Пуковник Ратко Шкрбић: Наташу Кандић „засврбели“ хашки докази који се не слажу са оним што она заступа

Министар одбране Србије Небојша Родић експресно је, на захтев Наташе Кандић, забранио да се у Дому Војске у Београду одржи промоција књиге „Сребреничка подвала“ пензионисаног пуковника Војске РС Ратка Шкрбића. За аутора, једино логично објашњење јесте да су „некога засврбели докази Хашког трибунала“.

Не знам заиста шта је спорно у мојој студији, посебно што се она заснива искључиво на документима који су уврштени у више пресуда у Хашком трибуналу. Реч је о 190 доказних предмета, о званичним списима Армије БиХ, Унпрофора, УНХЦР, МКЦК, Светске здравствене организације, генералног секретара УН, као и изјаве сведока догађаја у Сребреници, муслимана и припадника Унпрофора.

– Сви ти докази су доступни јавности, па заиста не видим шта је за госпођу Кандић спорно, сем ако је нису „засврбели“ ти хашки докази који очигледно показују нешто друго од онога што она све ове године заступа – каже Шкрбић и додаје да се у овој студији, на 250 густо куцаних страна, ни на једном месту није бавио оспоравањем тврдњи тужилаштва везаних за догађаје Сребреницу из јула 1995.

– Искључива ми је намера била не да се бавим тезама Тужилаштва везаним за Сребреницу, већ само да проверим те тврдње користећи се другачијом методологијом. Тужилаштво се овим случајем бавило искључиво преко мртвих, односно на основу ексхумација масовних гробница и процена пронађених посмртних остатака. Ја сам се бавио живима, односно анализирао податке разних званичних институција о броју живих становника Сребренице од 6. јула – почетка акције Војске РС, па све до краја августа 1995. године.

Шкрбић каже да је само анализом пресуђених чињеница у поступцима Милетићу и Толимиру у вези са бројем заробљених, оних који су пребацивани на разна стратишта и убијених, дошао до запањујућих закључака.

– Просто је невероватно, али поређењем података из две хашке пресуде утврдио сам да је 520 муслимана више пребачених на стратишта у односу на број погубљених, као и да је око 1.000 више погубљених него заробљених.

Међутим, за Шкрбића то није и једини апсурд до кога је дошао упоређујући званична документа.

– У случају генерала Крстића пресудна чињеница је да је у Сребреници 6. јула боравило 40.000 муслимана, а влада у Сарајеву је на захтев Светске здравствене организације 4. августа регистровала 35.632 избеглица-цивила из Сребреница. Армија БиХ је на захтев МКЦК утврдила да се ка Тузли пробило око 3.000 војника, док је начелник Генералштаба Армије БиХ Расим Делић тог истог дана у Парламенту изнео податак да је из Сребренице успело да се пробије 5.000 бораца.

– Нека се ма ком од ова два податка дода и око 1.000 оних који су се пробили у Жепу, затим и око 1.000 погинулих током пробоја – податак из борбеног извештаја Другог корпуса Армије БиХ, или 1.500 погинулих, како тврди Хелге Брумборг, експерт тужилаштва или између 1.500 и 3.000 погинулих што су у Хагу тврдила четворица сведока тужилаштва. Проценом сваке могуће варијанте проистекле из ових бројки долазимо до невероватног апсурда да се никако не може оправдати кључан податак из „званичне верзије“ да је у Сребреници погубљено између 7.000 и 8.000 муслимана – закључује аутор студије „Сребреничка подвала“.

Одора званичне верзије

– Ниједног тренутка не негирам да се у Сребреници догодио злочин, нити желим да умањим тај догађај, али не видим због чега би се свака анализа тих догађаја која не одговара званичној верзији посматрала као јерес. Нажалост, примећујем и да је све више Срба којима је много пријатније у тој „одори званичне верзије“ – наглашава Шкрбић.

Без српских извора

Ратко Шкрбић каже да се бавио искључиво анализом званичних података Хашког трибунала и да намерно није узео ниједан податак „српске стране“.

– Знао сам добро са чим ћу се суочити, са каквом лавином протеста, па зато и нисам користио нити један српски извор јер би ме одмах прогласили за једностраног. Ова тема ме је заинтересовала кад сам открио невероватне апсурде припремајући се као сведок експерт у предмету Здравка Толимира, а затим као један од истражитеља у тиму одбране генерала Радивоја Милетића. Нажалост, све радим сам, а да имам средства и тим истраживача иза себе имао бих и могућност да се позабавим анализом броја убијених. То је ипак веома сложен поступак за појединца – наглашава овај аутор.

Ђ. Баровић – Вести