Потпуни текст обраћања Владимира Путина шефовима европских држава, које купују руски гас
Председник РФ Владимир Путин упутио је писмо шефовима европских држава које купују руски гас, у коме је саопштио о “могућим последицама за транзит гаса” у Европу, везаног за дуг Кијева. Комплетан текст писма је објавио ИТАР-ТАСС.
У последњих неколико месеци, привреда Украјине брзо деградира. Продубљује се рецесија у индустрији и у грађевинарству. Расте буџетски дефицит. Оштро се погоршава монетарна сфера, негативном трговинском билансу се додаје одлив капитала из земље. Украјинска економија је близу неликвидности, заустављања производње и експлозивном расту незапослености.
Русија и земље Европске Уније су највећи трговински партнери Украјине. На основу тога, на протеклом, крајем јануара одржаном самиту Русија-ЕУ, договорили смо се са нашим европским партнерима да се организују консултације о развоју украјинске привреде, имајући у виду сагласност интереса Украјине и наших земаља у формирању савеза са њеним интересима. Међутим, сви покушаји руске стране да почну реалне консултације нису дали никакве резултате.
Уместо савета чујемо позиве за снижење уговорених цена за руски гас, које имају наводно “политички карактер.” Стиче се утисак да европски партнери желе једнострано да пренесу на Русију последице украјинске економске кризе.
Од првог дана независности Украјине, Русија је подржала стабилност украјинске привреде, снабдевајући је гасом по нижим ценама. У јануару 2009, уз учешће премијера Јулије Тимошенко потписан је купопродајни уговор за природни гас за период 2009-2019, који се бави питањима испоруке и плаћања гаса и обезбеђује његов несметани транзит преко територије Украјине. И који Русија строго поштује. Узгред, министар горива и енергетике Украјине је тада био Ј. Продан – и данас он заузима сличну позицију у кијевској влади.
Запремина природног гаса, који се испоручује Украјини у складу са овим уговором, износи у периоду 2009-2014. (први квартал) 147,2 милијарди кубних метара. Ја бих посебно да нагласим – “формула цене”, фиксирана у уговору, од тада се није променила. И Украјина је, све до августа 2013. редовно плаћала гас у складу са овим формулом.
Друга ствар је да је након потписивања уговора, Русија дала Украјини читав низ погодности и смањења цене за гас. Овај попуст по “Харковском споразуму” из 2010., који је обезбеђен као аванс на рачун будуће, почев од 2017., уплате закупа за боравак Црноморске флоте. Попуст је на цену гаса који је купљен за украјинска хемијска предузећа. Попуст, уведен у децембру 2013., за период од једног квартала је у вези са критичним стањем украјинске привреде. Почев од 2009., ови попусти су укупно износили 17 милијарди долара. Томе морамо додати још 18,4 милијарди долара – од украјинске стране неплаћених пенала за неузимање минималне годишње количине гаса (узми или плати).
На тај начин Русија је за протекле четири године субвенционисала привреду Украјине снижењем цене гаса у износу 35,4 милијарди америчких долара. Поред тога, у децембру 2013., Русија је Украјини обезбедила кредит од 3 милијарде америчких долара. Ова веома значајна финансијска средства су усмерена да подрже стабилност и солвентност украјинске привреде, очување радних места и запошљавање. Наглашавам – осим Русије то није нико урадио.
А шта раде европски партнери? Уместо реалне подршке Украјини – декларације о намерама. Обећања без реалних дела. ЕУ користи украјинску економију као извор сирове хране, метала и минералних ресурса и, у исто време као тржиште за готове производе високог степена обраде (инжењеринг, хемија), стварајући трговински дефицит Украјине – више од 10 милијарди долара. А то је скоро две трећине текућег дефицита Украјине у 2013.
Криза украјинске економије, углавном узрокована неравнотежом у трговини са земљама ЕУ, има оштро негативан ефекат на испуњавање уговорних обавеза Украјине о испоруци руског гаса. “Гаспром” не намеће и не намерава да изнесе било какве додатне услове од оних које се огледају у уговору из 2009. Ово се такође односи на уговорену цену гаса, која се обрачунава у строгој сагласности са договореном формулом. Међутим, Русија није дужна и не може сама сносити терет подршке украјинској привреди, пружајући јој попусте на гас и праштајући дугове, фактички, плаћајући својим субвенцијама трговински дефицит Украјине и земаља чланица ЕУ.
Ове године, из месеца у месец се повећава дуг “Нафтогас Украјине” за испоручени гас. У периоду новембар-децембар 2013. – 1451,5 милијарди долара у фебруару 2014. – плус 260,3 милиона у марту – још 526,1 милион. Скрећем вам пажњу да су у марту и даље функционисале снижене цене – 268,5 долара за хиљаду кубних метара. И чак и по тој цени Украјина није платила ни један долар!
У таквим околностима, “Гаспром” у складу са ставовима 5.1.5, 5.8 и 5.3 текућег уговора, биће приморан да пређе на авансно плаћање испорука гаса и у случају кршења услова плаћања у целости или делимично неће испоручивати гас. Другим речима – биће испоручено тачно онолико гаса колико украјинска страна буде уплатила за месец унапред.
Наравно, ово је крајња мера. Свесни смо да то повећава ризик од неовлашћеног избора гаса који иде преко територије Украјине за европске потрошаче. И да може да омета формирање залиха гаса у Украјини за његову потрошњу у периоду јесен-зима. Да би се гарантовао несметани транзит гаса, потребно је у најскорије време почети убризгавање у подземно складиште гаса у Украјини у износу од 11,5 милијарди кубних метара – и то ће захтевати исплату налога од 5 милијарди долара.
Међутим, повлачење наших европских партнера из заједничких акција решавања економске кризе у Украјини, па чак и консултација са руском страном не оставља за Русију никакву алтернативу. Излаз из ове ситуације може бити само један. Одржати хитне консултације на нивоу министара економије, финансија и енергетике у циљу развијања координираних акција за стабилизацију економије Украјине и обезбеђења снабдевања и транзита руског гаса у строгом складу са уговореним условима. И што је могуће пре приступити координираним конкретним акцијама. Позивамо наше европске партнере да то ураде.
Наравно, Русија је спремна да учествује у стабилизацији и реконструкцији украјинске привреде. Али не једнострано, већ под истим условима као наши европски партнери. Имајући у виду стварне трошкове и инвестиције које је дуго времена сама сносила Русија подржавајући Украјину. Сматрамо да је само такав приступ фер и избалансиран. И само он може да доведе до успеха.