Трибунал за Косово: Вашингтон vs. Приштина?

Питање о стварању међународног трибунала за Косово, пред нашим очима постаје вишеструко и све замршеније питање. Власти у Приштини се свим силама труде да ову институцију која је првобитно планирана да буде под контролом водећих светских држава и изведена изван оквира косовског судског система, ставе под своју “саветодавну платформу”. Јасно је да би таква пракса учинила немогућом не само истраживање злочина које је починила “ОВК”, него би претворила нови судски орган у још једно средство међународно-правног легитимитета косовског режима и самопроглашене “Републике Косово”.

Одређени кругови у ЕУ, по свој прилици немају ништа против сличног стања ствари. “ЕУ предлаже не само да се створи Трибунал, колико да се створи специјализовани суд у оквирима судског система Косова” – слична отворена констатација садржана је у саопштењу канцеларије ЕУ на Косову.[1]Једини уступак жртвама косовских бојевика, на који су спремни да пођу творци новог судског органа, огледа се у спремности да се “осетљиве процедуре” (попут саслушавања сведока) спроводе изван граница Косова. Међутим, и то је још увек пред великим знаком питања, пошто одлука о стварању Трибунала мора бити ратификована од стране “Скупштине Косова” – а тамо се противе било каквим назнакама о судској истрази против њихових “хероја”.

Јакуп Краснићи, председник “Парламента” је чак изјавио да ће сагласност председника Јатифете Јахтјаге и шефа владе Хашима Тачија на стварање Трибунала, довести Косово на “опасну раскрсницу”.[2]Још одлучније је расположено такозвано “Удружење ратних ветерана ОВК” и опозиционе партије, посебно веома активна у оквирима практично већ започете предизборне кампање “Алијанса за будућност Косова” Рамуша Харадинаја.

Међутим, разматрано питање не своди се само на поменуте узајамне односе на линији Приштина-Брисел. У процесу стварања новог Трибунала за Косово, у садашњој етапи активно су се прикључиле и САД или конкретније – Џонатан Мур, руководилац Одељења за централну и јужну Европу Стејт Департмента. Посетивши ових дана Приштину ради сусрета са Хашимом Тачијем и другим функционерима, он им је практично поставио ултиматум: или ће косовске власти пристати на стварање новог судског органа или ће се питање изнети на СБ УН са перспективом једногласне одлуке свих сталних чланова СБ, укључујући Русију и Кину. “САД су чврсто уверене да је то једини начин да се иде напред”. Штавише, Џонатан Мур је истакао да ће рад будућег Трибунала “бити концентрисан на закључцима из извештаја Дика Мартија” – специјалног извештача ОЕБСА који је крајем 2010. објавио сведочења о злочинима косовских сепаратиста, укључујући и чињенице о “црној трансплантологији”.[3]

Рамуш Харадинај, лидер “Алијансе за будућност Косова”, уверен је да власти у Приштини неће успети да избегну доношење непопуларне одлуке – или ће се у супротном тиме позабавити СБ УН. “Ми се морамо одлучити за једну од две неугодне варијанте. Али се морамо одлучити – да ли желимо да преузмемо одговорност на себе и гласамо по питању суда у парламенту, или ће то питање бити решено у СБ УН”.[4]

О томе да су САД у одређеној мери пооштриле свој однос према косоварима, сведочи и цурење материјала о делатности по стварању специјалног суда који ради у Приштини под патронатом мисије ЕУ и који између осталог истражује случај клинике Medicusу Приштини. Тужилац овог суда, Американац Клинт Виљемсон, дужан је да достави своје закључке до средине јуна. Према косовским изворима, у извештају ће бити речи о постојању “довољно доказа за подизање оптужнице”, па тако и о чињеницама које је саопштио Дик Марти.

Управо притисак из Вашингтона може постати главни фактор који ће на крају приморати власти у Приштини да пристану на стварање Трибунала за Косово. Премијер Тачи – који може постати кључна фигура у будућој истрази – уздржава се од званичних изјава. Међутим, у кулоарима, управо он активно “притиска” косовске посланике да гласају у правцу потребном за ЕУ и САД. Петер Бломјер, немачки дипломатски представник у Приштини, већ је упозорио да уколико Косово одустане од стварања суда, тада “косовске власти могу бити оптужене за опструкцију судских процедура” – са свим негативним последицама за узјамне односе самопроглашене државе са међународним институцијама.[5]

А да би се коначно сломио отпор косовских Албанаца, западне дипломате су већ саветовале Јакупу Краснићију, председнику “Скупштине Косова” да стави на гласање Статут Међународног суда у једном пакету са документима о продужетку пуномоћја ЕУ мисији ЕУЛЕКС.[6]Већ помињани Џонатан Мур, такође је ставио до знања да оба питања морају бити решена још од стране садашњег сазива косовског парламента – то јест, пре за лето планираних ванредних избора.[7]Такође треба имати у виду да пуномоћје ЕУЛЕКСУ мора бити продужено у најмању руку на две године, а њен мандат неће бити смањен на саветодавну функцију – на чему је узалуд инсистирала Приштина.[8]

Дакле, по свој прилици косовски посланици немају никакву могућност да гласају другачије, пошто мисија ЕУ и даље остаје једна од кључних спољних потпора самопроглашене косовске државности.Поставља се питање зашто су управо сада одређени кругови у САД и ЕУ одлучили да дају нови импулс истраживању “црне трансплантологије” и других чињеница из извештаја Дика Мартија? Информације којима располажемо дају нам право да ово питање повежемо у првом реду са предстојећим изборима за Европски парламент који ће се одржати крајем маја. “Евроскептицизам” који муњевито добија на снази задаје бирократији у Бриселу непријатна питања, па тако и поводом трошења новца пореских обвезника. И финансирање више милијарди долара у косовску “црну рупу” управо и спада у такве сумњиве трошкове. У таквој ситуацији Брисел нема избора, осим да покрене законску процедуру, с тим да или заувек и убедљиво “очисти” своје косовске штићенике од свих оптужби – или да простор Косова очисти од претходних фигура.

А за САД косовски правац традиционално представља један од рејона глобалне политичке игре у којој се комбинују уступци у неким питањима, ради добијања за себе уступака у другим питањима.У одређеном степену “издајући” Косово, Вашингтон на неки начин шаље и сигнал Русији – посебно у условима прављења крајње неугодних за Запад паралела Косово – Крим. Геополитичка игра на Балкану се наставља.

Петар Искендеров – ФСК