Квазизаокрет квазиинституција Приштине

Шта значи заокрет у политици квазиинституција Приштине, да сада они сами признају легитимне институције Р. Србије на северу Косова, које су до јуче називали паралелним и нелегитимним? Говорећи да оне нису паралелне јер не постоје друге, саветник такозваног председника Косова, Рамуш Тахири, жели заправо да Приштина и квазиинституције у њој постану „маћеха“ легитимним српским институцијама на северу Косова и Метохије, чија је мајка Србија. Пошто „мајка“ лагано оставља своје чедо, „зла маћеха“ хоће да га прихвати. Још једна замка у који Срби требају да се упецају и да прихвате „добру вољу“ коју Приштина показује према њима. Очигледно је да без Срба ниједно решење за Косово и Метохију не пије воду, а ова је замка толико очигледна да само слепац не види позадину.

Ми Срби са Косова и Метохије имамо систем институција којем припадамо и у оквиру кога живимо. Заиста би било сулудо прихватати било који други систем, који је мимо система институција државе Србије, био тај систем под УН, ЕУ или недај Боже да се укључимо у систем квазиинституција Приштине. Свако искакање из система институција Србије и улазак у неки други прелазни систем институција, значио би потпуни крај живота Срба на Косову и Метохији. Нигде на свету не постоји оваква ситуација: да једна мањина у једној сувереној земљи, у овом случају Шиптари, насилно, уз помоћ западних земаља и Америке, протерају матично становништво, узурпирају државну имовину, поруше и запале преко 160 светиња тога матичног народа, формирају своје такозване институције и онда матичне институције матичне државе чију су територију узурпирали, желе да интегришу у свој систем или да потпуно замене новим, изабраним на изборима под својим окриљем. Замена теза коју Срби не само требају да прихвате, већ и да убеде себе како је то све по закону и нормално. Е па није нормално и ако Бог не допусти неће ни успети.

Оно чега Срби требају да се држе, а то је мајчиног скута, то јест државе Србије и да ни по коју цену не дозволе никакве експерименте нити било које понуде „бољег“ живота у било којем другом систему. У сваком другом случају биће преварени, а за касније исправке више неће бити ни места ни времена.

Уредништво „Срби на окуп“