО-а у Источној Европи. Извештај „Ние“-а такође може да утиче на домаћу, пољску политику, јер доказује да је политичка елита обманула чланове парламента, што би касније могло имати директне политичке реперкусије на оно што је Туск иронично назвао “Law and Justice Party” ( у двосмисленом значењу Партије/партија (журке) закона и правде – прим. прев.)“. Овај скандал истиче како Пољска почиње да имитира методе свог позваног неоколонијалног господара, САД, чиме продубљује лутак – луткар однос између Варшаве и Вашингтона.
Према извештају, 86 евромајданских милитаната, од којих су неки чини се имали више од 40 година, дошло је у Пољску на позив Министарства спољних послова. Претекст за „уверљиво порицање“ је да су дошли да промовишу сарадњу између Варшавског универзитета за технологију и Националног техничког универзитета у Кијеву. У стварности, међутим, ови појединци су одјурили чак у Легионово, град у широј околини Варшаве. Ту, у центру за обуку полиције, они су провели четири недеље у обуци за регименту дестабилизације.
Фотографија: „Студенти“ пољске Полицијске академије туку украјинског полицајца из јединице за сузбијање нереда на Евромајдану у Кијеву, јануара 2014.
Извор даље описује курсисте са нацистичким регалијама и тетоважама и њихове пољске војне инструкторе без икаквих спољних обележја. Милитанти су учили следеће технике: менаџмент гомиле; циљана идентификација; тактика; лидерство; бихејвиорални менаџмент под стресним околностима; заштита од полицијских хемијских средстава; прављење барикада; и најважније, имали су часове гађања, узгред, је ли, укључујући и гађање из снајперске пушке. Сасвим је јасно да су „студенти“ дошли у Варшаву због рата, а не академског рада, и да је њихова тамошња обука врхунила крштавањем Бандериних духовних потомака.
Ова открића говоре како су евромајдански милитанти имали претходну и од Запада пружену обуку, и да је Пољска изабрана као место њихове подуке. Својом директном умешаношћу и подршком радикалима, Пољска је хитро заживела своју репутацију најзначајније фронталне државе НАТО-а. Када је пољски Сејм почетком децембра 2013 године гласао да покаже своју „пуну солидарност са грађанима Украјине који са великом одлучношћу показују свету жељу за пуноправно чланство своје земље у Европској унији“, мало је знао о томе да је насилна претходница своје познавање тактике стекла на мање од сат времена вожње од места где и таквима даде подршку и глас. Већина чланова парламента вероватно није имала појма да је њихова влада обучавала ове насилне елементе, сазнање ће их шокирати.
Крајњи је цинизам што Пољска обучава борце који славе човека познатог по етничком чишћењу Украјине од Пољака у Другом светском рату, етничком чишћењу на незамисливо гнусан начин. Уз сав свој трештећи патриотизам и национална осећања, пољска влада заправо делује против својих дугорочних интереса подржавајући такве радикално антипољске елементе врата одмах поред. Ова „Операција Бандера“ подсећа на амерички спољнополитички менталитет савезништва и прављења савезника од радикалних снага које ће им касније наудити (на пример, Ал Каида у совјетско-авганистанком конфликту и међународни џихадисти у Либији и Сирији данас). Својом похлепом и сарадњом са САД из националистичких разлога, жудећи да де факто васкрсне Пољско-литвански комонвелт, Пољска се одрекла својих европских принципа и постала амерички булдог у дворишту Источне Европе.
Напомена: Исти аутор на исту тему и практично предвидевши откриће пољског медија: „Пољска као „словенска Турска“ за НАТО (анализа)“.
http://www.magacin.org/2014/
О аутору: Ендрју Карибко је амерички магистрант на Московском државном универзитету за међународне односе.
Извор: http://www.globalresearch.ca/
Превео: Александар Јовановић – Срби на окуп
Корисне Везе
СТОП ШИПТАРСКИМ ИЗБОРИМА!
