Невладине организације: Жестоко критикују Србију, а добијају привилегије

Nataša-Kandić-Sonja-Biserko

НЕВЛАДИНЕ организације, познате по жестоким критикама на рачун званичне Србије и њене политике, осим различитих канала финансирања из државног буџета, користе и низ привилегија у друштву које нису доступне осталим удружењима. Пример за то јесте више од 500 квадрата ексклузивног пословног простора у самом центру Београда, које им је 2011. године Скупштина града уступила на коришћење.

Иступ председнице Хелсиншког комитета за људска права Соње Бисерко у хрватско-српском спору по међусобним тужбама за геноцид пред Међународним судом правде у Хагу, који је по много чему био жешћи и од аргумената супротне стране, у јавности је отворио питање јавних ресурса и финансија које користи невладин сектор.

У рукама пет невладиних организација, познатих по деценијској паљби на званичну политику Србије, јесте простор у Улици кнеза Милоша познатији као „Кућа људских права и демократије“. Овај простор Град Београд је уступио Грађанским иницијативама, Београдском центру за људска права, Комитету правника за људска права, Хелсиншком одбору за људска права и Центру за практичну политику.

НЕ ПЛАЋАЈУ НИ ДИНАР У СКУПШТИНИ града Београда потврђено нам је да је простор назван Кућа људских права невладиним организацијама уступљен – без динара. -Пословни простор у Кнеза Милоша укупне површине 512 квадрата у фонду је Агенције за пословни простор, на ком је носилац права јавне својине Град Београд – речено је „Новостима“ у градској служби за информисање. – Решењем градоначелника уступљен је на неодређено време Агенцији за европске интеграције и сарадњу са удружењима и Савезу удружења „Кућа људских права и демократије“, ради заједничког рада града Београда и Савеза, у циљу унапређења људских права, локалне демократије и владавине права.

Иако се ове организације још нису уселиле у локал у центру града, у рукама имају решења о додели овог простора која је потписао тадашњи градоначелник Драган Ђилас. Он им је тако уступио јавни простор чији би закуп на слободном тржишту годишње коштао најмање 100.000 евра. Београдске власти тиме су, како је тада саопштено, помогле „борби за људска права и омогућавању онима који су већи део свог живота посветили тој борби да раде у бољим условима“.

Да је ово само један од примера привилегија које ужива цивилни сектор сведоче и велики износи које поједине невладине организације добијају из буџета – директним финансирањем, али и по основу пројеката којима конкуришу за средства појединих министарстава. Посебан проблем јесте финансирање из иностранства, због чега су ове групе посебно стигматизоване у српском друштву.

Да је финансирање невладиног сектора од страних држава и организација опасније од коришћења домаћих ресурса сматра доцент Правног факултета у Београду Милош Јовановић. Он истиче да тиме оне постају промотери интереса страних држава, уместо да раде на корист сопственог друштва.

– Финансирање НВО из иностранства треба забранити – јасан је Јовановић. – Поклекнули смо помодарству да невладине организације укључујемо у државне институције и да оне тиме постају овера демократског друштва. Иако оне могу држави да помогну у одређеним областима, то није природно стање. Велико је питање кога оне представљају, јер држава једино има легитимитет у друштву. Треба зато бити веома опрезан и са њиховим финансирањем.

У невладином сектору, међутим, негирају да од државе добијају новац, а причу о великим парама из света оцењују као предрасуду.

Простор у центру Београда добили смо само на папиру – објашњавају у Хелсиншком одбору за људска права. – Он никада није приведен намени, иако већ три године имамо решења о његовом уступању. Велико је питање и да ли ће он заживети до лета ове године, када је планирано усељење. Последњи сигнали из Скупштине града указују на изузетно мале шансе да се икада уселимо у простор који смо добили.

Р. Драговић – Новости