Стране директне инвестиције и еколошка катастрофа: Холцим Србија

Након 5. октобра 2000 године прво су у процесу приватизације продати локални монополи, у области цемента и дуванске индустрије, уз долазак страних банака, да би се много година касније испоставило да су цењени економисти очекивали много већи прилив страних инвестиција, али ето, није било више добрих фирми за продају.

Индустрија цемента је просторно монополског карактера јер цемент има ниску јединичну вредност, а велику цену транспорта па је мало исплативо куповати га са велике удаљености. Отворени копови (угља, бакра, камена…) представљају највеће еколошке промене на мајчици земљи, не само у Србији, већ свуда у свету где их има.

Стране компаније воле да се хвале корпоративном, друштвеном и сваком другом одговорношћу и то је леп утицај на локалне компаније и становништво које је, претпоставља се, веома неодговорно.

Писао сам чланак „Иза брега Забрега“ о селу које има шест (и више?) средњевековних ископина тврђаве и манастира, а још и релативно младо становништво и пуно деце. Има и прелепо излетиште, од села до рушевине манастира Св.Јована Главосека, и иза њега још и остатке тврђаве Петрус и остатке манастира Св.Марије Благе.

Али има и један много велики еколошки проблем. Ове ископине и налазишта се налазе са једне стране брда док са друге стране брда Холцим копа руду. И овде би све било ОК да копови нису кренули да угрожавају сам живот: биљни, животињски и људски (да не кажем дечији). Почели су да се догађају одрони земље/камења који су отишли до реке Црнице што се може видети пажљивијим погледом у приложену слику.

У АПР-у имамо финансијске извештаје о две фирме које се зову Холцим. Једна су Холцим Агрегати, регистровани у Београду за превоз терета унутрашњим пловним путевима, а друго је Холцим у Поповцу за производњу цемента. Прилажемо извештаје о пословању оба предузећа за 2012 годину али смо „пожутели“ само четири података које ћемо
прокоментарисати.

1. Капитал Холцима повећан је са 6,3 на 7,7 милијарди динара, од 2011 до 2012 године;
2. Трошкови зарада и накнада повећани су са 728 на 731 милион динара;
3. Пословни добитак повећан је са 1.753 на 1.985 динара (нето добитак је мањи, али увек се преко финансијског
   губитка може изнети новац из земље, што нам овде није тема);
4. Просечан број запослених смањен је са 333 на 318.

Када се упореди податак о пословном добитку са пословним приходима постаје јасно зашто су у Србију прво дошле мултинационалке у области цемента. Удео пословног добитка у приходима био је 26,8% у 2011. години, и повећан је на 29,8% у 2012. години. Тешко да се може наћи делатност у легалној зони пословања са оваквом профитабилношћу.

Када се добитак из пословања подели са бројем запослених долазимо до добитка од 5.263.189 динара у 2011. години и 6.241.928 динара по запосленом у 2012. години.  Профит по радном месту од око 50 хиљада евра је завидан и у међународним поређењима. Јесу добили и радници за српске услове одличне плате јер је просечан трошак за запослене био 2.186.841 динар у 2011 години и 2.299.610 динара у 2012 години (раст са 182 на 192 хиљаде динара месечно). Али скоро 3 пута већи профит од трошкова рада је ретка појава и у Србији и у већини земаља које се сматрају цивилизованим.

Лепо је што имамо овако успешну и друштвено одговорну фирму која се брине о окружењу у коме ради. Још би било лепше да се ова реченица односи на Холцим Србија.

А да би се односила имам три предлога:

–         Да очисти реку Црницу од штете коју је направила, и да уложи мало новца у обнову рибе и шума;

–         До од 2 милијарде динара годишњег профита одвоји пар милиона да се обнове средњевековне ископине око Забреге, ураде бољи путеви…

–         Да не сруши другу половину брда које копа.
П.С. Отварам страницу посвећену “осталом насељу” Забрега, а што ће се можда проширити и на друга насеља са заинтересованим појединцима и удружењима да се о њима пише.

http://www.makroekonomija.org/