Путин: Желе да распарчају Русију по узору на Југославију

МОСКВА – Руски председник Владимир Путин изјавио је данас да одређене снаге желе да распарчају Русију по узору на бившу Југославију.

„Покушавају да нас распарчају. Погледајте шта су са Југославијом урадили. Исцепкали на парчиће и сада манипулишу свим чиме могу манипулисати. Тамо се већ може манипулисати практично са свим“, рекао је Путин, одговарајући током „Директне линије“ на питање једног становника Санкт-Петербурга.
„Начелно, ето то исто жели да уради очигледно неко и са нама“, додао је руски председник.

Путин није директно рекао ко то конкретно жели да учини, пренео је Итар-Тас с.
„Уколико погледате шта се догађа, и сами ћете одговорити на своје питање ко то ради“, рекао је руски председник.
„Столећима је предмет међународне политике завађање Русије и Украјине, подела, цепање у суштини једног народа“, рекао је Путин.

Подсћајући на позиције лидера покрета „белих“ у Русији, без обзира на разлике, нису дозвољавали ни помисао на поделу Украјине и Русије, Путин је рекао да су они били „апсолутно у праву“.
„Полилтика поделе, цепања и једног и другог народа, на жалост се наставља“, додао је он, враћајући се на актуелну ситуацију.
Према Путиновим речима, то погодује оним снагама које се „плаше наше моћи, како је један од наших владара говорио, наше огромности“.

Нова трка у наоружању, Русија присиљена на одговор

Ширење НАТО-а истискује Русију из региона Црног мора, а распоређивање америчког ракетног штита у Источној Европи води ка трци у наоружању, на коју је Русија принуђена да одговори, поручио је Путин.

Руски председник је, у телевизијском обраћању, истакао и да је на одлуку о анексији Крима, седишта руске црноморске флоте, делимично утицало ширење западне војне алијансе у источној Европи.
„Кад војна инфраструктура дође на нашу границу, принуђени смо да одговоримо… Ракетни систем НАТО уствари је офанзивни систем о којем САД одбија да преговара“, констатовао је.

Путин сматра да би светске силе требало да разраде нови међународни механизам за решавање проблема, јер, приметио је, „у униполарном свету који воде Сједињене Државе мало је онога што би обуздало употребу силе“.
„Кад постоји баланс моћи, тад постоји и жеља за преговорима“, закључио је.

По речима руског председника, односи Русије и Кине данас су бољи него икад и играће значајну улогу на политичкој сцени.
„То ће значајно утицати на модерну архитектуру међународних односа“, казао је Путин, али и додао да Русија и Кина „не разматрају питање војно-политичког савеза“.

Надам се да нећу морати да шаљем војску у Украјину

Путин је рекао да се нада да неће морати да искористи своје право да пошаље руску војску у Украјину.
„Веома се надам да нећу бити приморан да искористим ово право“, рекао је Путин, подсећајући да је 1. марта добио дозволу Горњег дома дома парламента да пошаље трупе на украјинску територију.

Он је, у редовном телевизијском одговарању на питања грађана, поручио да се његов главни захтев тиче гаранција у вези са заштитом права руске мањинске заједнице на југу и истоку Украјине.
„Реч је о питању гаранција за ове људе“, указао је руски председник.

Путин је, по први пут, признао да су руски војници били присутни на Криму пре и током одржавања референдума о отцепљењу од Украјине, 16. марта.
„Наш циљ је био да обезбедимо услове за слободне изборе“, рекао је Путин, објашњавајући ко су били војници који су носили униформу без ознака, а који су се појавили на Криму крајем фебруара, од којих су многи потом опколили украјинске војне базе, подсећа АФП.

„Иза локалних снага самоодбране били су наши војници. Они су поступали исправно, али одлучно и професионално. Морали смо да заштитимо људе од могуће употребе оружја“, додао је он.

Путин је оценио да украјинске власти „гурају земљу у амбис“.
„Надам се да ће учесници разговора (САД,ЕУ, Украјина и Русија) успети да виде ка каквом амбису власти у Кијеву иду, вукући са собом целу земљу“, упозорио је руски председник.

Како је рекао, једино се кроз дијалог, демократске процедуре, а не употребом оружаних снага, тенкова и авиона, може обезбедити ред у земљи.

Путин је одбацио као бесмислене све тврдње о војном учешћу Русије у догађајима на истоку Украјине и истовремено оценио да је почетак преговора о Украјини у Женеви веома важан, како би се заједнички размислило о излазу из постојеће ситуације.

Он је изразио наду да ће учесници преговора схватити у какву „пропаст срљају власти у Кијеву и за собом вуку земљу“, рекао је Путин одговарајући на питања грађана у телевизијском обраћању.

На састанку ће учествовати министри спољних послова ЕУ, Русије и САД и вршилац дужности шефа украјинске дипломатије.
Све тврдње о војном учешћу Русије у догађајима на истоку Украјине су бесмислица, рекао је Путин и нагласио да је тамо само локално становништво.

Путин је, такође, рекао да је од највеће важности да што пре почне дијалог између актуелних руских власти и региона у циљу проналажења компромиса.

Он је, међутим, приметио да представници власти у Кијеву одлазе у регионе, али се тамо не састају са народом већ са својим присталицама.

Путин је као „противуставан“ окарактерисао долазак на власт актуелних снага у Кијеву, после чега су почели драматично да се повећавају националистички ставови, а становници појединих региона су постали забринути за споствену безбедност.
„Уместо да покрену дијалог са народним лидерима, из Кијева су послали своје кандидате за позиције губернатора – а то су локални олигарси. Људи се тамо према њима односе са неповерењем, сматрају да су се они накрали и новац зарадили експлоатишући народ, а онда су их још послали и у улози руководилаца. А шта је власт урадила са лидерима из народа – сместила их је у затвор“.

Како је додао, уместо дијалога, почеле су претње силом, на цивилно становништво су покренути тенкови и авијација.

Он је, међутим, нагласио да је Русија увек била уз Украјину и да ће тако и остати, а како је рекао, Русија никада није планирала војне акције на Криму.
„Русија није планирала анесију или војне акције на Криму, била је спремна да гради односе полазећи из геополитичких реалности. Међутим, опасности за Русе су биле конкретне и опипљиве. То је подстакло народ Крима да се замисли о будућности и да се обрати Русији за помоћ и управо тиме смо се руководили“, рекао је он.

Путин каже да ће Русија убрзати процес преласка банкарског система Крима на рубљу, у оквиру настојања да у потпуности интегрише полуострво које је прошлог месеца примљено у састав Руске Федерације.

После референдума 16. марта на ком су грађани Крима гласали за припајање Русији, то полуострво је прогласило рубљу за званичну валуту и започето је са исплатом пензија и плата у тој валути, пренео је Ројтерс.
„Ситуација у банкарском сектору и даље није у потпуности решена. Покушаћемо да разговарамо са украјинским партнерима док не пронађемо решење. Промет украјинске гривне је већ ограничен, тако да нам не остаје ништа друго сем да започнемо са убрзаним циркулисањем рубље“, изјавио је Путин у телевизијском обраћању нацији.

Према његовим речима, биће потребно око месец дана за успостављање мреже и отварање потребног броја банковних рачуна.

За руског председника претходних дана стигло је више од два милиона питања.

Ово је бити 12. пут да Путин преко телевизије одговара на питања руских грађана. Сваки пут, он је говорио све дуже и дуже, а прошле године најдуже – четири сата и 48 минута.

Танјуг