Не бира посао: физикалац или са рачунарима

“Момак, 21 годину, тражи посао, од физикалије до посла са рачунарима, завршио средњу електротехничку”, руком је исписан оглас излепљен по целом граду. Аутор огласа је Јован Мирчетић, који се од 17. године, када му је отац умро, за живот сам сналази како зна и уме.

ОБРАЗ – Тада сам био трећи разред средње школе. Да бих се издржавао, почео сам да радим ноћне смене у једној пекари. Неколико месеци сам радио ноћу, а дању ишао у школу. Било је много напорно, нисам могао да издржим тај темпо, а школа ми је била важнија. Срећом, тада сам још примао очеву пензију од 10.000 динара – прича Јован.

Након пекаре, Јован је прекопавао дворишта, радио преко задруга, утоварао и истоварао различиту робу, радио на грађевини…

– Било је и непоштених послодаваца. Радим по неколико недеља, а они ми само кажу да више не долазим и никада ми не плате. Срећом, убрзо сам се запослио у интернет кафеу, који је био близу школе. За годину и по дана ту сам научио доста о рачунарима, тако да ми сада није проблем да их поправљам – каже Јован.

Иако је на бироу већ две године, и уредно се јавља, Јован још нема сигуран посао. Сваке седмице купује и огласе у нади да ће пронаћи неко запослење.

– Ово је први пут да лепим огласе по граду. Када их прелепе, лепим поново. Ако не могу да нађем посао, можда мене неко пронађе. Тренутно сам у ситуацији да не бирам. Битно ми је само да ми рад буде плаћен, сваки динар би ми добродошао. Увек могу да радим сезонске послове, али је за живот потребно нешто сигурније – каже Јован.

Како је годинама тренирао фудбал, након средње школе желео је да упише Факултет спорта и физичког васпитања. Полагао је пријемни, али није успео да буде на буџету. Новца да школарину сам плаћа као самофинансирајући студент – није имао.

Како су му се родитељи развели кад је био мали, а с мајком није у контакту, након очеве смрти остала му је само бака.

– Она има 81 годину, одлазим код ње на ручак, али нема ни она новца, треба јој доста за лекове, па јој кад имам помажем – закључује овај вредни момак.

Захвалан друговима и професорима
ПОМОЋ “Када ми је отац умро много су ми помогли другови и наставници из средње школе. Скупили су новац, довели мајсторе и на бетонски под, у кући на Клиси где смо живели, ставили ламинат и окречили зидове. То им никада нећу заборавити”, каже Мирчетић.

Ако неко од читалаца има пословну понуду за Јована, може да се јави редакцији “24 сата” на број 021/4896-400.

Р. Шуљагић – 24сата