ЦИА је волела „Доктора Живага“

Међу 130 новооткривених докумената ЦИА налази се и меморандум из којег се сазнаје умешаност ове обавештајне агенције у штампање романа „Доктор Живаго” Бориса Пастернака, књиге која је била забрањена у Совјетском Савезу, пише „Вашингтон пост”.

Дуго је скривана улога ЦИА у објављивању овог дела на руском језику у Холандији, у тврдом повезу, као и џепног издања у меком повезу, и то у самом седишту ЦИА. Био је то одважни план ове обавештајне службе који је омогућио да књига доспе у руке совјетских грађана, па и оних у читавом Источном блоку. Циљ је био да књига постане пропагандно оружје против руске верзије стварности. Ова акција сматра се и једном од највећих културних олуја у хладном рату, а врло мали број читалаца знао је за причу у позадини „Доктора Живага”, по којем је 1965. године снимљен и истоимени филм.

Током хладног рата, ЦИА је ценила књижевност: романе, приповетке, поезију, Џојса, Хемингвеја, Елиота, Толстоја, Достојевског, Набокова. Књиге су биле њено оружје, и тим боље ако је неко књижевно дело било забрањено у Совјетском Савезу. У хладном рату више од 10 милиона примерака књига и часописа било је тајно дистрибуирано иза гвоздене завесе, у циљу политичке кампање.

Скривена пошиљка стигла је у седиште ЦИА, јануара 1958. године. У њој су биле две ролне филма Британске обавештајне службе, снимљене странице романа „Доктор Живаго”, на руском језику. Ово дело Бориса Пастернака било је забрањено у Совјетском Савезу, и Британци су предлагали да ЦИА направи копије романа негде иза гвоздене завесе. Ова идеја одмах је привукла пажњу Вашингтона.

У меморандуму послатом свим шефовима совјетског одељења писало је да је ова књига имала велику пропагандну вредност, не само због провокативне природе и суштинске поруке, већ и због околности објављивања.

„Имамо могућност да совјетске грађане подстакнемо на размишљање о исправности њихове владе, будући да им није доступно књижевно дело једног од највећих живих писаца Русије, у његовој земљи и на његовом језику”, садржај је меморандума ЦИА.

Издање романа „Доктор Живаго” из 1958. године било је тајно штампано у Холандији, и дељено совјетским туристима на Светској изложби у Бриселу. У средишту аутобиографских и епских збивања приче Пастернака су блиске руској револуцији из 1917. године. Живаго је Пастернаков алтер-его. Писац, рођен 1890, као и јунак, припадају давној прошлости, културном миљеу московске интелигенције. Пастернак је знао да ће совјетски издавачи устукнути пред „Живагом”, пред очевидном религиозношћу идеја, равнодушношћу пред захтевима социјалистичког реализма и одсуством приклањања Октобарској револуцији. Пастернак је у то време показао неустрашивост тако што је давао новачну помоћ људима чији су рођаци били послати у гулаге, залагао се пред ауторитетима и тражио милост за политичке оптуженике, и није потписивао петиције за смакнуће државних непријатеља.

Неистомишљеницима, на јавним окупљањима у лице је говорио: „Не вичите на мене, али ако баш морате, немојте сви углас.” Пастернак је одбијао да кроји своју уметност према политичким захтевима државе.

Срећом по њега, италијански издавач из Милана добио је копију поменутог Пастернаковог рукописа, од литерарног агента из Москве. Јуна 1956, писац је потписао уговор са издавачем Ђанфранком Фелтринелијем, који је пркосио напорима Кремља и Италијанске комунистичке партије да спрече штампање књиге. Тако је новембра 1957. године објављено италијанско издање „Доктора Живага”. У Вашингтону је совјетски експерт увидео због чега Совјети нису били наклоњени „Живагу”. У меморандуму из 1958. године Џон Мори, шеф совјетског одељења ЦИА, написао је да је јасно да је поглед на свет у овом делу претња за Кремљ.

„Пастернакова хуманистичка порука, да свака личност заслужује право на приватни живот и поштовање, без обзира на политичку оданост или допринос држави, поседује суштински изазов моделу жртве у комунистичком систему”, написао је Џон Мори. После објављивања књиге у Италији, ЦИА је препоручила да се „Доктор Живаго” штампа у максималном броју примерака иностраних издања, и била је у вези са Холандском обавештајном службом. Дело је издала мала академска кућа у Хагу, и прво издање на руском језику угледало је светлост дана септембра 1958. године.

Као главно место дистрибуције „Доктора Живага” била је Светска изложба у Бриселу 1958. године, којој су присуствовале 43 нације. И САД и Совјетски Савез имале су на овој изложби велике павиљоне, а оно што је посебно занимало ЦИА био је податак да је чак око 16.000 совјетских грађана допутовало на ову манифестацију. Поделу књига совјетским грађанима помогао је и павиљон Ватикана, који је био назван „Град Божји”. Међутим, ово холандско издање није било легално, због тога што никада није био потписан уговор између италијанског и издавача из Хага.

Када је Борис Пастернак добио Нобелову награду за књижевност званични Кремљ ово признање оценио је као антисовјетску провокацију, а Џон Мори записао је 1959. године: „Осећамо да је ’Живаго’ одлична одскочна даска за разговоре са Совјетима поводом теме ’комунизам против слободе изражавања’”. До јула исте године било је одштампано око 9.000 примерака џепног издања „Доктора Живага”, који је ЦИА објавила у свом седишту. Документи ЦИА наводе да су и ове џепне књиге дељене совјетским туристима и званичницима на Западу. Око две хиљаде копија раздељено је руским и источноевропским студентима на „Светском фестивалу омладине и студената, за мир и пријатељство”, у Бечу 1959. године. Међу делима која су тада доспевала у руке младих била су и Орвелова „1984” и „Животињска фарма”. „Читајте га”, говорили су студентима прерушени агенти КГБ поводом  „Доктора Живага”, „Али никако га не доносите кући”.