КРАЈ СРПСКОГ ЗДРАВСТВА НА КОСОВУ

ЈАЊА ГАЋЕША

Близу 30 хиљада људи у централном делу Косова и Метохије је остало без медицинске заштите

На улазним вратима Дома здравља у Грачаници 3. априла залепљена је копија пресуде Привредног суда из Ниша, који је наложио попис, процену и продају покретних ствари ове институције ради измирења дуга фирми Велефарм, који износи 21.194.413 динара.

Испред Хитне помоћи, која се налази у Лапљем Селу а ради у склопу грачаничког Дома здравља, истог дана освануо је натпис: “Нисмо у могућности да вам пружамо услуге, немамо средства за рад”. Сва возила Хитне помоћи су са терена повучена на паркинг.

Нешто чудно се месецима дешава са Домом здрaвља у Грачаници, који је уз КБЦ Приштина важан стуб опстанка Срба јужно од Ибра. Нешто чудно се дешава са комплетним здравственим системом јужно од Ибра већ годинама. Народ покушава да сагледа ситуацију што је реалније могуће, али, како год да окренемо, нешто не штима. По свему судећи, утопиће нас у здравствени систем “државе Косово”.

После повлачења српске војске и полиције већина Срба на Косову и Метохији остала је без здравствене заштите. Албанци су 1999. године подједнако кидисали на Србе, али и на институције у којима су радили. Клиничко-болнички центар у Приштини и домови здравља у околним местима били су им приоритет. Ми, који смо остали и преживели то време, знамо колико је страшно живети у таквим условима.

Годинама се радило на побољшању здравствене заштите. Тако је Француска помогла отварање болнице у Лапљем Селу а Грчка болнице у Грачаници – то је данашњи КБЦ Приштина. Липљански Дом здравља премештен је у Доњу Гуштерицу, а зграда Дома здравља у Грачаници потпуно је реновирана. До 17. марта 2004. године у својој згради радио је Дом здравља у Косову Пољу. Од протеривања је измештен у село Угљаре и функционише у приватној кући.

Зашто ово пишем?

ЗАШТО ЈЕ УДАРЕНО НА ЗДРАВСТВО

Јачањем здравствене заштите јачала је и воља људи за опстанком, осећали смо се сигурније. Клиничко-болнички центар Приштина је измештен у Грачаницу, а готово сви лекари су се одазвали позиву да дођу и раде у матичној установи. То је једина болница на коју је упућено око сто хиљада Срба јужно од Ибра. Кад кажем Клинички центар, не мислим на вишеспратне модерно опремљене зграде, већ су то бараке, више прилагођене раду у ратним условима. На пример, одељење хирургије има три собе и у њима по четири кревета. Породилиште је још мање, али били смо тада задовољни јер смо мислили да ће се временом све проширити.

Нажалост, уместо побољшања услова рада медицинског особља и услова у којима се лече пацијенти, у здравственим установама јужно од Ибра већ годинама нема лекова, санитетског материјала, нема основних средстава за рад. Народ је принуђен да лекове купује у приватним апотекама. Мало је оних који могу да оду до Косовске Митровице и подигну лекове на рецепт, јер тамо снабдевање здравствених установа још није у потпуности обустављено.

“Ситуација не да је тешка него је алармантна. Нисмо у ситуацији да пружимо ни најосновније медицинске услуге нашим пацијентима”, каже др Алекса Андрејевић, директор Дома здравља у Грачаници.

У Канцеларији за Косово и Метохију између осталог кажу да ће, и ако нису надлежни за ову проблематику, учинити све што је у њиховој моћи да пацијенти у овом делу Косова и Метохије не остану без адекватне здравствене заштите. Даље, према изјавама које су дали градоначелник Грачанице Бранимир Стојановић и Владета Костић, председник Скупштине општине Грачаница, наслућују се лоши међуљудски односи са директором Андрејевићем, па Стојановић каже да је “управа неодговорна” и да ће тражити од Министарства здравља да “пошаље хитну инспекцију”. Костић замера што га је о ситуацији у Дому здравља упознао председник синдиката, а не директор лично, али је “без обзира на све неправилности у њиховој комуникацији, обавестио Министарство здравља о овом проблему”. Да поменем и да укупан дуг Дома здравља износи 80 милиона динара.

Рачун Дома здравља је у блокади од 14. октобра прошле године. У Дому здравља тврде да је Министартво здравља обавештено о свему још у октобру. Познато је још и да је из поменутог министарства лопта пребачена у Министарство финансија, а они им је вратили са образложењем да нису надлежни.

НА ИВИЦИ ИЗДРЖЉИВОСТИ

Резултат свега је да су Срби из централног дела Покрајине дочекали да у Дому здравља нема вате, шприцева, игли, рукавица, средстава за најхитније терапије, кисеоника…. Вишегодишњи проблем, који нико није хтео да решава, достигао је своју кулминацију!

Е сада, да ли је све на нивоу нетрпељивости локалних политичара и руководства Дома здравља или се иза свега крије кварна игра у којој ће Приштина да искочи као зец из шешира и каже: “Ево решења”? Народ је доведен на ивицу издржљивости и покушава да сагледа проблем.

Узели смо у обзир да је директор Дома здравља, тако се прича, члан Социјалистичке партије Србије, а да је општинско руководство из СНС. Можда се изазива криза јер апсолутни победници последњих избора желе свог човека на челу Дома здравља. Нагађамо! Урачунали смо и то да је од једностраног проглашења независности Косова тешко допремити лекове и медицински материјал до институција које у тој “држави” важе за “паралелне”. То да инспекција треба да испита рад Дома здравља у Грачаници и многих других институција у Покрајини је буквално дан за који се овде живи, али пре тога није потребно да се нека установа доводи у мат позицију. Врло лако се може утврдити ко је и како је утрошио тих 80 милиона динара и све довести у ред за неколико недеља – кад се хоће. Не верујемо да у Србији само поменути Дом здрвља има дуг, али нисмо чули да се нека здравствена установа још доводи у ситуацију да је готово пред затварањем. Удаљеност Дома здравља од општине Грачаница је непуник 20 метара, па нема шансе да надлежни у њој нису чули шта се дешава, већ чекају званична обраћања. Није то исто као кад се затвара биоскоп због нечијег пропуста у раду, па и није толико важно – већ десетине хиљда људи немају где да се лече. Целокупна ситуација је сумњива и не слути на добро. Једноставно, питамо се зашто се оволико чекало?

Шта је најлогичније тумачење ове ситуације за Србе у централном делу Косова и Метохије?

Дубоко верујемо да је ова криза у Дому здравља Грачаница намерно изазвана, и да је то припрема за постепено увођење у “косовски здравствени систем”. Верујемо и да је следећи на реду КБЦ Приштина.

Ево зашто тако мислимо: Од званичног Београда је индиректно дозвољено да лекари и медицинско особље примају новац, нешто као плату, и од “косовских институција”. Вишегодишњи позиви надлежнима од већине Срба који овде живе да се томе стане на пут никада нису озбиљно разматрани. С времена на време одигра се игрица у смислу да запрете “стипендистима Хашима Тачија” (тако зовемо све оне Србе који раде у српским институцијама, али примају и плату из „косовског“ буџета), али се даље од те претње никада није отишло. На тај начин је део здравства већ уведен у “косовски систем”, а, по свему судећи, имали су и прећутни благослов државе Србије. Ништа се није урадило на решавању проблема допремања лекова и медицинског материјала до српских здравствених институција иако и птице на грани знају да је стање већ годинама катастрофално. Поједини медицински радници пацијенте, када их питају где да ураде анлизу крви кад у Дому здрвља лабораторија не ради јер недостају реагенси, упућују у оближњу такозвану Америчку клинику (у њој раде Албанци, САД су помогле само њено отварање). То се плаћа, а за поједине анализе се крв шаље чак у Тирану. Тежи болесници на то пристају јер је клиника удаљена два километра од Грачанице. До Косовске Митровице има више од 40 километара и питање је да ли ће тамо бити свих потребних реагенаса. У време док је директор Дома здравља била др Рада Трајковић, у Грачаници је отворен Дијагностичко-лабораторијски центар, који се финансира из “косовског буџета”, односно преко општине Грачаница. Раде људи анлизе крви и у тој институцији, невољно, али немају другог избора.

ПРИШТИНА ИЛИ ГЛАСИНЕ

Даље, смену др Раде Трајковић са места директора Дома здравља у Грачаници народ је дочекао са одобравањем, али су многи доживели шок када су сазнали кога је Влада Србије у августу прошле године именовала за новог директора. Др Алекса Андрејевић је последња особа на свету која би нам пала на памет јер се ради о човеку који је крајем деведесетих година хапшен и осуђиван. Бомбардовање је дочекао у источком затвору Дубрава. Још тада му је изречена мера забране обављања послова на руководећим местима. Запослени у Дому здравља су се бунили због његовог постављања на место новог директора у августу прошле године, али одлука Владе је одлука Владе. Његово име је на списку оних радника који су били и на српском и на “косовском” буџету. И то је званични Београд не само дозволио већ и наградио.

Зашто?

Да би могли да кажу да смо се ми већ интегрисали у “косовски здравствени систем”. Нису нас својом намерном пасивношћу они на то присилили, не. Ми смо из беса куповали лекове у апотекама чији су власници Албанци и радили беспотребно анализе крви по њиховим, албанским, клиникама. Ми смо криви, ми смо се сами интегрисали – то је суштина целе приче. Зар директор Дома здравља није могао нешто више да уради протеклих месеци да је имао било какав ауторитет и кредибилитет?

Колико већ другују са Хашимом Тачијем по Бриселу, а не решавају основни проблем свог народа у Покрајини. Проблем везан за допрему лекова и медицинског материјала до српских средина се морао подићи на ниво преговора у Бриселу. Па и најтежи затвореници имају право на лечење, само је Србима на Косову и Метохији и то ускраћено. Због свега набројаног мислимо да су они све ово у Бриселу и решили, али не онако како говоре и како смо се ми надали.

Прича се по централном Косову да од јуна здравство јужно од Ибра преузима Приштина а од септембра и просвету. Гласине?

Јесам ли напоменула да у Косовској Митровици све чешће нема лекова, и да је баш тако све почело и у овом делу Покрајине, само неколико година раније?

Стандард.рс